Jedan mali, izbledeli plišani meda i fotografija oca Mirka u formatu potrebnom za predratne lične karte. To su sve uspomene sestara Aleksandre (21) i Tanje (18) Stjelja, rodom iz sela Zagrad kod Benkovca. Danas žive u Barajevu nadomak Beograda, kod ujaka i ujne, koji se o njima brinu kao o svojoj deci. Njihova potresna, stravična izbeglička priča iz „Oluje“, jedna je od 30 koje je Srbija uvrstila u dokaze kontratužbe protiv Hrvatske za genocid.     Aleksandra je imala samo tri godine, a Tanja je još bila u stomaku majke Vedrane, kad su tog avgusta 1995. godine glavom bez obzira krenule sa još 200.000 drugih Srba iz Hrvatske ka Bosni. Njihovu kolonu 7. avgusta

Partizani, četnici, Srbi, Jugosloveni, otimačine kroz zajmove za preporod, prevare, mito i korupcija – sve to stalo je kao zid između matice i dijaspore. Umesto da se razvijaju zajedno, na obostranu korist, brojna i darežljiva srpska dijaspora dospela je u poziciju nerazumevanja s maticom rekla je dr Slavka Drašković u svom autorskom tekstu za dnevni list Danas. Srbija bi želela da su „oni tamo“ organizovaniji i složniji, svi redom bogati, ili bar bogatiji i uticajniji nego što jesu, i da svoj novac ulažu u otadžbinu. Dijaspora traži da „mi ovde“ budemo uređena, jaka i moćna država, da se s njima radi transparentno i po pravilima… Poverenje je izgubljeno, a razjedinjenost i podele

Kako su se zajedno našli potonji General NKVD-a i četnički vojvoda, crnorukac i književnik nobelovac? Ne žaleći se i primajući hod događaja i red stvari u ljudskoj sudbini, ne tražeći od novog naraštaja više razumevanja nego što on može da ga ima, mi, iz 1914. godine, upiremo danas jedan drugom pogled u oči i sa žarom, ali i sa tom dubokom melanholijom, tražimo ono naše iz 1914. godine, što je izgledalo strašno, divno i veliko, kao međa vekova i razdoblja, a što polako nestaje i bledi kao pesma koja se više ne peva ili jezik koji se sve manje govori. Ali, između sebe, gledajući jedan drugom u zenice koje su videle čuda,

Upotrebu fašističkih pozdrava i pozive na gaženje prava manjina u Hrvatskoj kritikuje tek skromna manjina medijskih poslenika TUMAČENjE USTAŠKOG POZDRAVA ZA “USTAŠKE JUNAKE”     I sad kad su se toliki političari, sportisti i priličan deo intelektualne elite podigli na noge ne samo zato da bi poništili mnjenja poput ovog koje je objavio politički portal Objektiv, nego da prvenstveno ubede javnost u nepravdu počinjenu Šimuniću i Hrvatskoj, isprečilo se pitanje – kako to najefikasnije postići? Onda su se dosetili objašnjenja “starodavnih” korena pozdrava koji je skandiran usred hrvatske prestonice, ali je uprkos tome nad Maksimirom ostalo da visi pitanje: ko je u pravu? Šta je tu istina, a šta obmana? Nema tu naročite tajne,

Beograd – Savez jevrejskih opština Srbije reagovao saopšenjem na vest o formiranju Komisije za Staro sajmiše, istakavši da o tome nisu bili obavešteni ni konsultovani.   U saopštenju se navodi da je prethodna uprava grada, takođe, imenovala Komisiju za utvrđivanje programskih sadržaja i modela upravljanja memorijalom na Starom sajmištu, u čijem je sastavu bio zvanični predstavnik Saveza jevrejskih opština Srbije, kao i da informaciju o ukidanju, rasformiranju ili zameni te Komisije – nisu dobili. Kako se navodi, Savez jevrejskih opština Srbije, imenovanjem nove Komisije u kojoj nema zvaničnog predstavnika, prikraćen je za mogućnost da izloži svoje stavove i da se za njih zauzme. Ovim putem Savez jevrejskih opština Srbije izlaže javno svoje stavove i