Српска застава у бечком музеју: Што није заробљено у рату, купљено у миру

У Војно-историјском музеју у Бечу отворена је изложба о Првом свјетском рату, а један детаљ узбудио је духове у српској јавности.

У склопу изложбе налази се пуковска застава српске војске, а непознато је  како је музеј дошао у њен посјед, јер је увријежено мишљење да ниједна пуковска застава српске војске није заробљена током великог рата, што је готово невјероватна чињеница.

Када је генерал Аугуст фон Мекензен извијестио њемачког цара Вилхелма о побједи над српском војском, овај је захтјевао да му се донесе једна заплијењена српска пуковска ратна застава као симбол побједе и ратни трофеј. Међутим, генерал Аугуст фон Мекензен морао је да разочара њемачког цара јер током двије године ратовања Србима није заробљена ни једна једина пуковска застава.

Српска војска имала је 51 пуковску заставу. У београдском Војном музеју налази се њих 46. Једна се налази у Паризу, а судбина 4 није позната. За неке се сматра да су уништене да не би биле заробљене, а заставе Другог пука (познатог као Гвоздени) и Десетог пука (Таковски) виђени су на сликама ЈВУО током сабора у селу Ба. Постоји могућност да су однесене у иностранство.

Према Милана Богојевића, који је спренуо пажњу на овај детаљ, бечки музеј тврди да је застава оригинална.

– Застава је оргинална. Припадала је 2. коњичком пуку „Цар Душан“ првог позива. Музеј је ову заставу купио на аукцији 2014. године од немачке аукцијске куће „Andreas Thies“ цијена коју су платили је 17.000 евра – одговорено ј из музеја на упит о поријеклу затаве.

Са друге стране, београдски Војни музеј тврди да посједује изворну заставу, и да никад није била предмет продаје. Тако оба војна музеја посједују заставу за коју тврде да је оригинална.

Богојевић пише о томе шта би могло бити рјешење ове дилеме:

Застава која се налази у Бечу је нестала још за време Првог светског рата а пошто је пук био активан израђена је нова идентична застава која је такође оргинална.Та застава је била у употреби све до 1930. године када је краљ Александар Први Карађорђевић на Бањици уручио војсци нове заставе Краљевине Југославије, док су старе предате Војном музеју. Музеј тада није имао своју зграду, па су заставе чуване у храму Светог Ђорђа на Опленцу.

Решен да решим ову енигму обратио сам се за помоћ колекционару Далибору Стојиљковићу који важи за једног од најбољих познавалаца милитарије из периода Првог светског рата.

Усресредили смо се на заставу која се налази у Бечу јер смо ту имали опипљивији траг и после вишемесечног истраживања успели да сазнамо доста невероватаних информација везаних за ову пуковску заставу.

Застава се до 1966. године налазила у власништву познатог француског трговца антиквитетима Рене Џонсона (Renee Johnsonа). Како је он дошао у њен посед нажалост није познато. Оно што знамо јесте да застава 1966. године прелази у власништво нашег познатог песника и академика проф.др Душана Матића који је био велики поштовалац српске војске са којом је као дечак прешао албанске гудуре. Матић се школовао у Француској где је оставио велики траг у књижевности и културном животу.

Душанка Матић кустос из „Легата Душана Матића“ у Ћуприји није упозната са чињеницом да је Душан Матић поседовао ову вредну заставу али је потврдила да је Матић који је био и официр „Легије части“ након рата често путовао на релацији Београд – Париз те да је био нека врста културне споне између Југославије и Француске. Посебно је био активан 60-тих година 20. века.

Не зна се тачно када и зашто Матић продаје заставу антикварници „Patrice & Patricia Reboul“ у Паризу али на последњој аукцији 2014. уз заставу је приложен рачун откупа од Матића, уверење од Матића о легалности, неколико фотографија заставе, књига о историји српске војске са фотогарафијама ратних застава и његова књига песама „Багдала“ преведена на француски.

Српска пуковска застава дуго времена је скупљала прашину у париској антикварници, разлог за то вероватно лежи у високој цени од 15. 000 евра колико је тражио власник Патрик Ребул (Patrice Reboul) који је свакако знао шта поседује и само чекао прави тренутак за продају.

На стогодишњицу од почетка Првог светског рата, потражња за предметима из рата је порасла, па је антикварница заставу понудила познатој немачкој аукцијској кући „Andreas Thies“ који су је 2014. године препродали бечком Војном музеју.

По свему горе наведеном изгледа да су Аустријанци коначно „освојили“ српску пуковску заставу. Оно што нису успели у рату, остварили су у миру. Симболично на стогодишњицу од почетка Првог светског рата.

Извор: Фронтал

Везане вијести:

Како смо изгубили заставу „Гвозденог пука“

Неке ствари немају цијену: Књига о гвозденом пуку

Колико је Срба страдало у 20. веку (1): Списку жртава нема краја