Уз лoшу и спoру прoцeдуру рjeшaвaњa стaнaрских прaвa, пoстojи зaстрaшивaњe хaпшeњeм и судским прoцeсимa прoтив пojeдинaцa кojи гoдинaмa живe у Хрвaтскoj, a у нeкoм трeнутку пoстaну сумњивци зa рaтни злoчин, истичe Синишa Љубojeвић, зaмjeник жупaнa Kaрлoвaчкe жупaниje Kaквa je дeмoгрaфскa крeтaњa у Kaрлoвaчкoj жупaниjи пoкaзao нajнoвиjи пoпис стaнoвништвa, у пoрeђeњу с пoписoм из 2001. гoдинe? Kaрлoвaчкa жупaниja имa укупнo 13.000 стaнoвникa мaњe у oднoсу нa 2001. У жупaниjи je тaдa живjeлo 15.650 припaдникa српскe мaњинe или 11,04 пoстo, дoк пo пoпису из 2011. живи 13.400 Србa или 10.4 пoстo. Видљивo je дa брoj Србa oпaдa бржe oд брoja стaнoвникa oпћeнитo, зa штo су рaзлoзи умирaњe стaрoг пoврaтничкoг стaнoвништвa, eкoнoмскe мигрaциje млaдих

У јавним наступима наших државних функционера често се може чути славодобитна оцена о непрестаном унапређивању српско-хрватских односа као најважнији израз политике стабилизације и развијања добросуседских односа у нашем региону.Ову оцену не може да наруши ни чињеница да је положај преосталих Срба у Хрватској веома тежак али и да није обезбеђено остваривање елементарних људских и грађанских права Срба прогнаних у време акције Олуја. Наша званична политика је већ дуго у дефанзивној улози и нема про-активан однос што би подразумевало доследније и  благовремено залагање за побољшање услова живота Срба и њиховог укупног статуса  у Хрватској. Уместо тога Србија сада пристаје да без икаквог реаговања прелази и преко најтежих политичких провокација и честих

Да би Хрватска могла да „оде са Балкана” и буде прихваћена у друштву ,,модерних” и „цивилизованих” Европљана њено зло jе морало да престане да буде посматрано као хрватско У доминантним тумачењима холокауста као да недостаjе jедна реч. Често се помињу нацисти и добровољни егзекутори, (малоброjне) психопате и (многоброjни) обични људи, тоталитарни режим и пропаганда, али ту некако нема много Немаца. Ниjе реч само о политичкоj коректности. Хвале вредан обзир у великоj мери одражавашироко прихваћено веровање да Западна Европа представља синоним за модерно, културно и цивилизовано – оно подразумева и да у срцу Европе, у домовини Канта, Хегела и Вебера, jедно овако велико, тешко поjмљиво зло може бити или банално или

Данас се навршава 35 година од смрти Диане Будисављевић, хероине коjа jе у Другом свjетском рату из усташких логора спасила 12 хиљада дjеце. Поводом 35 година од смрти Диане Будисављевић, вечерас ће у Гимназиjи у Бањалуци бити одржана трибина о овоj хероини. Дjеца коjу jе спасавала Диjана Будисављевић била су углавном српска са Кордуна, Козаре, хрватских и босанских села. Ова акциjа jе била jедна од наjтежих и по броjу спасених наjобимниjих хуманитарних акциjа везаних за концентрационе логоре у Другом сjветском рату. Ипак, од посљедица боравка у логорима, послиjе спасавања jе умрло око 3200 дjеце. Каже да jе осjетио страхоте усташких прогона у Другом свjетском рату и као jеданаестогодишњи дjечак одведен

Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости. Изостанком толеранције рађа се осећање интензивне одбојности према некоме или нечему. Настаје дубоко, трајно и снажно осећање које изражава анимозитет, љутњу и непријатељство према другом. Настаје мржња. (Израз потиснутог осећања немоћи, несигурности и инфериорности.) Серија примитивих стрела одапетих из кроатоцентричних уста Здравка Мамића, извршног председника великог хрватског фудбалског клуба, и упућене високом државном функционеру, министру спорта, и то само зато што је Србин, следиле су крв сваког коме цивилизованост није непозната и страна. Вођен опсесивном унутрашњом присилом, налази за потребно да се у најјавнијој форми за личност високог друштвеног ранга из редова српске популације у Хрватској изрекну речи “…код њега не видите