110-a godišnjica Srpskog Sokola u Sremskim Karlovcima

 Obeležavanje110-te godišnjice od osnivanja Srpskog Sokola i Sokolskog društva Sremski Karlovci, u zgradi Sokolskog doma u Sremskim Karlovcima,  14.09.2014. u 14,30 časova.

P r o g r a m

1. Hor Karlovačke bogoslovije „Sv. Arsenije Sremac“
2. Pozdrav prisutnima i citiranje reči prvog Sokola dr Laze Popovića – Gordana Đurđević – Dimić (prvakinja drame u SNP u Novom Sadu)
3. Obraćanje autora knjige „Spomenica karlovačkog Sokola 1904 – 2014“ – Žarko Dimić, istoričar
4. Recenzent prof. dr Zoran Milošević govori o knjizi i Sokolstvu
5. Recenzent dr Velimir Šešum govori o knjizi i Sokolstvu
6. Skokovi na trambolini – Sokolsko društvo „Vojvodina“ Novi Sad
7. Hor Karlovačke bogoslovije „Sv. Arsenije Sremac“
8. Koktel za decu (bezalkoholno piće) u holu, a za odrasle na spratu Doma
9. Izložba u holu Sokolskog doma
10. Centar Sremskih Karlovaca – predstavljanje Sportskih klubova Sremskih Karlovaca od 16⁰⁰ do 18⁰⁰ časova.

SRPSKI
SOKO U SREMSKIM KARLOVCIMA

Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade.

Sa osnivanjem Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima 1903, počelo je osnivanje srpskih sokolskih društava u srpskim zemljama pod vlašću Austro-Ugarske. U tome času održana je krajem septembra 1903. skupština srpske akademske omladine u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Donosile su se hitno rezolucije … . Od svega toga ostao je list „Omladinski glasnik“; osniva se pomoću omladinaca nekoliko novih zemljoradničkih zadruga po selima; stvara se desetak narodnih knjižnica koje uskoro nestaju, i osniva se Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokola na sve strane. Laza Popović stupio je u kontakt sa češkim sokolima. Osnivanje Srpskog sokola je bio jedini trajni uspeh Omladinske skupštine. Omladinci koji su pokrenuli Srpski soko, razišli su se po školama, a Laza Popović ostao je sam sa nepoverljivim građanima, i među njima nekoliko romantičara prošle omladinske generacije. Bilo je prisutno nepoverenje i ometanje rada sokolskog društva od starijih građana i profesora. Nasuprot njima Tihomir Ostojić, profesor Novosadske gimnazije, izdao je svesku svojih članaka o gimnastici i posvetio je Sokolima u Karlovcima. U tim člancima govorio je o reformi vidovdanske slave u Ravanici u Sremu u nacionalnom i viteškom duhu. Patrijarh Branković je 1906. poklonio karlovačkom sokolu kuću s okolnim zgradama i zemljištem. Srpski soko su pomagali književnik Paja Marković Adamov i drugi srpski pisci. Nova sokolska društva osnivana su u svim srpskim krajevima pod Austro-Ugarskom. Sa svih strana stizale su Karlovačkom sokolu molbe za uputstva radi osnivanja sokolskih društava (iz Zagreba, Zemuna, Sombora, Korenice, Knina,Udbine, Melenaca, Pakraca, Dvora …). Ubrzo je osnovano 30 srpskih sokolskih društava, koja su podeljena na župe. Društvo u Karlovcima bilo je matica srpskog sokolstva na teritoriji Austro-Ugarske Monarhije. Iz Sremskih Karlovaca odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. Sremski Karlovci kao središte Fruškogorske sokolske župe podstakli su osnivanje Bosansko-Hercegovačke, Krajiške i Primorske srpske sokolske župe. Dr. Laza Popović nastojao je da središte Srpskog sokolstva bude u Beogradu. Tehničko vođstvo i sokolski list prešli su iz Karlovaca u Beograd. Vrhunac rada bili su Vidovdanski sletovi sa vežbama i takmičenjima u junačkim igrama u Sremskoj Ravanici. Na Ravaničkim sokolskim sletovima srpski sokoli zavetovali su se da će se boriti za oslobođenje i ujedinjenje. (1)

