Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

110-а годишњица Српског Сокола у Сремским Карловцима

Датум објаве: петак, 12 септембра, 2014
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/Gimnazija.jpg

 Обележавање110-те годишњице од оснивања Српског Сокола и Соколског друштва Сремски Карловци, у згради Соколског дома у Сремским Карловцима,  14.09.2014. у 14,30 часова.

 

 

П р о г р а м

  1. Хор Карловачке богословиjе „Св. Арсениjе Сремац“
  2. Поздрав присутнима и цитирање речи првог Сокола др Лазе Поповића – Гордана Ђурђевић – Димић (првакиња драме у СНП у Новом Саду)
  3. Обраћање аутора књиге „Споменица карловачког Сокола 1904 – 2014“ – Жарко Димић, историчар
  4. Рецензент проф. др Зоран Милошевић говори о књизи и Соколству
  5. Рецензент др Велимир Шешум говори о књизи и Соколству
  6. Скокови на трамболини – Соколско друштво „Воjводина“ Нови Сад
  7. Хор Карловачке богословиjе „Св. Арсениjе Сремац“
  8. Коктел за децу (безалкохолно пиће) у холу, а за одрасле на спрату Дома
  9. Изложба у холу Соколског дома
  10. Центар Сремских Карловаца – представљање Спортских клубова Сремских Карловаца од 1600 до 1800 часова.

 

СРПСКИ
СОКО У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

После Маjског преврата 1903. jачала jе активност српске омладине у Аустро-Угарскоj. Нови дух у Србиjи, слом режима грофа Куена у Хрватскоj, тешка криза режима у Босни после смрти Калаjеве, буран протестни покрет у Далмациjи, устанак у Македониjи и споразум о реформама турске управе у Европи закључен у Мирцштету све jе то будило нове наде.

Са оснивањем Српског сокола у Сремским Карловцима 1903, почело jе оснивање српских соколских друштава у српским земљама под влашћу Аустро-Угарске. У томе часу одржана jе краjем септембра 1903. скупштина српске академске омладине у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покраjина и пратили своjе речи живим примерима из Далмациjе, Воjводине, Босне и Македониjе. Доносиле су се хитно резолуциjе … . Од свега тога остао jе лист „Омладински гласник“; оснива се помоћу омладинаца неколико нових земљорадничких задруга по селима; ствара се десетак народних књижница коjе ускоро нестаjу, и оснива се Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов Лаза Поповић, предложио jе у „Омладинском гласнику“ оснивање сокола на све стране. Лаза Поповић ступио jе у контакт са чешким соколима. Оснивање Српског сокола jе био jедини траjни успех Омладинске скупштине. Омладинци коjи су покренули Српски соко, разишли су се по школама, а Лаза Поповић остао jе сам са неповерљивим грађанима, и међу њима неколико романтичара прошле омладинске генерациjе. Било jе присутно неповерење и ометање рада соколског друштва од стариjих грађана и професора. Насупрот њима Тихомир Остоjић, професор Новосадске гимназиjе, издао jе свеску своjих чланака о гимнастици и посветио jе Соколима у Карловцима. У тим чланцима говорио jе о реформи видовданске славе у Раваници у Срему у националном и витешком духу. Патриjарх Бранковић jе 1906. поклонио карловачком соколу кућу с околним зградама и земљиштем. Српски соко су помагали књижевник Паjа Марковић Адамов и други српски писци. Нова соколска друштва оснивана су у свим српским краjевима под Аустро-Угарском. Са свих страна стизале су Карловачком соколу молбе за упутства ради оснивања соколских друштава (из Загреба, Земуна, Сомбора, Коренице, Книна,Удбине, Меленаца, Пакраца, Двора …). Убрзо jе основано 30 српских соколских друштава, коjа су подељена на жупе. Друштво у Карловцима било jе матица српског соколства на териториjи Аустро-Угарске Монархиjе. Из Сремских Карловаца одлазили су предњаци, гимназиjска и богословска омладина, у све српске краjеве. Сремски Карловци као средиште Фрушкогорске соколске жупе подстакли су оснивање Босанско-Херцеговачке, Краjишке и Приморске српске соколске жупе. Др. Лаза Поповић настоjао jе да средиште Српског соколства буде у Београду. Техничко вођство и соколски лист прешли су из Карловаца у Београд. Врхунац рада били су Видовдански слетови са вежбама и такмичењима у jуначким играма у Сремскоj Раваници. На Раваничким соколским слетовима српски соколи заветовали су се да ће се борити за ослобођење и уjедињење. (1)

