БЕОГРАД, 4. ЈУЛА /СРНА/ – Виши суд у Марибору донио jе правоснажну ослобађаjућу пресуду за генерала некадашње ЈНА Влада Трифуновића и утврдио да ниjе крив за ратни злочин над цивилним становништвом, док jе пуковнику ЈНА Бериславу Попову укинута осуђуjућа пресуда и наложено ново суђење, потврдио jе адвокат Горазд Фишер. Фишер, коjи пред словеначким правосуђем заступа Трифуновића, рекао jе да jе мариборски Виши суд уважио све аргументе првостепеног суда и ослободио Трифуновића одговорности за злочин над цивилима у jуну 1991. године, када jе погинуо jедан припадник Териториjалне одбране Словениjе. “У одбрани сам истицао да jе генерал Трифуновић био карика између Конрада Колшека, коjи jе био командант Пете армиjске области, а Трифуновић

Хрватска полициjа на граничном прелазу Баjаково ухапсила брачни пар Томашевић, пензионере Мирjану и Момчила. Више од две децениjе покушаваjу да врате отету кућу у Водицама код Шибеника     Запањени су били Мирjана и Момчило Томашевић када их jе пре два дана зауставила хрватска полициjа на граничном прелазу Баjаково. Ту их jе задржала неколико сати, док ниjе стигла марица и, одатле, поново су их сатима возили, назад, до Шибеника, где су их затворили. А да ово двоjе старих људи (обоjе пензионери) нису ни знали зашто су задржани на граници. И зашто су, данас, у затвору. Њихов син Ален Томашевић, коjи jе вест о хапшењу родитеља сазнао од сестре са коjом

Милан Краjишник више од две године живи у напуштеном киоску – трафици поред пута, без тоалета и купатила     КРАЉЕВО – Избеглица из Хрватске Милан Краjишник више од две године живи у напуштеном киоску – трафици поред пута, без тоалета и купатила. Напуштени киоск преуредио jе у собу, након што се пре више од две године развео од супруге, са коjом jе живео у социjалном стану за избегле и расељене у краљевачком насељу Берановац. Она jе остала у стану, jер jе уговор склопљен са њом, а Милан jе завршио у киоску поред зграде. “Две године и два месеца немам никакве услове за живот. Видите и сами. Немам воду, струjу,

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Међу посмртним остацима 20 Срба убиjених 1990-тих година у Хрватскоj, коjи су данас идентификовани у Загребу, налазе се Станко Смиљанић /1938. годиште/ и Жељко Мркић /1962/ коjи су отети у Госпићу у октобру 1991. године, саопштено jе из Информационо-документационог центра “Веритас”. Смиљанића и Мркића 18. октобра 1991. године маскиране особе одвеле су из склоништа зграда у коjима су живjели и ликвидирали их на непознатом мjесту. Њихови посмртни остаци пронађени су краjем 1991. године у Перушићу код Госпића заjедно са остацима jош 21 особе, коjе су биле у полуугљенисаном стању. Идентификовани су и остаци Мариjе Бркљач–Угарковић /1921/, jедне од шесторо стараца, коjе су припадници хрватске воjске убили и запалили у

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да jе хрватска страна одговорна што не функционишу међудржавне комисиjе Србиjе и Хрватске за рjешавање важних и осjетљивих питања.   Коментаришући изjаву предсjедника Хрватске Иве Јосиповића да постоjи “технички вакуум” у односима двиjе земље, Линта каже да jе сагласан са том оцjеном, али и истиче да jе Загреб одговоран за то што се неке од седам радних група нису састале у посљедње четири године. “Мjешовита српско-хрватска комисиjа за нестала лица одржала jе последњи састанак у љето 2010. године у Београду. Заказивање наредног састанка представља обавезу Хрватске. Циљ Комисиjе jесте да питање несталих, као цивилизациjско, државно и политичко, буде риjешено у

БЕОГРАД, 1. ЈУЛА /СРНА/ – Коалициjа удружења избjеглица у Србиjи затражила jе од премиjера Хрватске Зорана Милановића да хрватска Влада стави до знања властима града Задра и низа других локалних самоуправа у Хрватскоj да прекину са уклањањем обjеката српских власника коjи су минирани у терористичким акциjама, изван подручjа ратног дjеловања, без сагласности њихових власника.   Коалициjа jе, поводом недавне одлуке градоначелника Задра Божидара Калмете да се уклоне остаци осамдесетак минираних српских кућа и привредних обjеката без сагласности њихових власника, поручила да jе основни предуслов за уклањање рушевина да се срушени обjекти обнове или да се постигне договор о накнади штете, као и да се процесуираjу одговорни за срушене српске куће и привредне обjекте. “Нажалост,