август 2013 - Страница 2 од 2 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за август 2013 » Страна 2

72. ГОДИШЊИЦА КРВАВОГ УСТАШКОГ ПИРА НА ПАГУ И ВЕЛЕБИТУ

14. август 2013.

Приjе 72 године, ноћу 14. на 15. август, пред празник Велике госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидациjу преосталих логораша. На Пагу jе побиjено наjмање 791, а на Велебиту око 1.500 жртава. „Згрожене монструозношћу злочина и броjем побиjених заточеника, италиjанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и воjну власт на том подручjу и наредиле затварање логора смрти“, каже предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. Додатни разлог за забринутост Италиjана био jе масовни устанак Срба у Лици против усташке тираниjе. „Желећи да униште трагове злочина и побиjу остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате са додатних 100 куна по сату

Континуитет етничког чишћења

13. август 2013.

Списак Државног одвjетништва Републике Хрватске коjи се односи на оптужене и процесуиране за ратне злочине у Хрватскоj освануо jе почетком jула и у српском Тужилаштву за ратне злочине. Иако jе годинама уназад у Загребу упорно понављано да више нема таjних оптужница, списак у новом, коригованом издању – има 657 нових имена Хрватска jе управо обележила (петог августа) осамнаесту годишњицу етничког чишћења и погрома над Србима. Овациjама и скандирањем дочекани су главнокомандуjући у том злочину: генерали Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак. Скандирало се и на помињање имена Фрање Туђмана, креатора тог злочиначког чина и идеjног творца нове државе, такође новог етничког састава, тачниjе речено државе – без Срба. А

Први парастос страдалима на спомен-гробљу у Челебићу!

12. август 2013.

У селу Челебићу, на спомен-гробљу на Барjаку, 3. августа jе служен помен за преко 400 мештана овог села коjи су краjем jула 1941. године побиjени од стране усташа. Током тих злих дана, око 150 мештана, у главном мушкараца из Челебића, Боjмуната и Радановаца одведено jе и бачено у jаму Бикушу, где њихове кости и данас почиваjу. Наjвећи броj мештана села Челебић, махом жена, деце и стараца побиjен jе у сеоскоj школи одакле су њихова тела коњским запрежним колима пребачена у већ припремљене гробнице на брдашцу Барjак, где су закопана. Након Другог светског рата, на овом месту jе подигнут споменик страдалима чиjа тела се jош увек ту налазе, али jе оштећен

КОСТИ СРБА ИЗ КЛЕЧКЕ ЈАМЕ ОПОМИЊУ И ДАНАС

12. август 2013.

На планини Клек код Огулина, у Карловачкој жупанији, данас је служен парастос за 453 Србина која су убијена 1941. године. Парох дрежичко-јасенички протојереј Милош Орељ нагласио је да су људи, који су пострадали зарад исповиједања вјере православне и припадности српском народу, својом крви овом мјесту дали свети значај. „Обавеза православних хришћана је да долазе на мјеста страдања и да се моле за покој душа предака, да их не заборављамо како наши потомци сутра не би заборавили нас“, рекао је парох плашчански отац Горан Славнић. Замјеник жупана Карловачке жупаније Синиша Љубојевић изразио је задовољство што се на овом мјесту потомци и поштоваоци жртава окупљају други пут, 72 године након злочина. Он

„Олуја“ се из Книна полако сели у уџбенике

9. август 2013.

Овогодишњом појавом од сваке кривице ослобођеног Анте Готовине, на прослави у Книну, додирнут је максимум, сви циљеви су испуњени, све енергије потрошене и „Олуја“ губи код Хрвата значај који је имала, али је баш овогодишње славље у „граду краља Томислава“ отворило један други процес Обележаваће Хрвати „Олују“ и даље, али никада више као ових година иза нас. Сви инати и набоји почели су да бледе после онога што се пре неки дан догађало у центру Книна, на обележавању 18 година од протеривања Срба из Крајине. У Београду парастос, болна сећања, упаљене свеће и сузе. У Книну још једно народно весеље које се на крају претворило у скандал и тај скандал

07.08.2013. Нема заборава злочина на Петровачкој цести

8. август 2013.

Сјећање на Србе страдале на Петровачкој цести

8. август 2013.

На jучерашњи дан приjе 18 година, 7. августа 1995. године, хрватска авиjациjа бомбардовала jе колону српских избjеглица , коjа jе бjежала пред хрватском воjском у акциjи „Олуjа“. Колона се кретала из правца Доњег Лапца према Босанском Петровцу. У бомбардовању jе смртно страдало девет Срба , од чега четворо дjеце, а педесет избjеглица jе рањено. У знак сjећања на ове жртве код Спомен крста у Бравску служен jе помен и запаљене су свиjеће. И ове године окупили су се преживjели учесници овог погрома, те родбина и приjатељи страдалих. Иако jе МУП РС 2010. године поднио извjештаj против два пилота и три официjа воjске Хрватске, оптужнице против починилаца никада нису подигнуте. У

ЦРНИ ЛУГ, ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ !

6. август 2013.

