Током прошле године, близу 9.000 пациjената посетило jе амбуланту Центра за ендокрину хирургиjу Клиничког центра Србиjе, а наjвећи броj оболелих тражио jе помоћ због проблема са штитастом жлездом. Стручњаци наjављуjу даљи пораст оболевања, а као битан узрок истичу радиоактивно зрачење, коjем смо током бомбардовања били изложени. У Србиjи сваки четврти становник има промене у штитастоj жлезди.  Захваљуjући ултразвучноj диjагностици, данас се оне откриваjу много чешће, а штитаста жлезда оперише из три разлога: ако jе толико увећана да у врату врши притисак на друге органе и отежава њихов нормалан рад, ако jе поремећена функциjа штитасте жлезде, а лекови, или терапиjа радиоактивним jодом не помажу, или ако су у питању малигни тумори.

ДВОР НА УНИ – Прошле ноћи jе у селу Кобиљаку 28, општина Двор на Уни, до темеља изгорjела кућа власништво ЉУБАНА СУЗИЋА, коjи се са супругом Миром налази у прогонству у Србиjи. О томе их jе обавиjестио рођак коjи живи тамо, а полициjа jе извршила увиђаj и утврђуjе узрок пожара. Претпоставља се да jе исти подметнут. О томе су обавиjештени Удружење Срба из Хрватске и Удружење баниjаца, потомака и приjатеља Баниjе.         Извор: banija.rs

БИЈЕЉИНА, 31. МАЈА /СРНА/ – Професор Универзитета за националну одбрану САД Стивен Меjер сматра да у БиХ расте подjела између Федерациjе БиХ и Републике Српске и да би у интересу Срба наjбоље рjешење било да се одвоjе. Меjер jе за „Глас Српске“ оциjенио да jе неминован распад БиХ, jер jе риjеч о „држави коjа постоjи само на папиру“.   „У jедном моменту доћи ћемо и до формалног раздваjања, али, искрено, не знам да кажем шта ће послиjе тог да се деси. Могуће jе да из тога произађе и независност бошњачке државе. То ће се вjероватно десити за децениjу, двиjе или пет“, сматра Меjер.   Он jе рекао да са добром економском политиком мале политичке заjеднице могу да

ПРИЈЕДОР, 30. МАЈА (СРНА) – У Приjедору jе данас обиљежена 20. годишњица од напада паравоjних формациjа „зелене беретке“ на град у чиjоj одбрани jе погинуло 15, а рањено 25 припадника српске воjске и полициjе. Парастос jе служен испред споменика погинулим борцима и браниоцима града „За крст часни“, а потом су броjне делегациjе положиле виjенце и запалиле свиjеће.   Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић истакао jе да jе оваj догађаj преломио догађања у овом региону 1992. године.   „Очито jе да jе то био подмукао злочиначки пир коjи су овдjе извели припадници бошњачког народа, а даље jе подстакао неприjатне и болне активности за све, па и за Бошњаке“, рекао jе Ђокић и додао да

ВУКОВАР –  Представници српске заjеднице у Вуковару изразили су незадовољство што су градске власти дозволиле да се на подручjу заштићеног споменика културе, Мемориjалног комплекса Дудик, изгради фудбалско игралиште НК Митница коjе jе градоначелник Вуковара Жељко Сабо 5. маjа, у оквиру обележавања Дана града Вуковара, свечано отворио. Председник Заjедничког већа општина Драган Црногорац упутио jе тада писмо градоначелнику у коме га jе позвао да одустане од тог чина подсетивши на чињеницу да jе Мемориjални комплекс Дудик заштићени споменик културе те да изградња спортског обjекта у оквиру тог комплекса представља непоштовање жртава стрељаних на том месту за време Другог светског рата.   Извор: banija.rs

ХАГ, /СРНА/ – Бивши предсjедник Републике Српске Радован Караџић упутио jе данас нови захтjев Хрватскоj за достављање копиjа снимака, транскрипата и записника свjедочења или изjава коjе jе фикрет Абдић дао на свом суђењу у Жупаниjском суду у Карловцу, наводећи да разматра да га позове за свjедока своjе одбране у Хашком трибуналу. Абдић jе био осуђен на 15 година затвора а почетком марта пуштен jе на слободу након одслужених двиjе трећине казне.   Према налазу суда, Абдић jе као врховни командант Народне одбране Западна Босна био одговоран за отварање логора и прихватних центара.   Од власти Хрватске, Караџић jе затражио и снимке пресретнутих разговора од 1991. до 1995. године, у коjима

Стрaдaњa пoврaтникa, нajчeшћe oд пoдмeтнутих бoмби или минa, прaвoсудни oргaни вeћинoм трeтирajу кao oбичнa убojствa, иaкo je jaснo дa су тo углaвнoм злoчини мoтивирaни eтничкoм мржњoм. Прeмa пoдaцимa „Вeритaсa“, oд крaja рaтa убojствoм или сaмoубojствoм живoт je oкoнчaлo 70 Србa, oд чeгa je у првe три пoрaтнe гoдинe стрaдaлo њих 56 Нaкoн нeдaвнoг убojствa 75-гoдишњeг Moмчилa Шпaнoвићa у сeлу Kрстињи крaj Вojнићa, дaли смo сe у пoтрaгу зa случajeвимa убojстaвa српских пoврaтникa у Хрвaтскoj тe судбинoм тих прeдмeтa у истрaжним и судским пoступцимa. Tим убojствимa и судским прeдмeтимa нe бaвe сe ни нeвлaдинe удругe ни oргaнизaциje сa српским прeфиксoм кoje дjeлуjу у Хрвaтскoj, jeдинo бeoгрaдски „Вeритaс“ рaспoлaжe пoдaткoм дa je