arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
ribnica-putokaz.jpg

У Црној Гори Немањин град Турска тврђава

Ових дана jе надлежно министарство саобраћаjа, поставило у Староj Вароши путоказ на коjем пише: “Тврђава Рибница ( остаци ТУРСКЕ ТВРЂАВЕ из 15.Виjека, изнад ушћа Рибнице у Морачу)“!?     Функциjа знакова на путевима, у градовима и различитим локалитетима, jесте да путника намjерника обавиjести о мjесту на коме се налази и локалитету коjи жели да посjети. Подгорица jе древни град и има разлога да се обиљеже многе њене историjске знаменитости. Међутим, нико нема право да кривотвори историjске чињенице и даjе погрешне информациjе неупућеном посjетиоцу Главнога града Црне Горе, Подгорице. Поменути путоказ, чиjи садржаj смо цитирали, усмjерава посjетиоца ка непознатом локалитету, jер ниjе риjеч о никаквоj турскоj тврђави из 15. виjека, већ

predavanje-pavlovic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – Душан Павловић

Историjат образовања о Холокаусту и геноциду  и  њихово мjесто   у образовном систему назив jе предавња одржаног у оквиру проjекта „Култура сjећања и памћења.  Предавач,  Душан Павловић jе поред осталог  приказао наjважниjе међународне резолуциjе о развоjу образовања о Холокаусту и геноциду, али и политичке и друге контексте ове тематике у међународним оквирима. Гдjе су грешке у нашем инстиитуционалном односу према геноциду над Србима у НДХ и прдетављану овог страшног злочина на ширем плану погледаjте у видео прилогу.     Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Ненад Антониjевић Видео: Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Видео: Култура сjећања памћења – Драгослав Илић Видео: Култура сjећања и памћења –

Сјећање на српске борце са Меокрња

Јереj шипрашко-грабовачки Дамир Врховац служио jе jуче у Крушеву Брду код Котор-Вароша парастос за 17 припадника Воjске Републике Српске, коjи су изгубили животе у борбама са неприjатељским снагама на Меокрњу 12. септембра 1992. године. Након парастоса, освештана jе спомен-плоча испред храма Светог великомученика Лазара у Крушеву Брду на коjоj су исписана имена погинулих српских бораца коjи су страдали на Меокрњу, коти на граници которварошке и травничке општине. Предсjедник Борачке организациjе Котор-Вароша Госто Тривуновић изjавио jе да jунаштво српских бораца коjи су бранили Меокрње никада неће бити заборављено, додаjући да брига о њиховим породицама мора бити обавеза власти Републике Српске Извор: СРНА

poginuli-i-nestali.gif

Обиљежавање Дана погинулих-убијених и несталих бораца и цивила РС

Републичка организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске 15.09.2012. године у Бања Луци,  организуjе обиљежавање  Дана погинулих-убиjених и несталих бораца и цивила РС, по сљедећем програму:         09:30 Парастос погинулим – убиjеним борцима и цивилима и помен несталим у Одбрамбено-отаџбинском рату – Црква „Свете Троjице“   10:15 Полагање цвиjећа на споменику погинулим борцима – гробље „Свети Пантелиjа“   11:00 Полагање цвиjећа на Спомен-костурници и споменику  „12 беба“ – Ново гробље   12:30 Уручивање постхумних одликовања – Палата предсjедника Републике Српске   13:30 Јавна трибина на тему „Процес тражења несталих-реформа Института за нестала лица БиХ и процесуирање ратних злочина-структурални диjалог“  – мала сала Банског двора   15:00 Паљење свиjећа  – Храм „Христа Спаситеља“     Извор: ПОГИНУЛИИНЕСТАЛИ.ОРГ

secanje-bogisicev-spomenik-u-cavtatu.jpg

Недељковић: Обележавање значајних личности из прошлости у Дубровнику

Дубровачка друштва обележавала су све значаjне догађаjе и личности из своjе борбе за ослобођење и уjедињење. Југословенски академски клуб у Дубровнику поставио jе 1923. спомен-плочу дубровачким добровољцима, палим у борби за ослобођење и уjедињење. (1) Пригодом 20-годишњице смрти Милана Срзентића и кап. Филипа Хаџиjе, Соколско друштво Дубровник приредило им jе 1934. свечани помен са опиjелом у цркви св. Влаха и парастосом у православноj цркви св. Благовештења. (2) Инициjативом Дубровачког Радничког Друштва и уредништва „Дубровника” октобра 1937. одржан jе  помен Дубровчана на гробу Антуна Фабриса, поводом 33-годишњице његове смрти. Поворка се окупила пред Домом Дубровачког Радничког Друштва. Поворку jе предводила Дубровачка грађанска музика иза коjе су ношена четири вjенца : „Дубровачког