Narod koji je bio na hodočašću u Ravanici mogao se prilikom sleta upoznati sa sokolima i njihovim radom. Na Drugom sletu u Ravanici 1906. učestvovalo je oko 250 sokola od kojih je 170 vežbalo proste vežbe. Učestvovali su : Srpski soko iz Sremskih Karlovaca sa starešinom dr. Lazom Popovićem i 41 članom; Srpski soko iz Sremske Mitrovice sa starešinom Nikolom Popovićem i 28 članova; Srpski soko iz Rume sa starešinom dr. Miladinovićem i 31 članom; Srpski soko iz Šida sa podstarešinom St. Pajićem i 25 članova; Srpski soko iz Iriga sa sterešinom dr. Simom Grčićem i 18 članova; Srpski soko iz Vukovara sa starešinom dr. Sv. Novakom i 25 članova; … . Društva koja nisu vežbala proste vežbe bila su : Srpski soko iz Zagreba sa starešinom dr. Stojanovićem i 5 članova; Srpski soko iz Zemuna sa vođom A. Puljom i 10 članova; Srpski soko iz Osijeka sa vođom Josipom Soukupom i 3 člana; Srpski soko iz Vinkovaca sa vođom Vlad. Ignjatovićem i 6 članova; Srpski soko iz Novog Sada sa vođom dr. Svinjarcem i 10 članova. Bili je prisutna deputacija Srpskog gimnastičkog kluba iz Vršca od 3 lica sa podpredsednikom Brankom Cijakom i delegacija „Dušana Silnog” iz Beograda na čelu sa predsednikom Tasom Popovićem i sa povećim brojem članova i funkcionera društva. U Ravanici sva društva su u povorci krenula na jedan oveći plato iza manastira Ravanice, gde su vršili pokus za proste vežbe. Nakon pokusa okupili su se sokoli u dvorani gostionice na zajednički ručak. Izašavši iz dvorane sokoli su formirali povorku koja je krenula na vežbalište u Ravanici, gde se okupilo oko 6.000 gledalaca. Na čelu povorke je bilo 5 zastava, iza kojih su išli starešine društava, za njima su išla društva u sokolskom društvenom odelu, a za njima društva u gimnastičkom odelu. Održana je javna vežba sa prostim vežbama, a onda je održano takmičenje u skoku u vis, u skoku u daljinu, u skoku sa motkom, u bacanju diska, kamena i koplja, i trčanju. U bacanju diska najbolji je bio starešina dr. Laza Popović. Bacane su gvozdene kugle teške 5 kilograma. Izvedena je srpska narodna igra bacanje kamena teškog 16 kolograma. Posle takmičenja razvila se narodna slava uz pevanje, sviranje i igranje. (2)

Posle Sarajevskog atentata 1914. zabranjena je proslava desetogodišnjice osnivanja Srpskog sokola, a policija i žandarmi su trećeg dana po atentatu izvršili pretres u prostorijama sokolskog društva u Sremskim Karlovcima. Po izbijanju Prvog svetskog rata među prvima je raspušten Soko u Sremskim Karlovcima i sva imovina konfiskovana. Mnogi članovi bili su uzeti u vojsku, zatvoreni ili internirani, kod skoro svih ostalih bile su izvršeni pretresi, a saslušavanja trajala su do kraja 1916. Dr. Laza Popović i vođa Milan Teodorović bili su uhapšeni i proveli su 16 meseci u istražnom zatvoru. Dr. Laza Popović bio je osuđen na 10 meseci tamnice, a Teodorović oslobođen i uzet u vojsku, gde je izdržao sve torture kao politički sumnjiv. Sva pokretna imovina društva prodata je 1916. na javnoj dražbi. Posle pretrpljenih patnji kao talac umro je 1915. profesor Stevan Popović. Nakon pretrpljenih muka u aradskim kazamatima pop Giga Jović umro je 1915. Sokoli u Karlovcima nisu klonuli, uvereni da će im posle rata sinuti sunce slobode, ujedinjenja i bolje budućnosti srpskog naroda. Dočekali su ostvarenje sokolske misli, za koju su deset godina puni vere radili i strpljivo čekali.  (3)

Povodom proslave 30-godišnjice osnivanja Sokolskog društva u Sremskim Karlovcima 23. septembra 1934. održan je slet na kome su vežbali stari sokoli vežbe sa Ravaničkih sletova. Slet u Sremskim Karlovcima prenosio je Beogradski radio od 10 časova do 13.30 časova. (4)

Posle Aprilskog rata  1941. Savez Sokola bio je zabranjen. Sa uvođenjem višestranačkog sistema  rad Saveza Sokola je obnovljen 1992.  U Sremskim Karlovcima održan je 2 juna 2001. „Dan sećanja na dr Lazu Popovića”, nacionalnog i sokolskog velikana. U zgradi Sokolskog doma u Sremskim Karlovcima,  14.09.2014. u 14,30 časova biće obeležena 110-ta godišnjica od osnivanja Srpskog Sokola i  Sokolskog društva Sremski Karlovci. U predgovoru Spomenice koju je izdalo Sokolsko društvo u Staroj Pazovi dr. Laza Popović istakao je : „Nije bilo veće sirotinje, nije bilo manje iskustva, nije bilo gorih prilika, pa se obaralo, jurišalo i zauzimalo, uvek napred i sa ogromnim oduševljenjem samo napred … onih divnih đaka, bogoslovaca i omladinaca fruškogorskih od pre dvadesetpet i više godina, … Čudna su i velika vremena bila, ali za nas nisu prošla.”(5)

Napomene:

1. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934,
   str. 136-139; B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar
   1940, br. 7, str. 114;
2. J. Hanuš, „II. slet srpskog sokolstva u Ravanici”, „Sokol”, Zagreb,
   15.kolovoza 1906, br. 8, str. 121, 122, 123;
3. „Soko u Sremskim Karlovcima”, „Sokolski Glasnik”, br. 4, Zagreb,
   1920, str.206-208;
4. B.J, „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940,
   br. 7, str. 114; „Izveštaj za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola
   Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, str. 61;
5. „Spomenica Sokolskog društva u
   Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7;

Piše: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Vezane vijesti:

NAPADI NA SOKOLE U SELU BETINI KOD ŠIBENIKA

NAPADI NA SOKOLSKA DRUŠTVA U BANOVINI HRVATSKOJ

BORBA SAVEZA SOKOLA I KATOLIČKE CRKVE