arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
etnicko-ciscenje.jpg

Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији: сведочанство о страдању Српске Православне Цркве и српског народа од 1945. до 2005. године

Протоjереj-ставрофор др Саво Б. Јовић већ више од 20 година обjављуjе књиге, истражуjе и отворено пише о страдању Српске Цркве, свештенства и српскога народа. Сабравши сва дотадашња истраживања, са философском дистанцираношћу (и поред ауторовог личног искуства – вишегодишњег робиjања у послератном, комунистичком режиму), и на основу изворишних, аутентичних докумената, у штампи се, пре неколико година, поjавило његово дело под насловом Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохиjи: сведочанство о страдању Српске Православне Цркве и српског народа од 1945. до 2005. године.   „Овом књигом сам покушао, да кроз извештаjе надлежних епархиjских архиjереjа Епархиjе рашко-призренске, као и других лица коjа су у њоj боравила укажем како су исељавања Срба са

markale.jpg

СКРИВАЈУ ПРАВЕ КРИВЦЕ: Зашто НАТО крије праву истину о Маркалама?

У Сараjеву jе обележена годишњица злочина на пиjаци Маркале. Реч jе о другом масакру на овоj локациjи током грађанског рата у БиХ, а 19 година након овог догађаjа, jош увек постоjе велика спорења о томе ко jе испалио гранату коjа jе усмртила 37 особа.   Венце и цвеће су положили броjни грађани Сараjева и високи званичници предвођени хрватским чланом Председништва Жељком Комшићем, а нису изостале сталне добро уходане поруке коjе за кривца, без икаквих ограда, означаваjу српску страну, иако су досад обjављена броjна сведочења коjа тврде супротно. Међутим, као и у већини осталих неjасних догађаjа из рата, и за оваj постоjе наjмање две истине. Оно што jе сигурно jесте да

КАД СЕ СВЕДУ РАЧУНИ – Српска имовина у Хрватској вреди 40.000.000.000 евра

Када би се поредила потраживања Србиjе од Хрватске и обрнуто, тас би добрано превагнуо на – српску страну.  Јер, српски грађани и фирме од Хрватске очекуjу имовину вредну између 30 и 40 милиjарди евра! Захтеве Хрватске немогуће jе изразити броjкама, jер сви коjи нешто траже од Србиjе из године у годину обрачунаваjу и камате. Рачуна се, ипак, да хрватска предузећа, без камата, потражуjу око 800 милиона евра. У Србиjи jе око 150 хрватских предузећа имало имовину, а двадесетак jе успело да надокнади имовину. Само вредност зграда, станова и одмаралишта наших предузећа и општина у Хрватскоj, у тренутку распада СФРЈ, била jе 1,8 милиjарди евра. Ово су показале тадашње процене Републичке

petrovo-nestali.jpg

ИНСТИТУЦИЈЕ БиХ ОПСТРУИШУ ИДЕНТИФИКАЦИЈУ УБИЈЕНИХ СРБА

ПЕТРОВО, 30. АВГУСТА /СРНА/ – Централна манифестациjа у Републици Српскоj у оквиру обиљежавања Међународног дана несталих одржана jе данас код спомен-крста на Озрену са коjе jе указано на спор процес проналажења и идентификациjе српских жртава и на опструкциjу институциjа БиХ. На скупу, коjем jе присуствовало седамдесетак људи, истакнуто jе да посљедице рата нису избрисане са 21. новембром 1995. године када jе потписан Деjтонски мировни споразум, те да jе Српска незадовољна начином на коjи се третираjу злочини почињени над Србима. Указано jе на селективну правду Хашког трибунала и Суда БиХ и поновљено да Тужилаштво БиХ, коjе jе преузело комплетну организациjу тражења несталих, ниjе ништа предузело да оваj процес брже тече. Министар

tinja-parastos.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОГИНУЛЕ У СМОЛУЋИ, ПОТПЕЋИ И ТИЊИ