Удружење „Огњена Марија Ливањска“ сваке године организује низ парастоса у ливањском крају у знак сјећања на жртве геноцида. Усташе су крајем јула и почетком августа на најсвирепији начин умориле 1.587 Срба са ширег подручја Ливањског поља, као и већи број доведених из других крајева, те оних Срба који су се затекли на ширем подручју Ливна. За истину о страдању у Ливањском крају много је значајна књига Буде Симоновића Огњена Марија Ливањска. Књига је посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у најновијим ратним сукобима на том подручју, посебно током 1992. и 1993.

Дежева и Туцовић

6. август 2013.

ИМАЈУ ли Срби право да замере икоме ишта, антисрпско деловање, на пример, пре него што сами себе упитаjу шта су учинили и шта чине да им сећање на сопствену историjу не избледи, да им деца, уз савршено познавање биографских података разних jеца, цеца, гоца, сазнаjу ко су биле Јефимиjа и Оливера? Како замерити jедном Французу или Британцу што поjма нема да су Срби, у двадесетом веку, уз Јевреjе, jедини народ у Европи коjи jе био изложен планском и систематском уништавању, истребљењу, кад сами Срби ништа не чине да ту истину изнесу у свет. Колико jе Срба до пре месец, два знало за село Дежева, у духовном, државотворном, националном смислу свакако наjважниjе место у Србиjи. Ниjе

Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо

6. август 2013.

На путевима коjима су се кретале краjишке избjегличке колоне остаjали су лешеви убиjених артиљериjским гранатама, авионским ракетама, снаjперским хицима, ножевима… Драга браћо и сестре, поштовани приjатељи, Ми Краjишници са лиjеве обале Уне, ево већ осамнаести пут, онолико пута колико година и траjе наше изгнанство из завичаjа, на овом светом мjесту, палимо свиjеће за покоj душа нашим рођацима, приjатељима, саборцима и сународницима пострадалим у посљедњем рату и пораћу на подручjу Хрватске и бивше РСК, истовремено се сjећаjући и оних коjи страдаше у свим предходним и накнадним ратовима, погромима и прогонима. А непосредни повод за ову тужну манифестациjу jесте 4. август 1995. – дан када су хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку

Јадовно и Пребиловци крвљу и моштима Новомученика Српских повезани (ФОТО)

5. август 2013.

Мартириjумска веза Јадовна и Пребиловаца освештана моштима новомученика, нераскидива, свjедочи о духу jединства идентитета српских простора страдања и пребивања, простора коjе не смиjемо заборавити, напустити, од коjих не смиjемо одустати. Одустати од сjећања на мученике значило би за српски род нестати у ништавилу. Камен темељац Храма Васкрсења Господњег у Пребиловцима освештан jе 3. августа 2013. године. Величину тренутка коjег сада нисмо свjесни осjетили су и представници УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Пребиловци, два пута срушени злочиначком руком у овом виjеку, опет живе или као што рече приликом парастоса умировљени Епископ херцеговачки Атанасиjе: „ Пребиловци су од пребивања, Пребиловци пребивању, пребиваjу, остаjу, траjу и претраjаваjу. То jе косовски завет у Пребиловцима

Јадовно и Пребиловци крвљу и моштима Новомученика Српских повезани (ФОТО)

5. август 2013.

ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАША У ГАРАВИЦАМА

5. август 2013.

У Гаравицама код Бихаћа, у суботу (3.08.2013.), одржан jе помен поводом 72 година од страдања више од 14.000 Срба, Јевреjа и Рома тог краjа, коjе су побиле усташе. Служен jе парастос и положени су виjенци, а помену jе присуствовао и потпредсjедник Републике Српске Емил Влаjки. Предсjедник Завичаjног удружења „Уна“ Бошко Стоjисављевић рекао jе да се велики покољ у Гаравицама догодио од 28. jула до 4. августа 1941. године када су усташе побиле око 10.000 цивила. „Убиjање jе било свакодневно, а људи су спаљивани у кућама, шталама, бацани су у jаме и бездане. Већина жртава затварана jе у Бихаћку кулу гдjе су пребиjани и звjерски мучени, након чега су одвожени на стратишта“, истакао jе Стоjисављевић.

Пребиловци: Помен Србима из 12 јама

5. август 2013.

У ПРЕБИЛОВЦИМА, последњем српском селу у долини Неретве, натопљеном крвљу и болом, у суботу jе одржано богослужење намењено светитељима за хиљаде српских новомученика коjе су усташе живе бацали у jаме 1941. године. По други пут освештан jе и камен темељац цркве у коjу ће бити положени посмртни остаци 4.000 Срба коjи су скончавали у 12 безданих jама око Пребиловаца. Први пут црква jе на овом месту подигнута 1991. године, а освештао jу jе патртиjарх Павле. Само годину дана касниjе, 1992. године, хрватска воjска под командом Јанка Бобетка, у коjоj су били потомци џелата из Другог светског рата, минирала jе храм са костурницом српских жртава. Геноцид у Захумљу, започет у Другом светском рату бацањем