април 2015 - Страница 12 од 18 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за април 2015 » Страна 12

Стрељања недужних

13. април 2015.

Комунисти су у Другом светском рату побили више од 480 српских свештеника Икона из цетињског манастира У ситуациjи терора, насиља, масовних ликвидациjа невиних и недужних, коjу су створили комунисти почев од краjа 1941, па надаље током рата и окупациjе земље, посебно jе страдала Православна црква и Митрополиjа црногорско-приморска. О томе рjечито говори извjештаj коjи jе митрополит црногорско-приморски Јоаникиjе (Липовац) упутио Светом синоду Српске православне цркве 2. фебруара 1944. године (преузето из тротомне публикациjе протоjереjа Велибора Џомића “Страдање Српске Цркве од комуниста”, трећи том, издање Светигора 2003. године). У извештаjу између осталог стоjи: а) На териториjи ове епархиjе током протекле три године дана порушени су и запаљени сљедећи манастири: Режевићи, Градишта,

ОБИЉЕЖЕНО 23 ГОДИНЕ ОД ФОРМИРАЊА ПРВЕ СЕМБЕРСКЕ БРИГАДЕ

12. април 2015.

Полагањем виjенаца на централни Споменик ослободиоцима у Биjељини jе данас обиљежено 23 године од формирања Прве семберске лаке пjешадиjске бригаде, чиjих jе 139 бораца дало животе за стварање Републике Српске. Први начелник штаба бригаде Ђоко Паjић рекао jе новинарима да jе током славног ратног пута кроз ову бригаду у саставу Воjске Републике Српске прошло око 5.000 бораца. „Поносни смо на борце и на наше пале хероjе коjи су учествовали у одбрани српског народа у Сембериjи, на Маjевици и у Посавини, као и у славноj акциjи `Коридор`“, истакао jе Паjић. Виjенце су на спомен-обиљежjе на градском тргу положиле делегациjе ратних ветерана Прве семберске бригаде, Градске борачке организациjе и Градске управе Биjељине.

Горски Котар: Светионик српског трајања

12. април 2015.

Гомирjе, српски манастир у срцу Горског Котара, данас jе постао чувар прошлости и наш путоказ за будућност. Епископ Герасим: Манастир jе душа народа Епархиjе горњокарловачке Манастир Гомирjе ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА: ЗАГРЕБ УСКРС у Гомирjу, малом месту у Горском Котару у Хрватскоj, краjње jе идиличан, у снегу, jер зима jош ниjе напустила таj краj. Негде између Загреба и Риjеке пут води од Врбовског и Моравица, места коjе се до 1991. звало Српске Моравице до Гомирjа, где су први Срби дошли 1596. године. Турци су цео краj опустошили, а након што jе у Далмациjи пао Клис, надвоjвода Фердинанд из Граца дао jе дозволу да се преселе у Гомирjе. Остали су до данас,

УБИСТВО ЈЕРМЕНА „ПРВИ ГЕНОЦИД У 20. ВИЈЕКУ“

12. април 2015.

Геноцид над Јерменима Папа Фрањо рекао jе данас поводом 100 година од масовног убиства Јермена у Отоманском царству да jе то био „први геноцид 20. виjека“. Папа jе рекао да jе његова дужност да ода пошту милионима „безумно“ убиjених мушкараца, жена, дjеце и свештеника. „Прикривањем или негирањем почињеног зла jе као да дозвољавате рани да крвари, а нећете да jе превиjете“, рекао jе он, на почетку недjељне службе у Базилици светог Петра у Риму посвећеноj 100-годишњици геноцида. Данашњоj свечаноj миси присуствовао jе и врховни поглавар свих Јермена, наводи АП. Према процjенама историчара, око 1,5 милиона Јермена убили су Турци у вриjеме Првог свjетског рата, што многи виде као први геноцид

Жарко Видовић: Слобода је директни пут у покајање

12. април 2015.

У Васкршњем издању препоручуjемо вашоj пажњи интервjу, диjалог о животном искуству, коjи jе са др Жарком Видовићем водио Богдан Златић, обjављен у часопису „Зенит“, год. IX, бр 14, зима 2014. Читалац ће у овом диjалогу пронаћи биографска и теолошка упоришта заветне мисли Жарка Видовића, коjа он даjе разрађуjе у истоименом часопису, наjављуjући рекапитулациjу свог философског опуса под насловом „Смисао, личност, историjа“. Приредио: А. Ж. Жарко Видовић: Слобода jе директни пут у покаjање Рођени сте у Тешњу, детињство и младост сте провели у Босни, наjпре Добоjу а потом у Сараjеву. Одакле су пореклом Ваши родитељи? Моjа маjка Јелена рођена jе у Тешњу, а отац Стеван Видовић у Стрмици код Книна, али су

Otac_Luka_Vukmanovic_sa_ucesnicima_Bogoslovije_na_Cetinju_1937.jpg

На мети је био и сам Бог

12. април 2015.

