arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Огњена Марија Ливањскаivanjska.jpg

Скупштина подружнице ОМЛ у Бања Луци

Огњена Мариjа Ливањска 28. марта 2015. године у 18 часова, у просториjама парохиjског дома СПЦ на Лаушу    Члановима Удружења Огњена Мариjа Ливањска, Подружница Бања Лука   П О З И В За Другу редовну седницу Скупштине Подружнице Бања Лука, коjа ће се одржати Бања Луци у суботу 28. марта 2015. године у 18 часова, у просториjама парохиjског дома СПЦ Светог Јована Богослова, на Лаушу, са следећим    ДНЕВНИМ РЕДОМ: Поздравна реч пароха лиjевањског оца Жељка Ђурице Отварање седнице и поздравна реч Председника Удружења Уводна реч председника Одбора Бања Лука, Ранка Ждера Избор радних тела: (1) радно председништво /председаваjући и два члана/; (2) два оверача записника; (3) записничар Усваjање предлога

Studentska_konferencija_u_Andricgradu.jpg

ПОЧЕЛА СТУДЕНТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА „ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ И КЊИЖЕВНОСТ“

У Андрићевом институту у Андрићграду данас jе почела студентска конференциjа посвећена Првом свjетском рату и књижевности, на коjоj учествуjе око 65 студената из Бањалуке, Београда, Ниша, Крагуjевца, са Пала, из Косовске Митровице и Новог Сада. Дводневни скуп отворила jе професор Универзитета у Београду Љиљана Марковић коjа jе, обраћаjући се у име руководиоца Одjељења за књижевност Андрићевог института Александре Вранеш, истакла да jе поносна на рад младих колега. „Данас настављамо континуирани напор, почет прошле године за вриjеме Љетне школе Академиjе `Иво Андрић`, када се родила идеjа студената да наставимо стварати, али и да помогнемо колегама коjи раде научне радове, да се развиjаjу у праве младе научнике, на коjе би и Андрић

Pogled_na_Beri_i_Ljeskopolje.jpg

Није дао да му скрнаве главу

Поглед на Бери и Љешкопоље са мjеста гдjе jе у Крусима убиjен и спаљен Махмут-паша Кад jе схватио да не може умаћи гониоцима, паша jе почео да вади из џепа дукате и баца их по путу иза себе, надаjући се да ће их тако преварити и умаћи им… До су­да­ра дви­jе до ис­тре­бље­ња за­кр­вље­не воj­ске до­шло jе 3. ок­то­бра 1796. го­ди­не у Кру­си­ма, се­лу из­над ље­шко­пољ­ске рав­ни­це. Цр­но­го­рци су за­по­сjе­ли окол­не ви­со­ве Бу­сов­ник, Ке­цан, Варин врх, Пjе­ши­вац и дру­ге, а Тур­ци су на­сту­па­ли уз ка­ме­ни­те па­ди­не пре­ма Кру­си­ма, очиглед­но увjе­ре­ни да ће се њи­хо­ви про­тив­ни­ци раз­бjе­жа­ти кад ви­де ка­ква си­ла иде на њих. Цр­но­гор­ци су им, ме­ђу­тим, при­ре­ди­ли ве­ли­ко из­не­на­ђе­ње.

Ratko_Dmitrovic.jpg

Горанова лествица

Плашимо ли се екранизациjе хероjстава модерног српског воjника и коме jе важно да се пласира прича о Србима злочинцима, агресорима, убицама, варварима модерне Европе Ратко Дмитровић Значаj филма, не само као комерциjалног производа, први су схватили творци Холивуда, досељеници с украjинских и руских равница, и том новом виду комуникациjе, свакако и уметности, доделили улогу коjу филм у данашњем свету углавном има, а ради се о пропаганди: политичкоj, државноj, идеолошкоj, корпоративноj… чиjи jе циљ да у поjединцу убиjе потребу за размишљањем, за креациjом и наметне му жељени мисаони образац. Одавно познат образац. А зашто се тим обрасцем – бар делимично и повремено, тамо где постоjе уметнички изазови – не служе Срби,

Tito_i_Kolinda.jpg

КИТАРОВИЋЕВА СЕ ОДРЕКЛА АНТИФАШИСТИЧКЕ БОРБЕ

Тито и Колинда Предсjедник Хрватске Колинда Грабар Китаровић одлуком о уклањању Титове бисте из предсjедничке канцелариjе одрекла се антифашистичке борбе хрватског народа, рекао jе предсjедник Савеза антифашистичких бораца Хрватске Фрањо Хабулин. Из овог савеза истичу да су због тога одбили покровитељство Китаровићеве на обиљежавању 70 година од побjеде над нацизмом и фашизмом. Хабулин jе затражио од Китаровићева одговор коjу поруку шаље њено прећуткивање антифашизма и уклањање Титове бисте из канцелариjе. „Да ли су сљедећи коjе ће уклонити сами антифашисти и декларациjа о антифашизму?“, упитао jе Хабулин на конференциjи за новинаре. Из Савеза подсjећаjу да се ове године обиљежава 70 година од побjеде над нацизмом и фашизмом у Другом свjетском рату,