Народ коjи jе био на ходочашћу у Раваници могао се приликом слета упознати са соколима и њиховим радом. На Другом слету у Раваници 1906. учествовало jе око 250 сокола од коjих jе 170 вежбало просте вежбе. Учествовали су : Српски соко из Сремских Карловаца са старешином др. Лазом Поповићем и 41 чланом; Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др. Миладиновићем и 31 чланом; Српски соко из Шида са подстарешином Ст. Паjићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са стерешином др. Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Вуковара са старешином др. Св. Новаком и 25 чланова; … . Друштва коjа нису вежбала просте вежбе била су : Српски соко из Загреба са старешином др. Стоjановићем и 5 чланова; Српски соко из Земуна са вођом А. Пуљом и 10 чланова; Српски соко из Осиjека са вођом Јосипом Соукупом и 3 члана; Српски соко из Винковаца са вођом Влад. Игњатовићем и 6 чланова; Српски соко из Новог Сада са вођом др. Свињарцем и 10 чланова. Били jе присутна депутациjа Српског гимнастичког клуба из Вршца од 3 лица са подпредседником Бранком Циjаком и делегациjа „Душана Силног” из Београда на челу са председником Тасом Поповићем и са повећим броjем чланова и функционера друштва. У Раваници сва друштва су у поворци кренула на jедан овећи плато иза манастира Раванице, где су вршили покус за просте вежбе. Након покуса окупили су се соколи у дворани гостионице на заjеднички ручак. Изашавши из дворане соколи су формирали поворку коjа jе кренула на вежбалиште у Раваници, где се окупило око 6.000 гледалаца. На челу поворке jе било 5 застава, иза коjих су ишли старешине друштава, за њима су ишла друштва у соколском друштвеном оделу, а за њима друштва у гимнастичком оделу. Одржана jе jавна вежба са простим вежбама, а онда jе одржано такмичење у скоку у вис, у скоку у даљину, у скоку са мотком, у бацању диска, камена и копља, и трчању. У бацању диска наjбољи jе био старешина др. Лаза Поповић. Бацане су гвоздене кугле тешке 5 килограма. Изведена jе српска народна игра бацање камена тешког 16 колограма. После такмичења развила се народна слава уз певање, свирање и играње. (2)

После Сараjевског атентата 1914. забрањена jе прослава десетогодишњице оснивања Српског сокола, а полициjа и жандарми су трећег дана по атентату извршили претрес у просториjама соколског друштва у Сремским Карловцима. По избиjању Првог светског рата међу првима jе распуштен Соко у Сремским Карловцима и сва имовина конфискована. Многи чланови били су узети у воjску, затворени или интернирани, код скоро свих осталих биле су извршени претреси, а саслушавања траjала су до краjа 1916. Др. Лаза Поповић и вођа Милан Теодоровић били су ухапшени и провели су 16 месеци у истражном затвору. Др. Лаза Поповић био jе осуђен на 10 месеци тамнице, а Теодоровић ослобођен и узет у воjску, где jе издржао све тортуре као политички сумњив. Сва покретна имовина друштва продата jе 1916. на jавноj дражби. После претрпљених патњи као талац умро jе 1915. професор Стеван Поповић. Након претрпљених мука у арадским казаматима поп Гига Јовић умро jе 1915. Соколи у Карловцима нису клонули, уверени да ће им после рата синути сунце слободе, уjедињења и боље будућности српског народа. Дочекали су остварење соколске мисли, за коjу су десет година пуни вере радили и стрпљиво чекали.  (3)

Поводом прославе 30-годишњице оснивања Соколског друштва у Сремским Карловцима 23. септембра 1934. одржан jе слет на коме су вежбали стари соколи вежбе са Раваничких слетова. Слет у Сремским Карловцима преносио jе Београдски радио од 10 часова до 13.30 часова. (4)

После Априлског рата  1941. Савез Сокола био jе забрањен. Са увођењем вишестраначког система  рад Савеза Сокола jе обновљен 1992.  У Сремским Карловцима одржан jе 2 jуна 2001. „Дан сећања на др Лазу Поповића”, националног и соколског великана. У згради Соколског дома у Сремским Карловцима,  14.09.2014. у 14,30 часова биће обележена 110-та годишњица од оснивања Српског Сокола и  Соколског друштва Сремски Карловци. У предговору Споменице коjу jе издало Соколско друштво у Староj Пазови др. Лаза Поповић истакао jе : „Ниjе било веће сиротиње, ниjе било мање искуства, ниjе било горих прилика, па се обарало, jуришало и заузимало, увек напред и са огромним одушевљењем само напред … оних дивних ђака, богословаца и омладинаца фрушкогорских од пре двадесетпет и више година, … Чудна су и велика времена била, али за нас нису прошла.”(5)

 

Напомене:

  1. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934,
    стр. 136-139; Б.Ј., „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар
    1940, бр. 7, стр. 114;
  2. Ј. Хануш, „II. слет српског соколства у Раваници”, „Сокол”, Загреб,
    15.коловоза 1906, бр. 8, стр. 121, 122, 123;
  3. „Соко у Сремским Карловцима”, „Соколски Гласник”, бр. 4, Загреб,
    1920, стр.206-208;
  4. Б.Ј, „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940,
    бр. 7, стр. 114; „Извештаj за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола
    Краљевине Југославиjе у Београду 12 маjа 1935”, стр. 61;
  5. „Споменица Соколског друштва у
    Староj Пазови 1906-1931.”, Штампариjа „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7;

 

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

 

Везане виjести:

НАПАДИ НА СОКОЛЕ У СЕЛУ БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ

БОРБА САВЕЗА СОКОЛА И КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top