БИЈЕЉИНА, 30. АВГУСТА /СРНА/ – На биjељинском градском гробљу у Пучилама данас jе служен парастос за 68 српских бораца и цивила Смолуће, Потпећи и Тиње, а обиљежене су и 22 године од ослобађања седам хиљада становника ових села из вишемjесечног окружења. Ратни командант одреда у Смолући маjор Владо Тодоровић рекао jе да jе то био наjвећи пробоj у одбрамбено-отаџбинском рату коjи су обавиле jединице Гарде „Пантери“ заjедно са озренским и семберским jединицама Воjске Републике Српске. Он jе подсjетио да jе за четири мjесеца, у коjима су мjештани Смолуће, Потпећи и Тиње живjели без хране, воде, струjе, без оружjа, бранећи се ловачким пушкама, погинуло 68 људи, а око 200 jе рањено.

gracanica-nestali.jpg

ОДГАЂА СЕ РАСВЈЕТЉАВАЊЕ СУДБИНЕ НЕСТАЛИХ

КФОР, УНМИК и посебно Еулекс одговорни су што се одгађа расвjетљавање судбине несталих Срба и других неалбанаца, речено jе у Грачаници током данашњег протеста родбине и приjатеља несталих Срба и неалбанаца на Косову и Метохиjи. Милорад Трифуновић из Удружења породица несталих и киднапованих Срба и неалбанаца обjелоданио jе да постоjе три локациjе – Слаковце, Цецилиjа и Баjгора на подручjу општине Вучитрн на коjима су одбачени посмртни остаци „више десетина несталих Срба“ и да о томе комплетну документациjу посjедуjе Еулекс. „Мисиjе међународне заjеднице смишљено одлажу решавање судбине несталих и киднапованих Срба и неалбанаца. Ћутањем они штите злочинце, вође бивше терористичке организациjе Ослободилачке воjске Косова /ОВК/, сада наjвише представнике институциjа смопрокламованог Косова“,

Саво Штрбац

Православни свештеник против хрватске војске

Православни свештеник, пре неки дан, ниjе допустио да се „хрватски бранитељ православне вjере”, педесетчетворогодишњи Воjислав Беадер, покопа уз воjне почасти на православном гробљу Св. Спаса у Шибенику. Упркос тражењу породице, свештеник ниjе допустио почасном воду Хрватске воjске да се од свог саборца опрости уз воjне почасти, испаљивање почасних плотуна и хрватску заставу на ковчегу те им jе забранио улазак на православно гробље. Пошто се Беадерова породица успротивила томе, бранитељ jе покопан уз присутност почасног вода, али без православног свештеника. Ову вест су пренели скоро сви медиjи у Хрватскоj под бомбастичним насловима: „Инцидент у Шибенику”, „Срамота у Шибенику”, „Министарство бранитеља осудило инцидент у Шибенику”… Завирио сам и у коментаре уз ову

Сава Шумановић

Сликар Сава Шумановић убијен са 150 Срба

У Сремскоj Митровици jе, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, на простору уз старо православно гробље, мученички страдало од усташке руке 150 недужних мушкараца, жена и дjеце из Шида, међу коjима и Сава Шумановић, jедан од наjистакнутиjих српских сликара 20. виjека.  Хрватске усташке власти су на том подручjу током Другог свjетског рата систематски убиле више хиљада недужних цивила, наjвећим интензитетом управо током августа и септембра 1942. године, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. „Сава Шумановић ухапшен jе 28. августа рано уjутро, замолио jе да се спреми, окупао се, узео ствари, пољубио маjку у руку и отишао заувиjек, не знаjући за шта га терете“, каже Гордана Крстић-Фаj, историчар умjетности.

djeca-Kozare.jpg

УСТАШКИ ЗЛОЧИНЦИ ИСКАЉИВАЛИ БИЈЕС НАД ЖЕНАМА И ДЈЕЦОМ

БАЊАЛУКА, 30. АВГУСТА /СРНА/ – На данашњи дан 1941. године костаjничке усташе су починиле страшне злочине у селима у општини Козарска Дубица, а наjвише jе страдала породица Јандрић.  Мушкарци су већином били у устаницима, те нису страдали, али су усташе зато своj биjес искалиле над женама и малољетном дjецом, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. „У селу Читлук живjела jе велика породица Јандрића. Тог jутра када су усташе упале у кућу Микана Јандрића, jедан зликовац jе сjекиром одсjекао његовом синчићу обjе руке. Тада су усташе убиле дjецу Љубу, Вукашина и Ружу Јандрић“, наводи се у књизи Драгоjа Лукића „Рат и дjеца Козаре“. Мика Јандрић ниjе била у кући кад се десио