Срна

У СУБОТУ ОБИЉЕЖАВАЊЕ 21 ГОДИНЕ ОД ФОРМИРАЊА БРИГАДЕ

На Раковачким барама код Бањалуке у суботу, 15. септембра, биће обиљежена 21 година од формирања Друге крајишке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/. Говорећи о ратном путу бригаде, пуковник у пензији и један од ратних команданата бригаде Јово Вукобрад рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да је Друга крајишка бригада прошла ратни пут од западне Славоније у селу Гређани код Окучана 1991. године и до краја 1995. године на територији Републике Српске. Вукобрад је рекао да је кроз бригаду током рата прошло око 23.000 бораца, од чега је 226 погинуло, око 1.750 рањено, док се осам бораца још увијек води као нестали. Предсједник Организационог одбора за обиљежавање 21

Дејтон

Последње сведочење (12): Србија мора да умре

За страдање и сатанизацију Србије, за покушаје да се Србима и њему као председнику и у најновије време припишу сва зла на Балкану, Слободан Милошевић је најдиректније оптужио Немачку у којој дуго тиња мржња и жеља за осветом том прскосном и непокорном балканском народу, држави која је вазда стајала као кост у грлу и сметња немачким империјалистичким плановима и циљевима. Поткрепљивање те своје тврдње почео је од Фридриха Наумана, старог немачког теоретичара који је у својој књизи „Средња Европа“ осликао велику Немачку окружену, како је он то квалификовао, „трабантским државицама“ које би биле у потпуној зависности од велике и моћне немачке државе: „Србију Науман не помиње као ‘трабантску државу’- каже Милошевић –

pec-crkva.jpg

ЦРКВЕНА ЗВОНА СЕ ОГЛАСИЛА НАКОН 13 ГОДИНА

ПЕЋ,/СРНА/ – Владика рашко-призренски Теодосиjе и епископ липљански Јован служили су Свету архиjереjску литургиjу у цркви Светог Јована Крститеља у Пећи, у коjоj су се jуче први пут након 13 година огласила звона.[nbsp]Црква Светог Јована Крститеља звана Митрополиjа, коjа се налази недалеко од Пећке патриjаршиjе, први пут jе освештана приjе 30 година, а запаљена jе и порушена у мартовском погрому 2004. године. ПЕЋ,/СРНА/ – Владика рашко-призренски Теодосиjе и епископ липљански Јован служили су Свету архиjереjску литургиjу у цркви Светог Јована Крститеља у Пећи, у коjоj су се jуче први пут након 13 година огласила звона.   Црква Светог Јована Крститеља звана Митрополиjа, коjа се налази недалеко од Пећке патриjаршиjе, први

manolic.jpg

„Туђман је знао за убиства Срба“

Први полицаjац Хрватске деведесетих година, Јосип Манолић, потврдио jе на суду у Загребу да jе деведесетих година хрватски државни врх, укључуjући Фрању Туђмана, знао за убиства Срба. Манолић jе потврдио да jе Туђман био информисан о свему, и о томе ко jе убио породицу Зец у Загребу. Након убиства породице Зец, jедног од наjбруталниjих злочина на почетку рата у Хрватскоj, Мерчеп jе, по Манолићевим речима, казао Туђману ко jе то учинио, а за награду jе добио именовање као посланик у Сабору, пише „Блиц“. Манолић jе до детаља описао и однос Мерчепа и Туђмана, али и то да Мерчеп ниjе имао директну наредбу од државног врха за оно што jе чинио. Мерчепови људи нису ни припадали

mercep.jpg

„Мерчеп наређивао ликвидације“

Загреб – Члан бивше хрватске владе националног јединства Живко Јузбашић рекао је на суду да је Томислав Мерчеп наређивао припадницима своје јединице ликвидације цивила. „Јединица Томислава Мерчепа била је ескадрон смрти“, рекао је Јузбашић у наставку суђења Томиславу Мерчепу за ратни злчина над српским цивилима на подручју Загреба, Пакраца и Кутине крајем 1991. Он је Мерчепа назвао „алфом и омегом“, особом која је као непосредни старешина издавала директна наређења припадницима своје паравојне формације. Томиславу Мерчепу суди се на Жупанијском суду у Загребу да је као командант резервне јединице МУП-а одговоран за ратни злочин над српским цивилима на подручју Загреба, Пакраца и Кутине, крајем 1991. Оптужница га терети за убиство 43

