15. januar 1905. – Ubistvo popa Taška

Godina 1905. otpočela ubistvom prote u Kumanovu Atanasija – Taška Petrovića

Ulazak srbske četa u Makedoniju uvećao je broj bugarskih zločina nad Srbima. Na udaru su bili svi oni za koje je bilo dovoljno pretpostaviti da mogu biti opasni za bugarsku organizaciju. Prema podacima konzula Ivana Ivanića, od bugarskog noža i kuršuma stradalo je preko 150 viđenijih Srba. Po bestijalnosti, kojom su izvedene, ističu se pokolji koje su čete Atanasa Babate i Jordana Spasova izvršile u selima Kokošinje kod Kumanova i Rudare kod Kratova.

Godina 1905. otpočela je ubistvom srbskog prote u Kumanovu Atanasija – Taška Petrovića. Organizator i izvršilac ubistva bila je bugarska organizacija u Kumanovu. Pop Taško je osuđen na smrt zato što je bio predsednik kumanovskog odbora, srbski mitropolitski namesnik i organizator bojkota bugarskih trgovaca u Kumanovskoj čaršiji.

Atentat je izvršen u nedelju, 15. januara, u uskoj uličici koja je vodila prema srbskoj crkvi. Tada su smrtno ranjeni prota Taško i crkvenjak Jaćim Krstić. Smrt je izbegao đakon Stojan Stejić, koji se, u momentu otvaranja vatre, okliznuo i pao.

Borba na Tabanovcu

Turske vlasti su uhapsile 11 osumnjičenih, ali su osuđena samo dvojica: Atanas Levkov, upravitelj bugarskih škola i Trajče Mitev, sekretar bugarskog mitropolitskog namesnika prote Aleksandra. Obojica su osuđena na pet godina zatvora. Istragu je vodio reformni oficir, Hrvat Milan Turić s očiglednom namerom da omogući puštanje na slobodu okrivljenih.

Levkovu i Mitevu, koji su kaznu izdržavali u skopskom Kuršumli-hanu, uskoro se priključio srbski učitelj iz Kumanova Jovan Cakić. On je osuđen na istu vremensku kaznu zbog organizovanja ubistva bugarskog mitropolitskog namesnika.

Bugarski prota Aleksandar ubijen je četrdesetog dana od smrti prote Taška, u vreme kada je Tašku držan parastos.

Tako je prvi put u istočnom Povardarju, sa srbske strane, odgovoreno ravnom merom na bugarski teror.

Srbska četa predviđena za Poreč, jačine 27 ljudi, sišla je u zoru 27. marta u selo Tabanovce. Sa sobom je nosila tovar od 101 puške i 30.000 metaka. Njom je komandovao narednik Vladimir Kovačević. U četi su bili poručnik Dragomir Protić (Kovačevićev zamenik) i potporučnik Dragomir Vasiljević, Stojan Simović – Koruba i Stojan Ristić – Giljanac. Kovačević je, odmah po dolasku, podelio četu tako što je šestoricu, predvođenu Veselinovićem, poslao u kuću na suprotnom kraju sela, a sa ostalima se smestio u dve susedne kuće. Međutim, turski doušnik je video dolazak čete i obavestio kumanovski garnizon.

Turska vojska je, već u ranim popodnevnim časovima, započela pretres kuća. Prema dostavi, opkolila je kuću sa Veselinovićevom grupom. Reformni oficir Turić obavestio je opkoljene da su napušteni od drugova, koji su pred vojskom pobegli i da im on garantuje život ako se predaju. Pošto je otpor, u ovakvim okolnostima, bio uzaludan, četnici su se predali.

Linč u Kumanovu

Oko tri časa posle podne došlo je do borbe između Kovačevićeve grupe i vojske. Već od prvih plotuna poginuli su Protić i Vasiljević, obojica u pokušaju da se probiju iz obruča. Četnici su se hrabro borili zaustavljajući juriše Turaka plotunima i bombama. Borba je trajala do duboko u noć, kada se vojska povukla. Turci su najčešće izbegavali noćne sukobe sa srbskim četama.

U međuvremenu, sedam zarobljenih četnika je sprovedeno u Kumanovo. Posle saslušanja u opštini, trebalo je da budu sprovedeni u zatvor. Međutim, na trgu pred opštinom dočekala ih je masa fanatizovanih muslimana, među kojima je bilo mnogo cigana – potkivač. Oni su, na poziv s opštinskog prozora, linčovali vezane četnike razbivši im glave čekićima i mrcvareći njihova beživotna tela sekirama, noževima i motkama.

Da bi smirili ozlojeđene kumanovske Srbe, turske vlasti su im odobrile da četnike svečano sahrane. Solidarnost su pokazali i kumanovski bugaraši, koji su masovno prisustvovali sahrani.

Gubici Turaka u Tabanovcu bili su oko 60 mrtvih i ranjenih, a četnika 11 mrtvih i dva lakše ranjena.

Borba na Čelopeku

Posle borbe na Tabanovcu, Savatije Milošević, Lazar Kujundžić i Aksentije Bacetović napustili su poslove organizatora Akcije, u želji da kao vojvode osete četnički život „iznutra“. Bacetović je, osim toga, trebalo da zameni dotadašnjeg šefa gorskog štaba Iliju Jovanovića. On i Savatije su, polovinom aprila, preveli preko granice 107 četnika.

Beogradska četa

Na Veliki petak, 28. aprila ujutru, stigle su u selo Dubočicu dve velike čete: kragujevačka i beogradska. Dočekali su ih sa svojim četama Ilija Jovanović, Lazar Kujundžić, Čiča – Pavle Mladenović i Ljubomir Jezdić. Kragujevačku četu predvodio je kapetan Borko Paštrović i u njoj su bili potporučnici: Vojin Popović, Dušan Jezdić, Petar Todorović i Dušan Putniković. Na čelu beogradske čete bio je Bacetović. U njoj su bili: Savatije, oficiri Janićije Mićić, Bogdan Jugović-Hajnc, Vojislav Tankosić, Branivoj Jovanović i podoficiri Jović, Radul Kosovac, Novica Leovac, Radoš Vasiljević, Trajko i Radivoje Ilić.

S njima su bile i čete Stevana Nedića i Doksim Mihailovića, koje su se posle odmora u Srbiji vraćale u zapadno Povardarje.

Izvor: Glas javnosti, 05.03.2003., strana: 22 

(srbskocarstvo.blogspot.rs)

Izvor: VIDOVDAN

Vezane vijesti:

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (1) Ratni planovi za osvajanje Srbije