arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Суд

Свједочења о убиствима и паљевини у Грборима

Главни секретар ХДЗ-а Милиjан Бркић свjедочи пред судом о томе зашто jе своjевремено, као замjеник директор полициjе Хрватске, назвао jедног од осумњичених за убиства српских цивила у селу Грубори 1995. године и обавиjестио га о доласку полициjе.За масакр над пет српских цивила и паљење 20 кућа у селу Грубори код Книна, 25. августа 1995. године, осумњичени су хрватски полициjски специjалци. Злочин се десио пред долазак у Книн воза у коме су били Фрањо Туђман и други хрватски руководиоци.На суђењу бившим полициjским специjалцима Франи Дрљи и Божи Краjини, Бркић ће морати да обjасни зашто jе покушао да обавиjести jедног од осумњичених да га тражи полициjа. Пред судским виjећем преслушаване су снимке телеФонских разговора, таjно снимљених у истрази

stepinac-vodickrozmuze.jpg

ТУРИЗАМ У “ЕВРОПСКОЈ” ХРВАТСКОЈ: Туристичка тура и поклоњење гробу клерофашисте Алојзија Степинца

Једна од наjвећих туристичких атракциjа у главном граду Хрватске, Загребу jе свакако катедрала коjа се налази на Каптолу. Не би било ништа спорно у посjети велелепном вjерском обjекту из 12 виjека, коjи се налази у главном граду последње примљене чланице Европске униjе, да у ту туристичку туру ниjе укључено и поклоњење гробу кардинала Алоjзиjа Степинца. За оне коjи нису упознати а новиjом jугословенском историjом, Алоjзиj Степинац jе био кардинал и загребачки надбискуп коjи jе током другог свjетског рата био познат по своjоj сарадњи са Усташама и отвореноj подршци коjу jе пружао у формирању НДХ. Осим тога, подржавао jе поглавника НДХ, Анта Павелића jер jе сматрао да Срби и Хрвати никако не могу

draza-mihailovic-saveznici.jpg

После четири деценије забране: америчка књига о Дражи

После четири децениjе, у САД дато зелено светло за обjављивање књиге пуковника Роберта Мекдауела „Стрељање историjе“. Михаиловић се, за разлику од Тита, борио против нациста од првог до последњег дана рата… КАДА jе амерички историчар и бивши воjни обавештаjац Роберт Мекдауел почетком 1970. године у САД припремао обjављивање своjе књиге „Стрељање историjе“ о генералу Дражи Михаиловићу, маршалу Титу и борби четника и партизана против нациста у Другом светском раду, ЦИА jе забранила штампање и дистрибуциjу овог дела. У страху за живот и судбину рукописа, професор Мекдауел jе књигу тада дао приjатељу Благоjу Раденковићу, из Лос Анђелоса, са препоруком: „Уради шта можеш да истина изађе на видело!“ Тек 42 године касниjе,

ratko-tribina.jpg

Друга страна: Мало велико платно

Српске филмаџије и даље беже од национално-историјских тема. Овде је, пре свега, реч о великом недостатку талената и мањку храбрости. Чекамо да се прво појави, а друго да нестане Српске филмаџије и даље беже од национално-историјских тема. Овде је, пре свега, реч о великом недостатку талената и мањку храбрости. Чекамо да се прво појави, а друго да нестане А српски филм? Е, ту се заставе доживљавају као провокација, национализам, чак увреда. „Марш на Дрину“ последњи је српски филм где национална застава има функционалну позицију и није предмет спрдње. Сличну улогу српска тробојка, истина, игра и у Драгојевићевим „Лепим селима…“, али око тог остварења постоје подељена мишљења. Они са негативним ставом

krvavi-darovi.jpg

Не вјеруј Латинима, ни кад дарове носе

Деветог jануара на празник Светог првoмученика и архиђакона Стефана, Република Српска jе напунила своj 22. рођендан, закорачивши тако у трећу децениjу свог постоjања.       Настала у вртлогу грађанског рата у бившоj СФРЈ тj. СР БиХ, на териториjи од 25 000 км2 на коjоj живи 1 440 000 становника, Република Српска и данас после више од две децениjе постоjи, живи и тавори. Она jе продукт истинске жеље српског народа са леве обале реке Дрине да створи своjу државу, коjа би му помогла да се сачува од покушаjа биолошког истребљења. Поред вишевековног положаjа између чекића и наковња тj. Беча и Истамбула, српски народ jе на краjу 20. века успео да

nedeljkovic-sipanska-luka.jpg

НАЦИОНАЛНИ РАД НИКА БАУЛЕ СА ОСТРВА ШИПАНА КОД ДУБРОВНИКА

После Уjедињења 1918. Срби католици сматрали су да jе њихово национално питање решено уjедињењем са Србиjом и стварањем Југославиjе. У листу „Дубровник” о том времену истиче се: „Католичко Српство, коjе jе циjелу ову борбу изводило, циjенило jе након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у jединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заjедничке домовине …” (1) Прва годишњица Дана Уjедињења 1919. прослављена jе у Луци Шипанскоj свечано. Село jе било окићено заставама и саговима, а становништво, одазвавши се општинском позиву, обуставило jе сав рад и дошло на свечано благодарење у цркву. Касниjе на свечаности у

