arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Дама у црним чизмама и заслужена казна за „негирање геноцида“

21. јул 2012.

Када читам Поговор у књизи „Сребреница: фалсификовање историjе“[1]он звучи пророчански: „Они се зато неће упуштати у расправу поводом ове књиге коjу би, да могу, наjрадиjе забранили а ауторе послали у концентрациони логор за ‘негирање’ њихових пропагандних фабула. По опробаном рецепту, уместо да изађу на интелектуални двобоj покушаће да ћутњом прекриjу чињенице и аргументе коjи су убитачни по њихове тврдње.“ Испоставило се да „могу“ да jе забране, и у БиХ то су већ учинили. Први део нашег пророчанства jе испуњен. Други део остварио се (потенциjално) 10. jула када jе Хелсиншки одбор за људска права у Србиjи, орвеловска организациjа за репресиjу људских права на челу са Соњом Бисерко, упутио захтев да „новоизабрани

pristina1.jpg

ЕУЛЕКС ИНТЕНЗИВИРА ИСТРАГУ О РАТНИМ ЗЛОЧИНИМА

21. јул 2012.

ПРИШТИНА, /СРНА/ – Еулекс приводи к аjу истраге о одговорности двоjице челника некадашње Ослободилачке воjске Косова /ОВК/, а сада високих функционера привремених косовских институциjа, за злочине над Србима и неалбанцима на подручjу Дренице од jесени 1998. године до 11. jуна 1999. године, потврдили су Срни високи званичници Еулекса, коjи су жељели да остану анонимни.Извори Срне наглашаваjу да jе риjеч о бившим официрима ОВК, одговорним за оперативну зону Дреница – подручjе од Косова Поља на истоку до Косовске Митровице и Истока на западу Косова, те до Клине и Ораховца на jугу. Један од њих jе сада члан Косовских безбjедносних снага, док jе други активно политичко лице. „Идентитет осумњичених се чува, jер jе риjеч о високим

kobno-pecanje.jpg

Кобно пецање на ничијој земљи

21. јул 2012.

Радован Стоjшић упутио се 15. jула 1992. из Сремских Лаза, на ратноj линиjи раздваjања, на пецање према Босуту. Никада се ниjе вратио. Његова jе породица тек недавно добила обавест да jе сахрањен 25. jула 1992. у Винковцима и да jе умро од инфаркта, у што озбиљно сумњаjу Након што jе породица Радована Стоjшића, несталог за време рата, готово 20 година безуспешно трагала за његовим посмртним остацима, изгубивши сваку наду да ће их икада пронаћи, испоставило се да jе несрећни човек свега десет дана после нестанка, jош 1992. године, био сахрањен на градском гробљу у Винковцима, тек неколико километара од свог кућног прага у Сремским Лазама. Барем тако говоре документи до коjих су у маjу успели доћи Душан Стоjшић иСнежана Ловриновић,

amir-camdzic.jpg

Алија Изетбеговић је изабрао рат

21. јул 2012.

У овом чланку настоjаћемо да освиjетлимо jедну истину. Риjеч jе о томе да су Алиjа Изетбеговић и муслимански руководиоци из Странке демократске акциjе (СДА), одбацивањем „хисториjског споразума” са Србима из августа 1991. године, свjесно изабрали рат. Но приjе свега, предочићемо текст овог документа: „Суочени с развоjем догађаjа коjи у себи носе све већу опасност од конфронтациjе наша два народа, чиjи се интереси хисториjски не сукобљаваjу и коjи никада нису имали сукоб такве врсте, свjесни своjе одговорности пред народима коjе заступамо и свим народима Босне и Херцеговине и Југославиjе, одлучили смо да у циљу будуће сурадње и мира успоставимо и потпишемо сљедећи политички споразум: 1. Свjесни тешкоћа коjе су наслиjеђене и

ante_lesaja.jpg

Књиге су завршавале на сметљишту, неке и у ватри

20. јул 2012.

Наjвише jе књига бацано директно на сметлиште, а биле су ношене и у контеjнере. Грађани би често реагирали на такве ствари, било писмима у новинама, било приjавама. Било jе и примjера спаљивања књига. Рецимо, ваш колега Игор Ласић описуjе jедан такав случаj у школи у Великоj Горици. Било jе тога и другдjе, примjерице у Пожеги и неким другим мjестима, истиче Анте Лешаjа, аутор књиге „Књигоцид – уништавање књига у Хрватскоj 1990-их“ о суставном чишћењу хрватских библиотека од непожељних аутора и наслова Вишегодишњи рад на скупљању материjала о избацивању књига из хрватских књижница током деведесетих година, коjи jе подузео публицист, преводилац и књижничар Анте Лешаjа, на краjу jе уродио књигом под насловом

glineni_vojnik.jpg

Бојан Арбутина: Глинени војник

20. јул 2012.

