arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Parastos_zrtvama_u_Prkosu_Lasinjskom.jpg

Годишњи помен у Пркосу Ласињском

Дана 21. децембра 2011. године, поводом 70-годишњице од мученичког страдања Срба из Пркоса Ласињског и околних села, одржан jе годишњи помен за све невино пострадале од усташке руке. Село Пркос се до териториjалне реорганизациjе налазио у саставу општине Карловац, а од тада се налази у саставу општине Ласиња. Први пут jе названо именом Пркос 1890. године, а од 1910. године назива се Пркос Ласињски. Те године у селу су живела 435 становника, и броj се временом увећавао све до страшног 21. децембра 1941. године. Тога дана, усташе су у Пркосу Ласињском и Дугом Селу Ласињском на наjмонструозниjи начин одузели 1.446 људска живота, међу коjима беше 359-оро деце до 15 година

Miodrag_Linta.jpg

Апел Милановићу да подржи отварање дијалога о повратку имовине

Коалициjа удружења избjеглица апелуjе да нови премиjер Хрватске Зоран Милановић подржи инициjативу овог удружења да се отвори диjалог између Србиjе и Хрватске о повратку имовине и стечених права избjеглим и прогнаним Србима и грађанима Србиjе коjи су оштећени у своjим имовинским и другим правима у Хрватскоj. У отвореном писму Милановићу, коjе ће представници Коалициjе данас предати Амбасади Хрватске у Београду, наводи се да темељ диjалога треба да буде Анекс Г Бечког споразума о сукцесиjи у коме се наводи да ће свим грађанима бити заштићена и враћена права коjа су имали на дан 31. децембра 1990. године. „Бечки споразум има карактер међудржавног споразума и по међународном праву и члану 140 Устава

ognjena_marija_livanjska.jpg

Pjesma Markice Rimca

Ћирилица             Početkom juna 1990. godine u Čelebiću sam sreo i Milana Vujanovića, zvanog Tita. Nije govordžija i ljeporek. Ne bi se reklo da ga je toliko umorilo breme od sedamdeset godina koje još dobro nosi, a opet nije ni namćor i zloća. Njegovi vršnjaci i oni koji ga bolje poznaju kažu da nije takav bio u mladosti, da je zaćutao i „svoju misli“ od one krvave Ognjene Marije 1941. kad je postao svjedok stravičnog masakra u čelebićkoj školi. Od tada ne zbori kad ne mora, odgovara uglavnom na pitanja, kratko, riječ mu dukata vredi. I nekako nepovjerljivo i sumnjičavo — odmah se vidi da ga je zmija za srce

Доласком Милановића биће позитивних промјена

Хрватски Сабор данас ће гласати о повjерењу новоj влади, чиjи ће програм представити мандатар Зоран Милановић. Предсjедник Управног одбора Српског демократског форума Вељко Џакула сматра да ће доласком Милановића на мjесто премиjера Хрватске доћи до позитивних промjена. „Велики броj Срба на изборима подржао jе коалициjу `Кукурику` jер су били разочарани у политику Самосталне демократске српске странке /СДСС/, коjа jе осам година искључиво подржавала ХДЗ, само како би били на власти, док ни jедно егзистенциjално српско питање ниjе било риjешено“, рекао jе Џакула за „Фокус“. Он jе додао да Милановић има обавезу да помогне Србима да се интегришу у хрватско друштво и да се риjеше нагомилана питања. У новоj хрватскоj влади

Сташа Кошарац

Кошарац: Нови шамар српским жртвама

Шеф Тима за координациjу активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске Сташа Кошарац оциjенио jе да jе наjава министра безбjедности БиХ Садика Ахметовића да ће БиХ са Саудиjском Арабиjом потписати уговор о полициjскоj сарадњи у борби против међународног тероризма нови шамар српским жртвама, страдалим од муџахединских руку. Он jе подсjетио да jе недавно водећа британска осигураваjућа кућа „Лоjд“ наjавила тужбу против Саудиjске Арабиjе због учешћа у организациjи напада на САД 11. септембра 2001. године, а да би слично могла да уради и Српска, због злочина муџахедина у БиХ, истакавши да од Ахметовића, у вриjеме његовог министровања, ниjе чуо ниjедну паменту идеjу те да jе његово понашање већ

И Зукорлић против Додика

Нови Пазар – Главни муфтиjа ИЗ у Србиjи Муамер Зукорлић подржао jе позив Мустафе Церића свим муслиманским амбасадама у Сараjеву да ускрате гостопримство Милораду Додику. „Тиме се мора ставити тачка на антимуслиманско деловање овог човека (Додика) и његових ментора из Београда коjи не скриваjу своjе неприjатељство према исламу, муслиманима и Бошњацима, а коjи од муслиманских земаља траже да им буду партнери у остваривању њихових националних интереса“, рекао jе Зукорлић. Говорећи на свечаности поводом обележавања друге годишњице од оснивања Бошњачке културне заjеднице (БКЗ), Зукорлић jе оценио да jе за кратко време та невладина организациjа изнедрила Бошњачку академиjу наука и уметности (БАНУ) коjа представjа „барjак бошњачког вођства“, као и Бошњачку демократску заjедницу

За стамбено збрињавање породица погинулих бораца 253.000 КМ

Градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић уручио jе данас укупно 253.000 КМ неповратних средстава за стамбено збрињавање чланова 19 породица погинулих бораца и ратних воjних инвалида прве и друге категориjе са 100 одсто инвалидитета. Поjединачно су додиjељена средства од 10.000 до 25.000 КМ на коjа су право стекле породице по основу стамбене ранг-листе коjу jе утврдило Одjељење за борачко-инвалидску заштиту града Бањалука. Давидовић jе подсjетио да jе до данас Бањалука за стамбено збрињавање породица погинулих бораца и РВИ издвоjила око 40.000.000 КМ. „На различите начине обезбиjедили смо 525 стамбених jединица, од чега jе за куповину 104 стамбене jединице из буџета града издвоjено 5.670.000 КМ. За 205 jединица коjе смо градили са Владом

Слава саборног храма Светог Николаја у Карловцу

Слава саборног храма Светог Николаја у Карловцу

„Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, сиромаштвом богатства: Оче првосвештениче Николаје, моли Христа Бога, да спасе душе наше.“ Велики ревнитељ за Истину Божију, за неповређену веру у Господа нашега Исуса Христа, постао је Свети отац Николај идеал за читав свет, кроз све векове, и код свих хришћанских народа, док храмови подигнути у његову част немају броја. На дан када Света Црква молитвено прославља светог Николаја Мирликијског, широм хришћанског света се на најсвечанији начин прославља овај дивни угодник Божији, а тако је било и у многим храмовима широм свештене Епископије горњокарловачке. Благодаћу Божијом и молитвеним заступништвом

Котор Варош Фото: РТРС

Тежак положај учесника Другог свјетског рата

На подручjу општине Котор Варош живи 16 учесника Другог свjетског рата, од коjих jе свега пет покретно. „У посебно тешком положаjу jе пет учесника Народноослободилачког рата коjи немаjу никаква примања и њима jе ове године додиjељено по 350 КМ, што jе недовољно за преживљавање, упркос незнатном повећању у односу на прошлу годину“, рекао jе на сjедници Предсjедништва предсjедник општинске организациjе СУБНОР-а Јово Трњак. Он jе нагласио да jе општинска организациjа СУБНОР-а ове године реализовала програм рада, захваљуjући доброj сарадњи са локалном заjедницом. Према његовим риjечима, приоритетни задаци и активности били су обиљежавање значаjних датума из Народноослободилачке борбе, одржавање спомен-обиљежjа и пружање помоћи социjално угроженим учесницима Народно ослободилачког рата. „Иако смо

Логор Силос

Одбио да стреља Србе па завршио у логору „Силос“

Коњичанин Сакиб Балић (42), коjи jе у протеклом рату био припадник Хрватских одбрамбених снага (ХОС), тврди да jе одбио наређење да стреља све српске цивиле у селу Ферхатлиjе код Пазарића, те да jе због тога неколико месеци заjедно са своjим саборцима боравио у затворима и логорима Армиjе БиХ. Балић тврди да jе био затворен у „Силосу“, „Челебићима“ и ОШ у Коњицу. Каже да су га мучили електрошоковима и да jе била спремна његова ликвидациjа. Према сведочењима Балића и мештана Срба из овог села, коjе су посетиле „Независне“, злочин у селу Ферхатлиjе десио се у лето 1992. када jе убиjен мештанин Шпиро Братић а његова сестра Велинка више пута избодена ножем,

Француска одговара Турцима: Геноцид је историјска чињеница

Француски министар за европска питања Жан Леонети изjавио jе да jе геноцид над Јерменима „историjска чињеница” и да усваjање закона коjим ће се кажњавати демантовање тог злочина нема било какве везе са предстоjећим предсjедничким изборима у Францускоj. „Сви народи данас треба да буду луцидни и храбри и да се суоче са своjом историjом. Прошло jе скоро 100 година од геноцида над Јерменима, одговорни за то нису живи, тако да jе то само питање признавање историjских чињеница”, изjавио jе министар Леонети одговараjући на тешке оптужбе коjе стижу из Турске, преноси агенциjа АФП. Француски парламент би сутра требало да усвоjи закон на основу кога ће се кажњавати они коjи демантуjу постоjање геноцида

sarajevo-pic.jpg

Убијено најмање 8 255 Срба

Наjмање 8 255 Срба убиjено jе у Сараjеву од 1992. до 1995. године, пописао jе Институт за истраживање српских страдања у 20. виjеку из Београда. Осим тога, jош 860 особа води се као нестало. Из Института наводе да jе могућност грешке у попису три одсто и да се списак jош провjерава. Сарадници Института податке су прикупљали преко свjедока коjи су били по логорима, људи коjи су живjели у Сараjеву све вриjеме и чланова породице коjи су преживjели злочине, а тамо гдjе су побиjене читаве породице, свjедочили су њихове комшиjе и приjатељи. Један од сарадника Института Страхиња Живак рекао jе да се списак jош провjерава и да ће за сваку жртву

Срна

Потврђене пресуде за злочине над српским цивилима

Врховни суд Хрватскоj потврдио jе пресуде Жупаниjског суда у Осиjеку шесторици хрватских воjних полицаjаца за ратне злочине почињене над српским цивилима у Марином Селу у западноj Славониjи 1991. године. Бивши припадници Воjне полициjе Томица Полето и Жељко Тутић осуђени су на 15, односно 12 година затвора, док су Дамир Куфнер, Павао Ванцаш и Антун Ивезић ослобођени оптужби, а у случаjу Давора Шимића jе наступила застарjелост. Они су били оптужени за мучење 24 српска цивила из села око Пакраца у западноj Славониjи, при чему jе 17 цивила убиjено, а све се догађало у импровизованом затвору у рибарскоj колиби уз рибњак, преноси „Јутарњи лист“. Прво суђење одржано jе пред Жупаниjским судом у

Храм Светог Саве на Врачару

Четири милиона Срба живи у 90 земаља

Четири милиона људи српског пориjекла живи широм планете, у 90 земаља свиjета, рекао jе државни секретар у Министарству за диjаспору Миодраг Јакшић. Срба jе наjвише у Америци, око 560 000, гдjе постоjи и око 30 000 топонима српског пориjекла, од тога 11 насеља са именом Београд. „Наши људи су нарочито добро распоређени на академским местима. Нема универзитетског центра где нису или професори или асистенти“, рекао jе Јакшић београдским „Вечерњим новостим“. На другом мjесту jе Њемачка гдjе живи 390 000 Срба, затим Аустриjа са 190 000, док их jе у Канади 180 000. Више од 100 000 људи броjе и српске заjеднице у Францускоj, Шваjцарскоj и Аустралиjи. У Шведскоj их jе

pomen_backa.jpg

Идеолошки обојена истораија не може заташкати истину о злочинима

Предсjедник Друштва за очување сjећања на Холокауст Александар Вељић тврди да jе идеолошки обоjена послиjератна историjа заташкала чињеницу да jе у злогласноj „Рациjи“ из 1942. године, злочиначкоj акциjи мађарске окупационе воjске на подручjу Бачке, убиjено 12 763 недужних људи. „Мађарски народни посланик из тог времена Ендре Баjчи Жилински, дошао jе до непобитних сазнања да су у jануару 1942. године припадници мађарске окупационе воjске побили у Бачкоj 12 763 недужних људи“, навео jе Вељић у саопштењу. Он jе додао да се Жилински позвао на мађарске воjне изворе из времена када jе и почињен jедан од наjвећих фашистичких злочина у Другом свjетском рату. „Окупатор jе, према наводима Жилинског, коjи се позива на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.