Због чега су свештеници и митрополит одлучили да напусте Црну Гору Отац Лука Вукмановић са ученицима Богословиjе на Цетињу 1937. године На суштинско питање, како jе и зашто готово половина Митрополиjе-црногорско-приморске с митрополитом на челу пошла на пут без повратка, а са свештенством и велики броj цивила, вjерника, свакако могући одговор, на темељу радова свога оца, даjе професор др Чедо Вукмановић, син угледног свештеника, коjи ће добар дио живота и енергиjе утрошити у настоjањима да расвиjетли како очево тако и страданиjе осталих из Великог збjега. – Свештенство наше православне, светосавске цркве знатно приjе те тмурне jесени 1944. било jе добро упознато са темељним ставовима и принципима комуниста и марксистичке науке,

Хрвати запалили заставу СРС: Уз усташке повике поручили тенковима ћемо доћи у хрватски Земун!

11. април 2015.

Поводом 74 године успостављања усташке Независне државе Хрватске, у Загребу jе паљењем заставе и усташким повицима послата порука да jе Земун хрватски град и да ће тенковима бити ослобођен. Усташка манифестациjа Из Аутохтоне – Хрватске странке права су у центру Загреба запалили четничку заставу, с поруком Шешељу како jе Земун хрватски град. То jе, обjаснили су, одговор на провокациjе четничког воjводе и хаашког оптуженика Воjислава Шешеља, и то на дан 10. април коjи се у историjи обележава као дан када jе проглашена Независна држава Хрватска: “На данашњи дан пре 74 године, 10. априла 1941. године ослободили смо се великосрпске окупациjе и њихова терора, а уз божjу помоћ проглашена jе НДХ.

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА ЛОГОРА БУХЕНВАЛД

11. април 2015.

Улаз у концентрациони логор Бухенвалд Преживjели и ветерани окупили су се данас на мjесту гдjе jе некада био концентрациони логор Бухенвалд, поводом обиљежавања 70 година од његовог ослобођења 11. априла 1945. године. Сат на мjесту гдjе jе био логор, у близини града Ваjмара у Њемачкоj, показуjе 15.15 часова, тачно вриjеме када су амерички воjници ослободили логор. У овом логору било jе заробљено око 250.000 људи у периоду од 1937. до 1945. године, од коjих jе 56.000 умрло или убиjено. Амерички воjници су по уласку у логор евидентирали 21.000 преживjелих логораша. У логору су били затворени Јевреjи, совjетски и различити политички затвореници, хомосексуалци, припадници ромске популациjе и заjеднице Синти, као и

ОБИЉЕЖЕНО 16 ГОДИНА ОД НАТО РАКЕТИРАЊА ПУТНИЧКОГ ВОЗА

11. април 2015.

Воз уништен НАТО ракетом у Грделичкоj клисури Комеморативним скупом и полагањем виjенаца у Грделичкоj клисури, поред Жељезничког моста преко Јужне Мораве, данас jе обиљежено 16 година од НАТО ракетирања путничког воза када jе погинуло наjмање 15 цивила. Виjенце и цвиjеће на спомен-обиљежjе положили су представници Јавног предузећа „Железница Србиjе“, Воjске Србиjе, лесковачке локалне самоуправе, удружења ветерана ратова, родбина и приjатељи настрадалих, преносе медиjи у Србиjи. „Укупан броj страдалих у возу никада ниjе прецизно утврђен, а патња ће остати заувек jер не можемо да повратимо жртве“, рекао jе градоначелник Лесковца Горан Цветановић и додао да се обиљежавањем тог датума одржава сjећање на њих и опомиње да се таква страдања не смиjу

КЊИГУ „ЧУЈТЕ СРБИ“ АРЧИБАЛДА РАЈСА УВЕСТИ У ШКОЛЕ

11. април 2015.

Инициjатива „Арчибалд Раjс“ покренула jе петициjу да се Раjсова књига „Чуjте Срби“ као обавезна лектира чита у основним и средњим школама у Србиjи, односно да буде обавезно историjско штиво, саопштено jе данас из Инициjативе. „Сетимо се Раjса, његовог завештања и визионарских речи коjе нам jе оставио у аманет да на време увидимо своjе грешке“, рекао jе представник те инициjативе Јован Кнежевић и додао да су Раjсове поруке неопходне данашњоj омладини. Инициjатива „Арчибалд Раjс“ окупљена jе око истоимене „Феjсбук“ странице. Извор: Везане виjести: Николић: Арчибалд Раjс jе био jедан од нас – Jadovno 1941. Арчибалд Раjс: Чуjте Срби – Jadovno 1941. ПРИЈАТЕЉ СРБА: Пронађена сва писма Арчибалда Раjса о …

Владика Григорије: Пребиловци су најјачи и најсвјежији симбол Васкрсења!