Глинени воjник jе прича о добром човеку у злу времену. Прича о Лазару новог доба чиjа врлина побеђуjе по цену властите жртве. Лазар jе на првом месту човек, па тек онда припадник jедног од два сродна а завађена народа – српског и хрватског, син часног jугословенског официра и благе маjке.   Истанчаног сензибилитета и високо образован, Лазар говори о породичноj и народноj историjи од Првог светског рата до последњег, грађанског рата у бившоj Југославиjи. Његова реч jе истинита и недвосмислена, а тиме оштриjа и болниjа за све коjи истину замењуjу лажjу, а човечност мржњом.   Пореклом из Глине на Баниjи, Лазар jе као мали правио глинене воjнике, загледан у своjе

Srebrenica-1.jpg

Ирански ПрессТВ: Улога НАТО-а у сребреничком масакру

20. јул 2012.

Један од наjбруталниjих инцидената у новиjоj историjи jе масакр у сребреници коjи jе 1995.године  починила паравоjна група под именом „Шкорпиони.“ Сада имамо крунског сведока и хрпе службених докумената да категорички докажемо да jе наредба коjу jе издао НАТО а не само „посматрачки став“ Холанђана довео до ових убистава, већ и да jе НАТО регрутовао, плаћао и контролисао Шкорпионе. Суђење Ратку Младићу могло би, или би бар требало да доведе до пропасти Међународног суда за ратне злочине (ИЦЦ). Као што jе Тимоти Бланчфорд- Хенчли истакао у српском СОС-у „Суђење Ратку Младићу на на овоj фарси од Међународног Суда за ратне злочине–тоj травестиjи правде и увреди међународног закона коjи киднапуjе људе, незаконито

miljka_kajganic.jpg

„Црква на точковима“ у спомен Крајишницима

20. јул 2012.

Завичаj, наjлепша реч! Он jе маjчино гнездо, очева снага. Ведрина и облак. Песма коjа снажи, несрећа коjа боли. Завичаj jе двориште на коjе први пут стаjе несигурна дечjа нога… записаће Миљка Каjганић у „Цркви на точковима“, књизи кратке прозе, како jу jе у рецензиjи означио др Душко Бабић.     ШТИВО ИЗ ЗАВИЧАЈА: Миљка Каjганић А завичаj госпође Каjганић, рођене Бекић, професорке jугословенске књижевности и српскохрватског jезика (тако се то некада звало) jе Кордун чиjи житељи су се, смештени на простору између два моћна царства грчевито борили да опстану и да свима буду „прави“. Али, стално су их проглашавали кривима, због чега су „све док царевине нису посустале у осваjању

Срна

ДАНАС ЕКСХУМАЦИЈА НА ОЗРЕНУ

20. јул 2012.

БАЊАЛУКА, 20. ЈУЛА /СРНА/ – По наредби Суда БиХ данас ће на локалитету Мичине Њиве на Озрену бити извршена ексхумациjа, jер се претпоставља да се ту налазе посмртни остаци шест припадника Воjске Републике Српске, потврдила jе Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Леjла Ченгић.Ченгићева jе навела да ће представници Института присуствовати ексхумациjи, коjом руководи Тужилаштво БиХ. Она jе рекла да ће данас, такође, по наредби Суда БиХ, у организациjи Тужилаштва БиХ бити извршена ексхумациjа и на локалитету Ратине, општина Калиновик, а претпоставља се да се ту налазе посмртни остаци 24 цивила бошњачке националности. Ченгићева jе додала да jе почетак ових ексхумациjа заказан за 10.00 часова. Организациjа породица заробљених и

privrednik_1.jpg

РАДИ, ШТЕДИ И БОГУ СЕ МОЛИ

19. јул 2012.

Године 1895. основана jе Српска банка у Загребу. наредне године, Савез српских земљорадничких задруга, а неупуних годину дана касниjе „Привредник“- друштво коjе ће помагати да бистра, радна и сиромашна српска деца, заврше занат или се оспособе за трговачке послове. Оснивач све три српске институциjе у Загребу био jе Владимир Матиjевић, банкар и велики национални радник, коjи jе Србе звао да се ману политичких трвења и окрену се економиjи, речима: „Политичка моћ jедног народа почива на економскоj моћи!“ За педесет година свог рада – укинут jе 1947. – на занате, у трговину и угоститељство, „Привредник“ jе упутио 40 хиљада сиромашне, сеоске, српске деце. Начело „Привредника“ гласило jе: „Наjвеће jе доброчинство дати

crkva_stimlje.jpg

Оскрнављена црква у Штимљу, ухапшена четири Албанца

19. јул 2012.