Ратко Дмитровић

Нушић и Џеј

То jе деловало невероватно, тужно, застрашуjуће; свршени средњошколац, студент прве године, човек у зрелоj доби, девоjка на прагу тридесетих… и тако њих двадесетак не знаjу ко jе Нушић. То jе деловало невероватно, тужно, застрашуjуће; свршени средњошколац, студент прве године, човек у зрелоj доби, девоjка на прагу тридесетих… и тако њих двадесетак не знаjу ко jе Нушић. Анкета пред ТВ-камером спроведена jе на улицама Смедерева али ништа боље, убеђен сам, не би било у Краљеву, Вршцу, Неготину, Лозници, богами и Београду. У шта се претвара српско друштво? Каква нам jе будућност с оваквим степеном необразовања код младе популациjе? Куда то води? Знаjу ли они коjи одлучуjу и говоре у име Срба

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 30. август 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

Дрежник, 30. августа и 3. септембра 1942. године усташе масакрирале неколико десетака Срба из села Грабовац, Липовача.       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 30. август 1942. Годишњица страдања Срба у Лици

Село Кузмановача, покраj Широке Куле. Под водством злочинца Јурице Фрковића и Стjепана Орешковића усташе су убиле 160 српских цивила, августа 1941. године.     Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

РЕУСТАШИЗАЦИЈА: ХДЗ прети преосталим Србима

Социjалдемократска власт у у Хрватскоj, петнестак месеци пре парламентарних избора, све више тоне, рапидно jоj пада популарност, док се десница, предвођена ХДЗ-ом, већ види као победник. Та изгледна смена власти могла би да врати Хрватску у ране деведесете, кад jе била преплављена национализмом и ксенофобиjом. Такве наjаве већ се чуjу од првог човека ХДЗ-а Томислава Карамарка коjи jе месецима користи сваку прилику да бирачима поручи како замишља “нову” Хрватску. Када ХДЗ поново дође на власт, мањине ће бити мање од маковог зрна, поготово српска, а они коjи би на то имали неке примедбе не само да ће изгубити изборе, већ ће бити и лустрирани. Управо jе то и jуче у

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА СТРАДАЛЕ БОРЦЕ И ЦИВИЛЕ У КРУШКОВОМ ПОЉУ

У Крушковом Пољу код Шамца данас служен jе парастос за 14 погинулих бораца Воjске Републике Српске и три цивилне жртве рата из овог мjеста. Након парастоса, положени су виjенци и цвиjеће на споменик палим борцима. Начелник општине Шамац Саво Минић рекао jе да су борци из Крушкогов Поља уградили своjе животе у темље Републике Српске. „Ови jунаци су створили Републику Српски и захваљуjући њима ми овдjе живимо и радимо“, рекао jе Минић. Минић jе захвалио Мjесноj заjедници Крушково Поље, коjа jе била примjер солидарности током маjских поплава. Он jе додао да ће Крушково Поље помоћи тако што ће ученици из Црквине похађати наставу у тоj мjесноj заjедници, док у њиховом

smoluca.jpg

ОСЛОБАЂАЊЕ СМОЛУЋЕ, ПОТПЕЋИ И ТИЊЕ – НАЈХУМАНИЈА АКЦИЈА

Ослобађање више од 7.000 становника Смолуће, Потпећи и Тиње, коjи су 1992. године четири мjесеца били у окружењу неприjатељских муслиманских паравоjних формациjа, била jе jедна од наjхуманиjих и наjорганозованиjих операциjа Воjске Републике Српске /ВРС/, кажу у Борачкоj организациjи града Биjељина. Ратни командант одбране ових села маjор Владо Тодоровић рекао jе да jе хероjским подухватом ВРС, уз садеjство припадника МУП-а Српске, као и становника ових насеља, пробиjен неприjатељски обруч, а српски народ, коjи jе четири мjесеца био без хране, воде и струjе, ослобођен jе у тродневноj акциjи краjем августа 1992. године и извучен на слободну териториjу. На конференциjи за новинаре у Биjељини, одржаноj поводом обиљежавања Дана ослобођења становника Тиње, Смолуће и Потпећи, Тодоровић jе рекао да су ова села у то вриjеме

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.