Dušan J. Bastašić

ДУШАН Ј. БАСТАШИЋ ЗА СРБИН.ИНФО: Антисрпство је одлика хрватског идентитета

О положаjу Срба у Хрватскоj за „Србин инфо“ говори др Душан Ј. Басташић. Председник удружења „Јадовно 1941“:  1.Преко 600 хиљада Хрвата jе потписало петициjу за референдум против ћирилице, сведоци смо усташких поздрава на стадионима, излива анти Српства у хрватским медиjима. Како гледате на све то? Антисрбизам живи у хрватском националном корпусу jош од 16 виjека, од времена када су православни Срби, оружjу вични борци, били добродошли аустриjском Цару да бране границу према османлиjама. Због царских привилегиjа коjе су крвљу заслужили, сметали су и хрватским кметовима, њиховим феудалцима и али и католичким бискупима коjима нису требали плаћати десетину. Дакле зло живи, шири се и jача вjековима. Данас тешко разумљиве одлуке српског

poslanica.jpg

„Исекли“ патријарха да не љуте Загреб?!

Мада jе у Загребу током прославе Божића по jулиjанском календару, 7. jануара, приликом читања Божићне посланице патриjарха Иринеjа и архиjереjа Српске православне цркве изостављен део коjи се тиче тешког положаjа Срба у Хрватскоj, а за цензуру се оптужуjе митрополит загребачко-љубљански Јован Павловић, посланица се захваљуjући државноj Хрватскоj радио-телевизиjи ипак у целости чула широм Хрватске и њене диjаспоре. Јер, празничну литургиjу, коjу jе у Винковцима служио патриjархов изасланик викарни епископ Јован Ћулибрк, где jе прочитана нецензурисана посланица, ХРТ jе директно преносила и преко сателита. А како „Вести“ сазнаjу свештеничке аутоцензуре, када се ради о посланици, било jе не само у Митрополиjи загребачко-љубљанскоj, већ и у поjединим црквама далматинске, славонске и горњокарловачке епархиjе СПЦ. НЕ

4.2. Spisak poginulih i nestalih, rođenih ili stradalih na Kordunu u ratu 1991-1995. i poraću (1996)

(spisak) Opis metodologije prema predhodnom spisku Uvod l. Opšte informacije Podaci u ovom prilogu zasnivaju se na istraživanjima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, koji od 1993. godine prikuplja dokumentaciju o stradanju Srba sa područja Hrvatske i bivše RSK u ratnom i poratnom periodu, odnosno od 1990. do 1998. godine. Atomizovanost i nedostatak sopstvene državne https://jadovno.com/wp-content/uploads/2010/02/13-1.jpgistracije uveliko otežavaju prikupljanje i sređivanje podataka o srpskim žrtvama na navedenom području u posljednjem ratu. Podaci u ovom prilogu prikazuju stanje Veritasovih istraživanja srpskih žrtava na području Hrvatske i bivše RSK (UNPA) u vremenu od 1990. do 1998. godine na dan 31. 10. 2011. godine. 2. Metode U prikupljanju podataka o poginulim i nestalim Srbima, koristeći sve

4.1. Srpske žrtve rata i poraća na području Hrvatske i bivše RSK u periodu 1990 – 1998. godine

Sada se svim ovim gubicima nametnuo novi gubitak, ratom 1991. − 1995. godine: stradalo je više od 600 ljudi, od čega 200 civila u prostorima koji se nikad, poslije Drugog svjetskog rata, nisu mogli demografski oporaviti. Ne samo zbog direktnih i indirektnih gubitaka ratnih stradanja, pandemije tifusa, kolonizacije, urbanih zahvata, otvaranja poligona, brojnih procesa deagrarizacije i bijega mlađih naraštaja iz sela i poljoprivrede. Poznajem sela čiji je popisni krug iznosio 600 stanovnika, od kojih je 280 steklo fakultetsko obrazovanje, a danas, niti jedan od njih, ne samo da ne živi u selu i rodnoj općini, nego ne živi na Kordunu. A samo rijetki u RH. To je sa demografskog stajališta

