ПИСМО АНГЛИСТЕ БРИТАНСКОМ АМБАСАДОРУ: ВАША ЗЕМЉА НЕМА МОРАЛНО ПРАВО…

Отворено писмо Јелене Радоjковић, директора Oxford Центра, амбасадору В. Британиjе, Њ.Е. Денису Кифу поводом британског предлога Резолуциjе о Сребреници

Денис Киф

Поштовани, Овим путем желим да изразим своjе дубоко разочарење као и огорченост поводом предлога британске владе коjи се односи на Резолуциjу о Сребреници.

Више од 40 година свог рада и живота посветила сам неговању и промоциjи британске културе и jезика. Рођена сам у Бечу (Vienna, 1944). Студирала сам англистику/германистику у Хамбургу, Њуjорку, Карачиjу и Београду. Већ 25 година водим лингвистички центар (Oxford Centar, Београд/Ниш). Кроз нашу школу енглеског jезика прошло jе више хиљада студената, а књижара Oxford Centar, коjа ради у оквиру исте организациjе, jе за ових 25 година у сарадњи са британским издвачким кућама Oxford, Longman итд. продала хиљаде уџбеника за енглески jезик. Заjедно са британским стручњацима, организовала сам мноштво стручних семинара по целоj Србиjи коjи су имали за циљ промоциjу енглеског jезика и културе, али и стварање тржишта за британске издаваче.

Пре свега, своjе дубоко неслагање изражавам у погледу термина геноцид коjи се користи у резолуциjи. Сама дефинициjа геноцида, како лингвистички тако и фактички, не може бити примењена на случаj Сребреница:

1. Жртве страдале у грађанском рату у Сребреници нису биле жене и деца већ наоружани воjно способни мушкарци. То у основи дисквалификуjе термин геноцид.

2. Броj жртава никада ниjе утврђен, а пошто српска страна ниjе имала увид у истраживања, не можемо прихватити ту квалификациjу нити броj жртава. Броj жртава утврђен 2005. био jе 1.180. На волшебан начин таj броj jе 2014. године достигао 6.400 жртава, а ове године поjавом „неких нових жртава“ дошло се до броjа од 8.000. Питамо се колико ће жртава бити нпр. 2020. године?

3. Цео немио догађаj одвиjао се у заштићеноj зони УН, коjа jе подразумевала демилитаризациjу.

4. Познато jе да су по уласку српских снага у Сребреницу евакуисани жене и деца на муслиманску териториjу. Апсолутно ниjе jасно како су се у тоj „демилитаризованоj“ зони изненада затекли наоружани муслимански воjници Насера Орића?

5. ДНК анализа доказано ниjе поуздана, а врло вероватно jе и фалсификована, jер су босански Муслимани потпуно истог етничког и генетског порекла као Срби, што jе историjски потврђено.

6. Велики броj светских и српских аналитичара тврди да jе цео догађаj у Сребреници био намерно исцениран како би се створио повод за бомбардовање Срба од НАТО, без одобрења Савета Безбедности УН. Као што jе познато, оваj преседан jе отворио врата свим будућим ратовима, разарањима и милионским жртвама на Блиском истоку, у Африци и Азиjи у 21.веку.

7. Парадоксално jе да се прави геноцид над 3.500 српских цивила у тоj истоj Сребреници не само не подводи под геноцид него се не спомиње ни као ратни злочин. Да не говоримо о осталим страдањима српских цивила широм бивше Југославиjе коjи су били мучки убиjани од стране Ал Каиде, Муџахедина, хрватско-америчке воjске и „савезничког бомбардовања“.

8. Наводи коjи говоре о Сребреници као наjвећем геноциду после другог светског рата су jедна краjње манипулисана и лажна конструкциjа и зато, све док се не организуjе кредибилна међународна истраживачка комисиjа, коjа би укључивала и српску страну, не можемо прихватити никакве квалификациjе jер оне очигледно у овом тренутку само служе даљем бруталном понижавању српског народа. Наjгоре jе што овим чином Западна Алиjанса покушава да оправда ничим изазван распад Југославиjе и бомбардовање Србиjе, а у краjњоj инстанци и даље раздваjа и спречава помирење народа у бившоj Југославиjи. Питање jе, коме то иде у корист и на част?

У своjоj историjи српски народ никада ниjе починио геноцид. Вековима jе живео са муслиманима и другим верским заjедницама и развио наjвећу толеранциjу према свим народима света.

Што се тиче геноцида, историjски наjвећи ратни геноциди (после jерменског у 20. веку) догодили су се у Првом и Другом светском рату над Србима у Хрватскоj, Босни и на Косову.

У току Првог светског рата страдало jе више хиљада српских цивила од стране аустриjске воjске, а о чему постоjи обимна филмска и фото документациjа. Српска воjска jе тада задивила цео свет jер jе воjне заробљенике не само чувала него и хранила на истом „казану“, о чему су сведочили сви западни медиjи али исто тако и британске болничарке. Србиjа jе тада изгубила милион и по радно способног и репродуктивног становништва. Жртве геноцида из Првог светског рата никада нису изнете пред светску jавност нити jе Србиjа добила икакву ратну одштету.

У Другом светском рату у наjвећем геноциду над српским цивилима (1941-1945) у квислиншко-ватиканскоj Хрватскоj под окриљем немачке окупациjе, а под руководством хрватских усташа, заклано jе око два милиона српских цивила. Документациjу о томе можете потражити :

– BBC documentary – преко пола милиона жртава;

– Spiegel, април 2010 – 1.8 милиона жртава;

– Karl Heinz Deschner, познати немачки католички теолог, у своjим броjним радовима наводи два милиона жртава.

Као ни сва претходна страдања Срба, тако ни оваj геноцид ниjе признат од међународне заjеднице нити jе икада одата пошта овим милионским жртвама.

Такође, изгледа да смо заборавили све жртве британских бомбардовања Србиjе у 20. веку, те остаjе питање зашто jе Британиjа бомбардовала српске градове и цивиле, а да притом Срби никада у историjи нису напали Велику Британиjу и њену териториjу.

После свега наведеног, поставља се питање да ли Велика Британиjа има морално право, односно кредибилитет, да буде „Judge and the Jury“ не само у случаjу Сребреница него и уопште. Колико jе геноцида, злочина и отимања националних добара учињено у име и за рачун В. Британиjе у протеклим вековима британских колониjалних ратова на свих пет континената, од Америке, преко Африке, Индиjе и све до Кине, где се броj жртава мери стотинама милиона.

Дакле, ароганциjа са коjом се британска влада поставља у случаjу Сребренице представља не само краjњи цинизам него и увреду, како српског тако и свих народа света, а кључно питање jе коjи jе смисао и циљ оваквог чина.

Наглашавам да се ово моjе обраћање односи на политику В. Британиjе, нипошто на британске народе, коjи су, упркос империjалном изобиљу, имали своjе тешке тренутке у историjи.

Такође, моjе обраћање ниjе лично и овим путем желим да изразим дивљење према Вашем одличном познавању српског jезика. Надам се да ћете имати жељу и прилику да упознате наjстариjу европску цивилизациjу, коjа не само да jе настала на териториjи данашње Србиjе (Лепенски Вир, Винча итд.) него jе српски народ све њене тековине (jезик, митологиjа, етнографиjа…) очувао и до дан данас, и предао осталим народима Европе (о чему пишу Gordon Childe, Bryan Sykes, Stephen Oppenhaimer, Collin Renfrew…).

У доброj вери,

Јелена Радоjковић
директор Oxford Центра

Извор: НОВИ СТАНДАРД

Везане виjести:

ЗАПАД ЖЕЛИ ДА ПОКАЖЕ МУСЛИМАНИМА ДА ЈЕ СПРЕМАН ДА КАЗНИ И ХРИШЋАНЕ

Сребреничка истина коjу jе Србиjа жељно чекала (Приказ научног скупа „Сребреница

1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“)

НАТО АГРЕСИЈА ЈЕ ГЕНОЦИД, А НЕ ОНО ШТО СЕ ДЕСИЛО У СРЕБРЕНИЦИ

Подриње – Јадовно 1941.