arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
emil-vlajki.jpg

ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН „ГЕНОЦИД“ ЕМИЛА ВЛАЈКИЈА

8. април 2014.

Потпредсjедник Републике Српске Емил Влаjки рекао jе синоћ у Источном Сараjеву да jе неко у међународноj заjедници проjектовао да уништи српски народ, са коначним циљем да то буде урађено у сваком смислу – териториjалном, економском, културном, политичком. Представљаjући своj роман „Геноцид“, Влаjки jе истакао да се с том намjером напада и демонизуjе све наjважниjе у српском народу и иде толико далеко да се и Српска православна црква проглашава геноцидном. „Постоjао jе план за крунски доказ о геноцидности Срба“, наглашава Влаjки, додаjући да jе наjвећи кривац за оно што се десило на простору бивше Југославиjе такозвана међународна заjедница коjоj jе циљ био да „растури“ ту државу. Он сматра да су САД

jasenovac-izlozba-zagreb.jpg

Загребачка изложба о херојима највећег логора смрти

8. април 2014.

Миле Ристић коjи jе у пробоjу отео митраљез из усташких руку, убио се кад jе чуо за Титову смрт, док се Ристо Стjепановић обjесио кад су 1992. почели сукоби у Сараjеву. Несхватљиво jе да у протеклих 69 година колико jе протекло од краjа Другог свjетског рата, нитко ниjе припремио изложбу о људима коjи су преживjели задње дане усташког логора смрти Јасеновац нити их jе до приjе коjу годину позивао на комеморациjе на годишњицу пробоjа, речено jе 1. априла на отварању изложбе „Краj логора Јасеновац – у спомен на све страдале и преживjеле заточенике“. Аутор jе кустос Музеjа Јасеновац Ђорђе Миховиловић. Изложба долази у вриjеме кад се о Јасеновцу говори на процесу поводом

grubisino-polje.jpg

Промовисана књига „Цивилне жртве терора НДХ у Грубишном Пољу 1941- 1945.“

8. април 2014.

Књига jе посвећена цивилним жртвама усташке владавине у НДХ на подручjу Грубишног Поља и билогорских села.  У Грубишном Пољу jе представљена књига „Цивилне жртве терора Независне државе Хрватске у котару Грубишно поље 1941 – 1945.“, професора историjе Растка Пражића, коjу су издали Удружење антифашистичких бораца и антифашиста Грубишног Поља и Великог Грђевца те САБА РХ. Књига jе посвећена цивилним жртвама усташке владавине у НДХ на подручjу Грубишног Поља и билогорских села. Мjеста су то првих злочина у квислиншкоj држави, почињених краjем априла 1941. године, само двиjе недеље након проглашења НДХ. Тада jе у логоре у Копривници, Загребу, Госпићу и Јадовном одведено и већим диjелом касниjе убиjено 597 цивила. До 1945. године

sokoli-zap-herceg-m.jpg

Соколи у борби против клерикализма у Западној Херцеговини

8. април 2014.

Соколска жупа Мостар обухватала jе делове Приморске и Зетске бановине. Соколско  друштво Имотски настоjало jе да сузбиjе утицаj  римокатоличких клерикалаца  у западноj Херцеговини. Соколи су наставили своју борбу са католичким клерикалцима који су наставили своје активности после пропасти Аустро-Угарске у Југославији. Најаче упориште клерикализма било је у Западној Херцеговини. У писму „Соколском Гласнику” из Имотског признаје се да Имотски котар са просветом заостаје за свим котарима у Далмацији. Даље се истиче : „И још томе, представници ове мрачне куле, којима је у интересу да народ у мраку држе, устају данас да просвјетљеном и родољубивом свијету дијеле подуке о просвјети, а дипломе о југословенском патријотизму, док су прије пљували у лице Југославије, кад

sarajevo-pic.jpg

Душко Бошковић: Усклађивање терминологије

7. април 2014.

Ништа више није што је некада било. Што је и логично, јер никада ријеком не пролази иста вода. Дошло вријеме поларизације и сврставања свакога у свој табор. Ако ко и нема свој табор, мора да нађе неки најсличнији. Врше се нове прерасподјеле, преформулације, креира се нова стварност. Па је тако и моја небитност и маленкост одлучила да у духу времена да свој скромни допринос у креирању нових вриједности и односа, као и исправном третирању ствари које ако већ не могу да досегну истину онда бар да к њој теже. Шетајући у доколици градом Сарајевом почео сам опажати неконзистентност у терминологији која се користи на споменицима, спомен плочама и другим обиљежјима

oslo-izlozba-2.jpg

05. 04. 2014. – Изложба „МОЈЕ ЈАДОВНО“ у Ослу

7. април 2014.

Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке, уз помоћ добротвора из Српске православне црквене општине свети Василиjе Острошки у Норвешкоj, организовало jе изложбу „Моjе Јадовно“ у Ослу. Осим броjних гостиjу и представника српске диjаспоре у Норвешкоj, отварању су присуствовали и секретар Црквеног одбора у Ослу Боjан Ракоњац и свештеник ове парохиjе jереj Горан Босић, као и представници амбасада Републике Србиjе и Босне и Херцеговине у Норвешкоj. Након отварања изложбе, предсjедник и секретар Удружења „Јадовно 1941.“ , одржали су предавање о тематици геноцида над српским народом у НДХ.   Везане виjести: Изложба „Моjе Јадовно“ у Норвешкоj У АМБАСАДИ СРБИЈЕ У ЛОНДОНУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „МОЈЕ ЈАДОВНО“ Обjелодањена Јадовничка трагедиjа Србима у Лестеру НАРЕДНА ИЗЛОЖБА „МОЈЕ ЈАДОВНО“ У ЛЕСТЕРУ

biblioteka-april.jpg

Годишњица Другог свјетског рата у Југославији

6. април 2014.

Данас се навршаваjу 73 године од избиjања Другог свjетског рата на тлу некадашње Југославиjе, коjи jе Њемачка отпочела изненадним бомбардовањем градова 6. априла 1941. године. Током такозваног Априлског рата, коjи jе окончан потписивањем капитулациjе Воjске Краљевине Југославиjе 17. априла исте године, страдало jе више хиљада цивила. У масовним и вишедневним бомбардовањима уништено jе више хиљада стамбених и других обjеката. Бомбардовање Београда, коjи jе неколико дана раниjе влада прогласила небрањеним градом, обухватило jе и уништавање болница, густо насељених градских четврти, али и потпуно разарање здања Народне библиотеке Србиjе на Косанчићевом венцу. Народна библиотека Србиjе била jе jедина национална библиотека коjу су нацисти свjесно напали и уништили у Другом свjетском рату. Током бомбардовања Београда убиjено jе

oslo-izlozba.jpg

Изложба „Моје Јадовно“ у Норвешкој

6. април 2014.

Српска диjаспора мора спознати величину злочина геноцида над српским народом у усташкоj Независноj Држави Хрватскоj, поручио jе вечерас у Ослу предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. „Злочине у усташком комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, првом ликвидационом центру у НДХ, не смијемо заборавити. Свијест о томе морамо проширити у свим сегментима српског друштва, па тако и у дијаспори. Надамо се да ћемо у томе имати више институционалне подршке“, рекао је Басташић на отварању изложбе „Моје Јадовно“ у главном граду Норвешке. Након отварања изложбе, гости из Бањалуке су одржали и предавање о тематици геноцида над српским народом у НДХ. „Свијест појединца је суштина културе сјећања и успомене на жртве, и на

ratko-tribina.jpg

Кацинијада

5. април 2014.

Ниjе проблем кад неко из међународне заjеднице фалсификуjе историjу и лаже на рачун Срба и Србиjе, навикли смо, али jесте проблем кад то ради у Београду, или комшилуку, а београдски медиjи лажи преносе без осећаjа и потребе да их демантуjу Ниjе проблем кад неко из међународне заjеднице фалсификуjе историjу и лаже на рачун Срба и Србиjе, навикли смо, али jесте проблем кад то ради у Београду, или комшилуку, а београдски медиjи лажи преносе без осећаjа и потребе да их демантуjу, или неком другом пруже прилику да то учини. Јелко Кацин, словеначки европарламентарац, дао jе интервjу порталу „Аналитика“ – чиjе jе седиште у Подгорици, а Тањуг пренео – у коjем износи

andrej-fajgelj-8b3a877f.jpg

Андреј Фајгељ: Апел новинарима Радио-телевизије Војводине

5. април 2014.

Обраћам вам се као Новосађанин Новосађанима. Тражим да се 3. маjа сетите страдања наше и ваше куће. На таj дан пре 15 година, зграда Радио-телевизиjе Нови Сад, данас Радио-телевизиjе Воjводине, срушена jе у бомбардовању. Немоjте поновити мук од 24. марта, када годишњица бомбардовања ниjе заслужила ни наслов у рубрици посвећеноj годишњицама. Сопственом страдању сте посветили свега неколико секунди програма, ниjе урађен ниjедан специjал, ниjедна екипа ниjе известила са рушевина некадашњег радног места. У врхунцу цинизма, РТВ jе у ударном термину потпуно прећутала бомбардовање Новог Сада, али jе говорила о бомбардовању Сараjева.     Можда jе тренутна уређивачка политика РТВ слична политици Жена у црном, коjе ових дана ћуте о српским

Ratni6-noseca.jpg

Српска патња и слава у оку фотографа

4. април 2014.

