Бањалука Свједочи: Рођен сам у селу Слабиња, Босанска Дубица 15. 11. 1929. године од оца Милоша и мајке Милице. Име сам добио по дједу Стојану, који је умро неколико мјесеци прије мога рођења. Село Слабиња
Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27. јануара 1937. године у Крухарима код Санског Моста. Добила сам име Зорка и презиме Делић. Кад сам посвојена, у Загребу, добила сам
Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и тужну причу пишем, не да се надмећем са онима којима је стало до величања броја жртава било кога народа, већ да се
Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац Пантелија и мајка Јованка бавили су се земљорадњом. Имали су трговину мјешовитом робом. Живјели смо у прилично великој кући. У једном дијелу
Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче. Од 1941. године Фоча је била интересна зона Италије. Међутим, док су се водили преговори о подјели овог дијела БиХ, НДХ је
Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји родитељи су били земљорадници. У нашем домаћинству су живјели: отац Теодор, мајка Милка, рођени 1888. године, затим сестра Милева, рођена 1925, брат
He was born on 22 December 1934 in the village of Ušivac, Knežica – Kozarska Dubica County. Now, Gojko lives in Banja Luka. He testifies: I remember a village Kozara house in which I was
Из исповести деце, сада већ особа у поодмаклим годинама, која су насилно дотерана у хрватске логоре, веома лако се може закључити да логори у Хрватској нису били никакви радни логори, како их неки хрватски аутори
Постојала је тенденција, а и пракса да се нека српска дјеца обуку у униформе хрватске војске за њих шиване, и да се одгајају у хрватском духу. Основани су за то и дјечији логори. О једном
Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај преглед података званичних комисја и других меродавних лица које су се бавиле утврђивањем броја жртава геноцида логора Јасеновац за период од 1941.
Дуго сам размишљао о томе како да започнем ову књигу и шта да ставим између њених корица. Догађаји, који би требало да буду садржај књиге, толико су, у појединостима различити, па их није било лако
Jadovno: Kompleks ustaških logora 1941 Dr. sc Đuro Zatezalo, ( Beograd, Muzej žrtava genocida, 2007 ), Vol. 1, pp. 821, Vol. 2 Zbirka dokumenata), pp. 906. U ovaj opsežan rad o kompleksu ustaških logora poznatom
Вељко Ђурић Мишина Историjа jе дала своj суд о Независноj Држави Хрватскоj, Јасеновцу и улози Римокатоличке цркве у великом злочину учињеном српском народу. Мудри патриjарх Герман jе 2. септембра 1984. у Јасеновцу казао: „Да праштамо,
У 16. веку бечки двор jе пусте делове данашње западне Хрватске населио народом из Сења и околине, са простора Гламоча, Срба и Унца даjући му велике повластице уз обавезу да бране царевину од Турака. Над
He was born on 9 April 1937 in the village of Gornji Podgradci, Bosanska Gradiška. He writes: I remember the distant 1942, when the Germans bombed the mountain of Kozara and the villages under the
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