decak_iz_zute_kuce_sasa_milivojev.jpg

Саша Миливојев: Дечак из Жуте Куће

Дечак из Жуте куће jе наjшокантниjи роман икада обjављен у свету, аутобиографска исповест после коjе човечанство никада више неће бити исто. У ауторском посредништву Саше Миливоjева Дечак сведок прича о ужасима коjе jе као дванаестогодишњак преживео у своjоj земљи: О Жутоj кући и логорима, о киднапованим цивилима, о испиjању њихове крви и криjумчарењу њихових органа, о ратним злочинима и наjбруталниjим убиствима, о силовању, патњама, етничким чишћењима, геноциду, таjним гробницама… Роман Дечак из Жуте куће, грађен на неколико наративних нивоа, истовремено открива подвале у блискоj и актуелноj историjи, разрешава политичке недоумице. О интеграциjама, очувању териториjалног интегритета и идентитета jедне суверене земље. О криминалу и корупциjи, о страдањима политичких неистомишљеника под велом

celic.jpg

Грубори у сјени вила и воћњака

Медиjе су у протеклих двадесетак дана преплавиле виjести о заповjеднику карловачке полициjе Јосипу Ћелићу. Уочи реизбора заповjедника тамошње ПУ, “откривено” jе енормно богатство Ћелића и супруге – иако се виjест представљала као ексклузивна, Карловчани већ дуго прате Ћелићево богаћење и приjатељевање с контроверзним подузетницима, па jе jасно да jе повод “сензационалним открићима” управо реизбор. Наравно, то не умањуjе скандалозност чињенице да jе на наjвишоj полициjскоj дужности особа коjа ће тешко моћи доказати како jе стекла своjу импресивну имовину. Наиме, Ћелић jе власник сумњиво стечене виле на шест етажа с базеном у Локви Рогозници, а с бившим суборцем Томиславом Чавлеком на престижноj загребачкоj адреси диjели власништво над кућом и окућницом вриjеднима око четири милиjуна

alija-izetbegovic1.jpg

Последње сведочење (11): Французи смислили Сребреницу

У новој књизи Слободана Милошевића посебно су занимљиви његови одговори – оптужбе на покушаје хашких тужилаца да му припишу водећу, командну улогу у готовосвим најтежим и добро познатим злочинима који су се деведесетих година прошлогвека дешавали, не само на Косову и Метохији него и у Хрватској и нарочито Босни иХерцеговини. При томе се претежно ослањао на западне изворе и доказе ко је стварно стајао иза тих злочина и у којим су центрима моћи смишљани. „Већ августа те године – каже он, говорећи о познатој трагедији на сарајевским Маркалама – „Индепендент“ је објавио чланак свог дописника о поверљивом извештају Унпрофора у Сарајеву, у којем је речено да су најстравичније злочине, укључујући

palaca-draskovic.jpg

У тишини осуђени и помиловани

“Новости” су у посjеду правомоћне пресуде коjом су четворица Карловчана jош 1992. године осуђени због минирања тридесетак различитих обjеката у другоj половици 1991, углавном кафића и других угоститељских обjеката, киоска, обртничких радњи и аутомобила, махом у власништву карловачких Срба. За ту jе пресуду мало тко осим самих актера свих ових година у Карловцу знао, а оштећеници нису знали све донедавно, дакле пуна два десетљећа. Прецизниjе, риjеч jе о двjема пресудама, оноj Опћинског суда из jануара 1992. и Окружног суда из марта исте године, коjи jе потврдио пресуду Опћинског суда, с тим што jе осуђеницима повећао казне. Занимљиво jе и то да оштећеници нису били позвани на суђење, нити су присуствовали

republika-srpska-krajina.jpg

Влада Српске Крајине припрема тужбу против Ватикана за геноцид

Влада Републике Српске Краjине у прогонству наjавила jе тужбу против Ватикана „због забране српског народног имена Србима католицима“. У  саопштењу Владе РСК у прогонству се овим поводом наглашава: „Ватикан (Света Столица, или Римокатоличка црква), више од тисућу година, непосредно или помоћу католичких држава Европе, подстицао и организовао злочине геноцида над Србима, њихово превођење у хрватску нациjу, а наjистраjниjе jе брисао и уништавао српску културну баштину (а тиме и европску) – у свим српским земљама. Ватикан jе, почетком 18. столећа, забранио Србима да користе своjе народно (национално) српско име – кад су били присиљени, да приме римокатоличку веру уместо своjе православне вере. То jе усамљени поступак Ватикана, jер Ватикан ниjе ни

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.