zagreb-slike-17.jpg

Хрватски (Анти)фашизам или (Анти)фашизам у Хрвата

Мучење у јавним иступима и увјеравање свјетске јавности о антифашизму у грађанском рату названом домовинским, од стране највиших хрватских државних дужносника напросто је несхватљиво У Хрватској, по завршетку грађанског рата деведесетих, дотадашњи СУБНОР , Савез удружења бораца народноослободилачког рата је прекрштен. Добио је име Савез антифашистичких бораца и антифашиста или скраћено САБА. Намеће се закључак, да су у самом називу, лијево од везника борци против фашизма у Другом свјетском рату, а десно су антифашисти, само антифашисти, без борбеног атрибута. Није ми било јасно то покрштавање, као уосталом ни оно моје 1942. године, у католичанство. Али, временом читајући разнолики “тисак” и слушајући разне емисије о минулом рату, морао сам закључити да су

Recenzija Predraga Matvejevića: Audiatur

  Audiatur…     Tom latinskom riječju započinje zahtjev univerzalnog prava: audiatur et altera pars − neka se čuje i druga strana. Čujmo glas Svetozara Livade, sociologa i historičara, neumornog istraživača koji se − po riječima filozofa Milana Kangrge − „založio čitavim svojim ljudskim bićem za otkrivanje istine o nama samima“. Livada vidi sebe najprije u ulozi „empiričara“ i promatrača „uživo“. Ali on je više od toga. Istodobno je sudionik, svjedok, tumač. Posvetio je značajan dio svoga opusa stradanjima koja su proživjeli naši građani srpske nacionalnosti i pravoslavne vjere, i ne samo oni. Zadobio je u mladosti toliko rana da su liječnici ostali „začuđeni“ kako je uopće preživio. Volja da

4. Tuđmanov Srbin, zloduh broj 2

Dabogda te predstavljao prof. dr Milorad Pupovac   Iako sam pojeo, kako se kaže, s ovim gospodinom „oku soli“ stvarajući srpske institucije, ne znam kako da se prema njemu postavim. Da l’ da ga sažaljevam, prezirem ili osuđujem. Čovjek nije ono što o sebi primišlja, nego ono što o njemu (ne)djela pokazuju. Zato mi se čini da je najbolje da faktima o njemu progovorim. Kao oktroirani kvotni predstavnik Srba, nikad, ponavljam, nikada, nije preuzeo niti jednu odgovornu funkciju. Uvijek je rukovodio iz sjene, intrigama i zavjerama. Pristao je na usmenu kulturu, a profesor je. Uvijek nešto izjavljuje, demantira i osuđuje. Klasični zavjerenik vječno hvali državu, a razara društvo. Volio bih

3.1. Sve nastrane misli Franje Tuđmana

Pročitao sam skoro sve što je Tuđman napisao ili javno izgovorio. Iz toga sam izdvojio preko 700 somnambulnih citata koji dokazuju da je bio nerazborit, neodgovoran i falsifikator povijesti sa jačom voljom nego pameti, uspio zaluditi narod u borbi za ostvarenje države, da ne bira nikakva sredstva protiv drugog i drugačijeg žrtvujući skoro osam posto stanovništva. Za duhovnu obnovu.bio mu je zadužen konfabulator, notorni fra Baković. Prvi predsjednik Sabora postao je osuđenik za zločine, drugi je bio u štabu za etničko čišćenje  osumnjičen za  ratne zločine s izjavom kada mi pobijedimo Srba neće biti, a ako se koji i pojavi ogadićemo mu život da sam nestane. Treći je za rat

3. Dr Franjo Tuđman – Zloduh broj 1

Da vam navedem zašto Tuđman ne može imati spomenik   U kalendarima svetaca ima razbojnika i zločinaca kasnije oslikanih u crkvama. U spiskovima svetih otaca – papa – i to se ponavlja. U povijesti političara postoji obilje zločinaca koji su dobili trgove, ulice i spomenike. Revalorizacijom memorije – vrednovanjem to postaje prošlost. Valjda ne želimo da nam drugi povijest pišu. Tuđman je bio konvertita, revizionist – staljinist ekstremnog primjera. Organizirao je zločinački pokret u RH i BiH. Iza njega su brojni nevini leševi! Pođimo redom. Zašto ne bi smio dobiti spomenik. Lagao je da su mu partizani ubili oca i maćehu, da je prvoborac NOB-a. Falsificirao je doktorat, pokrenuo prenominaciju

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.