Skolska_zabava.jpg

СЛОВЕНСКИ БАЛОВИ И ПЛЕСОВИ СОКОЛА

Соколска забава Савез Сокола Краљевине Југославиjе радио jе на подстицању веза међу словенским народима и очувању народне ношње. У томе jе сарађивао са родољубивим друштвима (Колом Српских Сестара, Добротворним задругама Српкиња, Јадранском стражом, … ).  Друштва су путем Словенских балова и плесова  настоjала да народна ношња буде прихваћена од jавности. У циљу пропагирања народних словенских костима, Соколско друштво Београд I одржало jе 6 марта 1937. костимирану забаву. Поред представника Соколске жупе Београд Момира Синобада, присуствовали су др. Бахтик као представник чехословачког опуномоћеног министра, др. Шишканов као представник бугарског посланства и други представници националних и соколских друштава. Пре почетка забаве друштвени просветар Драгољуб Вишњић, поздравио jе присутне и одржао говор о

Vladika_Gligorije.jpg

Владика Григорије потврдио: 8. августа освештање Храма у Пребиловцима!

Епископ захумско-херцеговачки и приморски jе додао и да jе при краjу изградња цркве у Пребиловцима и наjавио да ће 8. августа бити њено освештање и сахрана костиjу пребиловачких жртава из Другог свjетсклог рата. Пребиловци, 08. август 2014 -Владика Григориjе у Храму Васкрсења на првоj литургиjи посвећеноj Светим пребиловачким мученицима (фото: Слободна Херцеговина) “Надамо се да ће то бити догађаj мира и помирења, а не догађаj раздора и свађе”, рекао jе владика Григориjе, додаjући да jе црква у Пребиловцима саграђена уз помоћ великог броjа добрих људи. Храм Васрсења Христовог у Пребиловцима гради се на мjесту некадашње спомен костурнице у коjоj су биле положене кости око 4.000 Срба убиjених у Другом свjетском

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 21. март 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

Село Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигица, Илиjе Обрадовића, Мане Орлића и Стоjана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дjеце. Приjе злочина маjке и њихове кћери мучене и силоване.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Стоп забораву жртава. Ово jе jедини чланак, од неколико реченица, коjи се  нашао на интернету о том злочину, што довољно говори о нашем националном забораву оних коjе не смиjемо заборавити. На дан стварања државе ждерњаче српског народа, из књиге Геноцид на Кордуну, Петра Зинаића доносимо дjелимични списак жртава: Toг

Деjство ПВО-а Воjске Југославиjе изнад Београда 1999

СЈЕЋАЊЕ НА ДАН ПОЧЕТКА АГРЕСИЈЕ НАТО-а НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ

Деjство ПВО-а Воjске Југославиjе изнад Београда 1999 Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе и ове године обиљежиће дан почетка агресиjе НАТО-а на СР Југославиjу 24. марта 1999. године, као и дан страдања дjеце и других цивила од НАТО проjектила у Мурину 30. априла те године. „Агресиjа jе ужасна кад jе почини jедан, а не кажњава се кад jе почини мноштво. Наjбоља потврда те погубне истине jесте случаj агресиjе 19 држава чланица НАТО-а на СРЈ 1999. године, због коjе се и послиjе 16 година ниjе чак ни извинио нико“, наводи Удружење у саопштењу. Удружење подсjећа да jе 1998. и 1999. године у борби против терористичке ОВК-а и НАТО-а погинуло

Imljani_hram_Presvete_Bogorodice.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 41 ПОГИНУЛОГ БОРЦА ИМЉАНА

Код спомен-обиљежjа у порти храма Пресвете Богородице у Имљанима код Кнежева данас jе служен парастос, прислужене свиjеће и положено цвиjеће за 41 борца Воjске Републике Српске коjи су погинули 20. марта 1995. године на влашићком ратишту. Предсjедник Борачке организациjе Кнежево Ранко Вучић изjавио jе Срни да Кнежево никада неће заборавити погинуле борце коjи су дали живот за одбрану Републике Српске. Он jе рекао да управо из тих разлога Борачка организациjа Кнежево сваке године организуjе парастос и помен на погинуле српске борце са овог подручjа. Вучић jе рекао да jе у Кнежеву, као и у већем диjелу Републике Српске, присутно незадовољство демобилисаних бораца рjешавањем статусних права чланова породица погинулих бораца и

ЊЕМАЧКИ ПАР ПЛАТИО РАТНУ ОДШТЕТУ?!

Пар њемачких туриста у посjети Грчкоj ушетао jе у канцелариjу градоначелника мjеста Нафплио и предао износ од 875 евра, рекавши да jе риjеч о одштети за нацистичке злочине из Другог свjетског рата! „Они су рекли да желе да исплате накнаду због негативног става своjе владе. Направили су финансиjску калкулациjу и израчунали да jе то циjена коjа треба да плате“ – истиче градоначелник Димитрис Коцоурос. Сваки Ниjемац дугуjе 875 евра за оно што jе Грчка морала да плати током Другог свjетског рата – сматра њемачки пар. Градоначелник лучког града Нафплио, на полуострву Пелопонез, донирао jе таj новац локалном добротворном друштву. Према рачуници званичне Атине, за ратне злочине и заjмове, на коjе

Obrad_Kesic.jpg

ПОЛИТИЧКИ ЛОВ НА СРБЕ ЗБОГ ЛИЧНЕ ОСВЕТЕ

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић изjавио jе да jе циjела прича о депортациjи Срба из Америке лична освета и лично поимање правде неколико америчких истражилаца коjи су свjедочили против неких Срба и у Хагу, а коjи већ 10 година нису успjели да докажу кривицу ниjедног Србина коjи jе у САД. Кесић jе прецизирао да су то, приjе свега, истражиоци Маjкл Меквин и Ричард Батлер, коjи су били „везани за екипу“ коjа jе у Хагу истраживала ратне злочине, а коjи су – када су се вратили из Хага – пониjели спискове воjних обвезника бивше ЈНА и Териториjалне одбране, коjе су српске власти морале да предаjу Хагу. „То су

NATO_bombarduje_civilne_ciljeve_po_Beogradu_1999.jpg

ВОЈСКА НАТО МОЖЕ СЛОБОДНО ДА „КРСТАРИ“ СРБИЈОМ

НАТО бомбардуjе цивилне циљеве по Београду 1999. године Воjници НАТО убудуће би требало да имаjу слободан транзит кроз Србиjу, да користе српску воjну инфраструктуру и буду „заштићени“ посебним статусом док бораве на териториjи Србиjе, пишу „Вечерње новости“. Ово jе само jедна од ставки коjе се Србиjа обавезала Индивидуалним партнерским акционим планом (ИПАП), чиjе су ступање на снагу приjе два дана у Бриселу озваничили министар спољних послова Ивица Дачић и министар одбране Братислав Гашић. План ИПАП подразумиjева и потписивање такозваног СОФА споразума, коjи Србиjа већ има са САД и са чланицама НАТО, коjим се регулише прелазак границе и ниво имунитета за припаднике НАТО док пролазе кроз Србиjу или бораве у њоj,

Milica_Rakic.jpg

БАШТИОНИК: Позив на молитвени помен за жртве НАТО бомбардовања

Милица Ракић Поштовани, Обавjештавамо Вас да ће Србско сабрање Баштионик у уторак 24.03.2015. године у 10.30ч на Тргу Краjине у Бањалуци одржати кратку конференциjу за медиjе под називом „МИ ПАМТИМО“. Након тога, упутићемо се заjедно са окупљеним грађанима ка Храму Христа Спаситеља и присуствовати молитвеном помену за жртве пострадале у НАТО бомбардовању Републике Српске и СР Југославиjе, коjи ће служити свештенство Храма. Србско сабрање Баштионик ће и ове године прислужити кољиво и свиjеће у помен страдалима у овим злочинима. У жељи да сви заjедно дамо допринос сjећању на невино страдале и покажемо да су Срби народ коjи умиjе да прашта али и да памти, молимо Вас да помогнете у наjави

Josip_Broz_Tito_result.jpg

Колика је Титова кривица за геноцид у Јасеновцу?

Јосип Броз Тито (Одломци из Поговора књиге В. Дедиjера – А. Милетића “Против заборава и табуа”, Сараjево, 1991.) “Концентрациони логор Јасеновац jе престао да постоjи кад су логораши 22. априла 1945. године извршили пробоj. Више од 90% логораша jе погинуло у том jуришу. У порушени Јасеновац 2. маjа 1945. године ушле су jединице Југословенске армиjе. Оправдано се поставља питање како jе ова фабрика смрти радила тако дуго после ослобођења Београда 20. октобра 1944. године и пола териториjе Југославиjе. Кад су jединице ЈА ушле у Јасеновац затекли су поред стравичног призора, разрушене обjекте, делове сачуваног оградног зида са стражарницама-осматрачницама, оштећену циглану, зидине електричне централе, столариjе, пилане и граника, као и низ других

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.