Црква Светог Архангела Михаила у Штимљу на Косову jе оскрнављена, а косовска полициjа jе ухапсила четири Албанца осумњичена за то дело.   Како  преноси КиМ радио из Чаглавице, са централног дела цркве готово у потпуности jе скинут и однет оловни кров и заштитна изолациjа. Сви прозори на доњем делу цркве су поломљени каменицама коjе су у цркву убациване са стране. Врата на припрати храма су поломљена.   Сама унутрашњост цркве jе демолирана и из зидова су извађени електрични каблови, а у припрати храма jе већа рупа у зиду из коjе су извучени уређаjи за електро-инсталациjу цркве. Остаци скела, дасака, грађевинског материjала, као и мртве птице су у унутрашњости цркве.   У цркви ниjе остало ништаод црквеног

sahrana_savo_mojsic.jpg

Осумњичене за убиство Саве Мојсића пустили на слободу

19. јул 2012.

Окупиране териториjе – Четворица шиптара, коjе jе Еулекс полициjа ухапсила пре недељу дана, од коjих су двоjица осумњичена за убиство Србина са окупираних териториjа Сава Моjсића, пуштени су из притвора. Портпарол Еулекс-а Ирина Гудељевић изjавила jе Танjугу да су две особе, коjе се доводе у везу са насилним инцидентом коjи се догодио у новембру прошле године у Косовскоj Митровици, пуштени од стране предпретресног судиjе након саслушања. Новембра прошле године у насељу Брђани у северном делу Косовске Митровице убиjен jе Саво Моjсић, а jош троjица Срба су повређена. Гудељевићева jе рекла да се истрага у вези са овим инцидентом наставља, иако су осумњичени на слободи. Она jе додала да jе двоjе осумњичених,

Glina-Hrvatski-dom.jpg

Српске жртве у Хрватском дому

19. јул 2012.

Зграда настала у знак сећања на злочин усташа над Србима 1941. у Глини не треба да носи хрватско име, сматра професор др Дамир Агичић са загребачког Филозофског факултета .Када се на jедном месту сретну Срби, Хрвати и Други светски рат, готово по правилу престаjу приче о добросуседским односима, да и не помињемо формулу „братства и jединства”. Недавни скуп у Загребу садржао jе сва три елемента, па ипак ниjе се завршио новим свађама и отварањем старих рана, већ инициjативом усмереном на поштовање жртава усташког злочина. Организатори научног симпозиjума, загребачки Филозофски факултет, Хрватски државни архив, Центар за суочавање с прошлошћу „Документа” и Српско национално веће, изабрали су за тему jедан од наjкрвавиjих

groblje-bratunac.jpg

Волков: Geschichtspolitik – Историјски инжењеринг

19. јул 2012.

Ниjе касно да Скупштина Србиjе донесе сериjу Резолуциjа или Декларациjа коjима ће одредити политику безбедности и заштиту државних интереса. Нови Документи не треба и неће да унесу немир, неће имати лустрационе намере за Резолуциjе или Документе коjе jе донеле Скупштине раниjих сазива. Просто, стручни ентузиjасти, да не кажем експерти, треба да припреме материjале са коjима ће упознати jавност, да их преко независних и зависних средстава пропаганде (медиjа) пусте на jавну дискусиjу. Након расправе, професионалних круглих столова и резултата коjи буду достигнути, Скупштина може да утврди и обзнани Документа. Да обзнани народну вољу, да се око те воље окупи власт и конзензусом изнесе план средњерочног економског развоjа и безбедносне политике. Пођите

erdogan1.jpg

Алијин аманет Таипу

19. јул 2012.

Могао би човек да се зачуди зашто су у Бањалуци и у западном Мостару направили толику буку због изjаве Таипа Ердогана. Турски премиjер jе поводом годишњице у Сребреници за агенциjу Анадолиjа изjавио да му jе Алиjа Изетбеговић на самртничкоj постељи рекао: „Остављам ти у аманет Босну и Бошњаке као оставштину Османлиjа.“ У наставку изjаве премиjер jе таj аманет пренео на читаву Турску: „Босна и Бошњаци су остављени у аманет Турскоj.“ Нема разлога да се на то љуте ни Срби ни Хрвати, када већ не протестуjу наше комшиjе што их jе рахметли Алиjа оставио у аманет Таипу, а не, рецимо, Клинтону или неком од лидера ЕУ. Напротив, добро jе што jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА