Смртоноснa опомeна, или шта зна један лондонски студент о Сребреници, а не зна о Братунцу

ББЦ jе 6. jула гледаоцима у Британиjи први пут приказао своj получасовни документарни филм “Смртоносна опомена. Поново у Сребреници”, а три репризе су уследиле већ 18. jула. И вероватно ће их бити jош. ББЦ jе, што jе jасно већ из наслова, док су стручњаци из Форин офиса смишљали, писали и преправљали своjу резолуциjу за Уjедињене нациjе, урадио своj део посла, те се и он успешно уклопио у кампању за jош jедно обележавање српског народа као геноцидног.

Новинарка-наратор Мириjам Франсоаз-Сера и редитељ Гилиjен Банкрофт проценили су да ће гледаоцима сребреничку трагедиjу наjбоље представити ако се у овом документарцу поjаве и четворо енглеских двадесетогодишњака и тиме посебно истакне колики jе био злочин ликвидациjа младића муслимана коjи су 1995. били њихових година.

Енглески Телеграф обjавио jе 19. jула утиске jеднога од њих, Абдуле Фарука, студента медицине из Лондона. Он наjпре каже како jе знао понешто о геноциду у Европи током Другог светског рата, али да jе право значење те речи схватио тек када jе у Мемориjалном центру у Поточарима гледао видео-снимке са сценама убиjања заробљеника.

“Страшно jе”, пише он, ”што смо ми, Европљани, допустили да се историjа понови на такав начин, а jош jе горе што се за таj масакр од пре двадесет година а веома мало зна, иако jе овде убиjено 8.000 људи. У знак саосећања са њиховим породицама, требало би да их се сваког 11. jула сећамо, исто онако као што се сећамо жртава из Другог светског рата. Истина, Европски парламент усвоjио jе 2009. године резолуциjу о Сребреници, али jе Уjедињено краљевство jедина држава коjа jу jе досад званично прихватила. Срамота jе што су обавештаjне службе знале да ће генерал Младић заузети Сребреницу како би jе `очистио`, али су хиљаде људи страдале jер Уjедињене нациjе нису ништа предузеле да то спрече.”

Абдула Фарук одбио jе да се рукуjе са председником општине Сребреница Милошем Миловановићем “не зато што jе Србин”, како каже, „већ што негира да се овде догодио геноцид”. А пошто касниjе додаjе како jе несхватљиво што jе Русиjа спречила усваjање британске резолуциjе у Уjедињеним нациjама, вероватно би одбио и пружену руку неког Руса (разуме се, не што jе Рус – већ што не признаjе геноцид).

Пре повратка у Енглеску, Фарук и његови енглески вршњаци посетили су у Сараjеву Мемориjалну галериjу Тарика Самараха, уметничког и документарног фотографа босанско-суданског порекла. Галериjа има преко 2.000 фотографиjа младих, средовечних и стариjих људи коjи су пре двадесет година убиjени у Сребреници.

На краjу текста. Фарук кaже како их jе Самарах замолио “да у Енглеску понесу и део патње људи са коjима су се сретали и да причаjу о томе шта се овде догодило 1995. како се не би заборавило”, а што он и почиње своjим написом.

Млади медицинар из Лондона не зна jер ниjе ни имао прилике да чуjе ко jе и како почео грађански рат у Босни и Херцеговини, ни шта jе све претходило крвопролићу у Сребреници, а свакако му ништа не значе ни Братунац, Кравица и имена других села из околине Сребренице. Ниjе много вероватно да су му причали о “подвизима” Насера Орића, коjи jе са своjим воjницима ноћи проводио убиjаjући у српским селима сеоске стражаре и цивиле, а дане у Сребреници под окриљем Унпрофора. Нити jе икад чуо за масакр у Кравици на православни Божић 1993, за убиство 49 мештана, међу коjима jе наjмлађа жртва био дечак од четири, а наjстариjа старица од осамдесет четири године. Спаљено jе тада и неколико стотина кућа, православна црква сравњена са земљом, а гробље прекопано. Током грађанског рата 1991-1995. године у читавом краjу око Сребренице убиjено jе 3.267 Срба и Српкиња.

Пре четири године норвешки новинар-истраживач Оле Флим режирао jе документарни филм “Сребреница – издани град”. Ко зна да ли jе будући лекар из Лондона имао прилику да га види, или jе – ако jесте – оценио да jе необjективан. Можда би се његови ставови о кривцу и жртви изменили да jе у Братунцу посетио спомен-собу посвећену српским жртвама, да jе гледао видео-снимке њиховог страдања. Но, како се то ниjе догодило, Абдула Фарук ће вероватно остати у уверењу како jе схватио шта се догађало током грађанског рата у Босни и да се никаде неће запитати да ли прича коjу му непрестано намећу има можда и другу страну.

Док ће се они непоправљиви оптимисти коjи jош веруjу у енглеску флоскулу фер-плеjа и непристрасно и уравнотежено извештавање ББЦ прилично начекати да се гђа Мириjам Франсоаз-Сера и г. Гилиjен Банкрофт са своjом екипом поjаве у Братунцу.

Извор: НОВА СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО

Везане виjести:

ХОЛАНДСКИ ПУКОВНИК: Срби ниси починили геноцид, већ су бриљантно ослободили Сребреницу!

ГЕНОЦИД У СРЕБРЕНИЦИ – ПОЛИТИЧКА ПРИЧА

Дани(j)ел Симић: Моjа Сребреница (ВИДЕО)

Шеjх Хусеин: У Сребреници ниjе било геноцида

ПОДРИЊЕ – ЈАДОВНО 1941.