Прошло jе стотину година откада су „ратни сликари“ направили незаборавне кадрове из Првог светског рата ПРОШЛО jе стотину година од када jе почео Велики рат. У то време мучено човечанство ниjе слутило да би сукоб тако гигантских и морбидних размера могао да буде поновљен, па jе тек после Другог, Велики рат прекрштен у Први светски. Српска држава је тада процентуално поднела најтеже жртве од свих народа у Европи, сахранивши око 1,2 милиона становника. Велике силе које креирају данашњицу углавном су, драговољно, намерно или из чистог немара заборавили наш допринос тадашњој борби против угњетавања. Да ми сами то не бисмо урадили, потрудили су се стручњаци који пажљиво чувају документа тог стравичног

vladimir_umeljic.jpg

NATO-UKRAJINA-RUSIJA ili NA ZAPADU NIŠTA NOVO

4. април 2014.

„NATO-demokratije“ su, naime (i isto tako – nažalost), izabrale put svih ostalih imperija u istoriji čovečanstva. Budućnost će pokazati, da li će one naći snage da naprave jedan radikalni zaokret u smislu „put u budućnost vodi preko vraćanja korenima“ Hteo bih prvo da pomenem empirijsko saznanje, da naime pri objavljivanjima naučnih ili opštih publicističkih priloga, koji kritički reflektiraju faktičko stanje u SAD, Nemačkoj i drugim demokratijama zapadnog tipa, po pravilu a. stižu povratne optužbe, da se pri tome radi o „anti-demokratskom“ stavu i delanju, kao i b. da se ti prilozi prećutkuju, ignorišu, da se odbija i revnosno sprečava njihovo objavljivanje, širenje i komentarisanje. Stoga želim da profilaktički konstatujem i

izbeglice-un.jpg

Линта: Против укидања статуса избеглица

3. април 2014.

Хрватска jе од Високог комесариjата Уjедињених нациjа за избеглице затражила да се Србима прогнаним из те државе током деведесетих година прошлог века укине избеглички статус. Председник Коалициjе удружења избелица Миодраг Линта оцењуjе да би прихватање таквог захтева од УН представљало „завршни чин етничког чишћења Срба из Хрватске”.   Линта подсећа на то да тренутно у Србиjи живи 41.000 лица с избегличким статусом и више од 250.000 оних коjи су временом изгубили таj статус и прилику за одржив повратак и постали држављани Србиjе, али да су остали без своjих имовинских, стечених и статусних права. Он указуjе на то да Хрватска ниjе испунила своjе обавезе и вратила своjим грађанима српске националности основна

biserko-noseca.jpg

Историчари демантују Соњу Бисерко: Југу разбиле Словенија и Хрватска, а не Србија

3. април 2014.

Историчари негираjу наводе председнице Хелсиншког одбора да jе Србиjа поцепала бившу СФРЈ. Да jе суђење озбиљно, за сведоке попут Соње Бисерко не би било места, каже Крестић Није Србија започела цепање Југославије. У моменту када је Слободан Милошевић дошао на власт, економска размена између република пала је на два одсто, што је био резултат распада земље који је почео још шездесетих и интензивирао се после Титове смрти – каже за „Новости“ историчар Љубодраг Димић, проф. београдског Филозофског факултета. Тиме је, практично, демантовао сведочење Соње Бисерко пред Међународни судом правде у Хагу да се Србија прва отцепила, као и да то отцепљење почиње доношењем „сецесионистичког Устава 1990“. Припреме за растурање земље трају много

djeca-jasenovac.jpg

НОВИ САД:„Били су само деца“ – изложба о страдању деце у Јасеновцу

2. април 2014.

Изложба фотографиjа под називом „Били су само деца – Јасеновац гробница 19.432 девоjчице и дечака“ биће отворена у четвртак 10. априла у 19 часова, у Клубу и галериjи „Зрно“. Изложба сликом и речjу приказуjе страдање деце убиjене у овом усташком логору током Другог светског рата, на подручjу НДХ. Изложба ће бити организована у сарадњи са Музеjом жртава геноцида из Београда, a улаз на изложбу jе слободан. Аутори изложбе су Јован Мирковић, музеjски саветник Музеjа жртава геноцида, и Драгоjе Лукић, преживели логораш Јасеновца. Изложбу фотографиjа отвориће директор „Музеj жртава геноцида“ из Београда Вељко Ђурић Мишина. На изложби ће говорити и игуман манастира Велика Ремета на Фрушкоj Гори архимандрит Стефан. Након отварања изложбе, у уторак 15. априла

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА