Mesto logora Jadovno nalazi se u šumi, do tamo nema puta, putokaza, niti obeležja. Kad se putem krene od Gospića, nailazi se na drvenu tablu: „Dobrodošli u Jadovno“, koja je izazvala bes mnogih potomaka i poštovalaca jadovničkih žrtava. „Kako neko može želeti dobrodošlicu na mesto strašnih zločina“, pitali su se ljudi Autor: Dragoljub Petrović Zagrepčanin Dmitar Basara stajao je u nedelju u hladu, na rubu velebitske šume, kraj prašnjavog puta kroz planinu, čekajući da kod Šaranove jame počne komemoracija žrtvama ustaškog logora Jadovno. Dmitar i njegova supruga su vedri ljudi, šale se gledajući u hrvatske policajce koji su izvirivali iz, čini se, svakog pedlja šume očekujući dolazak srpskog predsednika Borisa

Komemoraciji žrtvama ustaškog logora u Jadovnu prisustvovao je i predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir. U razgovoru za „Vesti“ on otkriva kako mu se jedna Srpkinja iz Zagreba požalila da joj je ćerka promenila ime. – Gospođa mi je ispričala kako je nedavno njena ćerka koja se zvala Jovana, promenila ime. Na pitanje majke zašto to čini, ona joj je odgovorila da ambijent u kome sada žive nije u skladu sa njenim imenom! Znači, Hrvatska ide u EU, ali u njoj i dalje vlada ambijent nepoželjan za srpska imena – kaže Budimir. Otkud onda u govoru nad Šaranovom jamom Tadić kaže da je došao i da oda poštovanje

Piše Nataša Jovanović Ako je more plava grobnica, Šaranova jama, kao i druge znane i neznane Velebitske kraške jame to svakako nisu. To su jame na čijem dnu još uvek leže ostaci tela članova naših porodica U isto vreme kad je Hrvatska slavila Dan nezavisnosti (zapravo dan nasilnog izdvajanja iz Jugoslavije), u Jadovnu, tom užasnom stratištu, mestu na kojem je ustaška ubilačka mašina u Drugom svetskom ratu pobacala u jame i poklala sve što je srpsko, dešavala se komemoracija i pomen tim žrtvama. Ovo je, kako su prokomentarisali prisutni, treće Jadovno. Prvo je bilo 1941, drugo 90-tih godina kada je u ime iste domovinske ideje Hrvatska dobila priliku da namiri kolektivnu