Ђурђица Драгаш: ИЗ ПРИНЦИПА

Гаврило је одлучио онако како је веровао! Није, нажалост, дочекао слободу о којој је толико сањао, али она је стигла!

„Јесте ли видели оног Гаврила?! Па, њему се на фаци видело да је глуп. Није ни чудо што је направио такву глупост која нас је скупо коштала“.

Речи које ми је је онако „у поверeњу“ пре неку вече упутио један београдски таксиста, одзвањају ми у ушима. Посебно данас док, бар званично, славимо Дан примирја у Првом светском рату. Да, скупо су нас коштали Гаврилови пуцњи у Франца Фердинанда и његову Софују, али…

Знам, рећи ћете сад – шта те брига шта мисли неки таксиста, али…
Рећи ћете – има у Србији много важнијих тема од те, али…

Она чувена реченица коју смо сви научили у школи да је убиство аустријског престолонаследника било повод, али не и узрок рата, ишчилила је изгледа из главе овог „мудраца“. И не би то био проблем да није ишчилила и из многих других, па и оних паметнијих од човека који потпуном незнанцу (мени) држи историјски час док га вози од тачке А до тачке Б.

Нисам историчар, не знам много тога, али могу да претпоставим по ономе што сам до сад научила, чула и прочитала да је Гаврило Принцип био родољуб, сањар, идеалиста, романтични занесењак који је веровао да ће својим поступком променити живот обесправљених. Није он, вероватно, размишљао о свету који је једва дочекао варницу из Сарајева… да се закрви, по ко зна који пут. Тај младић, готово дете, сањао је о слободи. О слободи у којој није рођен ни он, ни генерације његових предака. И није био вођен великосрпским идејама (онако како се оне данас тумаче) већ жељом да се јужнословенски народи ослободе аустријске чизме. Србија је у том тренутку била слободна и зато су све очи жељне слободе, с оне стране Дрине, биле уперене у њу.

Гаврило је, као и многи други револуционари кроз историју, веровао да вреди жртвовати живот за идеју.

И учинио је то!!!

Ђурђица Драгаш: Знате ли ко је Стојадин Мирковић?

Учинио је чиста срца, надајући се променама и бољим временима за народ којем је припадао, али и за све оне који аустријску круну нису доживљавали као своју.

Гаврило је пуцао верујући у слободу и сањајући о њој.

Да ли је могао паметније поступити?! Јесте, наравно! Поштедео би себе ужасних мука којима је био подвргнут у аустријским казаматима! Поштедео би своју породицу велике боли и прогона. Најмање верујем да би поштедео свој народ страдања јер сам прилично сигурна да би до тога дошло и без Гавриловог атентата.

Одлучио је онако како је веровао! Није, нажалост, дочекао слободу о којој је толико сањао, али она је стигла!

Сарајевски пуцњи означили су почетак краја једног моћног и безобзирног царства! Били су истовремено и камен темељац нове државе која је, на овај или онај начин, опстајала више од седам деценија!
Није све то могао да предвиди голобради младић из Босанског Грахова, али…надао се!!!

Чудиле би га и љутиле многе ствари кад би, неким чудом, могао данас да нас види!

Можда би и сам за себе рекао да није био баш паметан и разуман кад је уперио пиштољ ка Бечу, али сигурно би га дотукло кад би чуо оног београдског „мудраца“ са почетка приче!

Али шта ћете… живот сасвим другачије изгледа из топлог аутомобила у слободном Београду 2025. године и из мрачног, сиромашног и вековима поробљаваног босанског вилајета 1914. године!

---

Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

---