11. април 2015.

Његово преосвештенство епископ Захумско-херцеговачки и приморски Григориjе поручуjе да jе данас више него икад потребно да се људи радуjу Васкрсењу Христовом, jер jе сила Христова непобjедива и jесте свjетлост, те да jе увиjек било искушења, али и спасења. “Често се оптерећуjемо разним смутњама. А, у ствари, све jе свjетло, уколико желимо да примимо истину Васкрсења у нас, уколико видимо да су и људи око нас људи Великог петка, али и људи Васкрсења”, рекао jе у Васкршњоj честитки епископ Григориjе. Зато, напомиње он, “треба да чувамо радост Васкрса, како пjевамо у црквеним пjесмама – од смрти у живот нас преведе Христос Бог!” У разговору епископ Григориjе истиче да су Пребиловци наjjачи и

Дубока тајна

11. април 2015.

Човеку jе дато да никога и ништа не може да контролише у целости, до краjа, осим сопствених мисли. А то jе наjтеже. Ратко Дмитровић Пролази тихо, па бурно, онда цури, или капље као леденица на мартовскоj jуговини, чини се да га нема али нас трава, дрво, огледало с нашим ликом у дубини, подсети на то нешто што све наjпре уздиже потом вуче према краjу, што нема укус, боjу, мирис а jаче jе од свега што познаjемо. Зове се време. Прошла су два милениjума нашим аршинима мереног времена од Христа, његовог рођења, смрти и васкрса. Нешто краће траjу расправе о човеку коjи jе променио мисаони ток милиjарди људи, или су то

Rodna_kuca_Oca_Luke_i_narodnog_heroja_Tempa_Vukmanovica.jpg

Трагика братског расцепа

11. април 2015.

Сукоби међу људима ретко где су тако доживљени као код нас, у нашем народу Родна кућа Оца Луке и народног хероjа Темпа Вукмановића Још jедан отац и син кренули су на безнадни пут наде. Свештеник др Лука Вукмановић, заљубљеник вjере, оличење хришћанског морала, скроман, а широке културе и образовања, како га сjенчи у уводу Лукиних сабраних дjела Павле Кондић, монах Митрополиjе црногорско-приморске, повео jе са собом наjстариjег сина Чеда, четрнаестогодишњака. Код куће су с маjком остала млађа дjеца Косара, Никола и Роксанда. Чедо ће преживjети пакао Босне, Хрватске и Словениjе, а свештеномученик Лука, коjега ће Српска православна црква више децениjа касниjе прогласити за свеца, биће погубљен у Камничкоj Бистрици, о

НЕОПХОДАН ДИЈАЛОГ БЕОГРАДА И ЗАГРЕБА

10. април 2015.

Митрополит Порфириjе Његово преосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфириjе рекао jе да се недостатак диjалога између Београда и Загреба рефлектуjе на Србе у Хрватскоj, коjи у том случаjу осjећаjу страх. „Када нема разговора између Београда и Загреба, то се аутоматски обjективно и субjективно рефлектуjе на Србе коjи живе у Хрватскоj“, рекао jе владика Порфириjе за Б92. Ако нема диjалога, каже митрополит загребачко-љубљански, онда су Срби елементарно искључени из дешавања у Хрватскоj, а субjективно се осjећаjу остављеним и напуштеним. „Права реч за то jе страх, а од њега нема већег неприjатеља. Наш народ тамо осећа дубоки страх“, рекао jе митрополит Порфириjе. Он jе нагласио да контакти између Београда и Загреба и покушаjи унапређења

СРПСКИМ ЖРТВАМА ДАТИ ИМЕНА ДА СЕ ЊИМА НЕ БИ МАНИПУЛИСАЛО

10. април 2015.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе, поводом 74 године од оснивања Независне Државе Хрватске (НДХ), да данас, када Хрвати масовно одржаваjу мисе задушнице творцу НДХ-а Анти Павелићу, Срби мораjу бар да се присjете жртава и да учине све да се утврде имена жртава да њихов броj не би остао предмет манипулациjе. Штрбац jе у изjави за Срну рекао да о томе каква су била страдања у НДХ наjбоље свjедоче Јасеновац и Градина и указао да Срби, не само да треба да на наjвишем свjетовном и црквеном нивоу обиљеже 19. април, када jе извршен пробоj Јасеновца него да коначно уђу у озбиљан проjекат утврђивања имена жртава. „Подаци су драстично