НОВИ САД, 2. ОКТОБРА /СРНА/ – У згради Ректората Универзитета у Новом Саду /УНС/ отворена jе Изложба архивских докумената под називом „Млада Босна и Сараjевски атентат“ аутора Боjана Стоjнића, помоћника директора Архива Републике Српске.
Директор Културног центра Новог Сада Андреj Фаjгељ истакао jе синоћ, отвараjући изложбу, да jе Сараjевски атентат за наук данашњоj „малодушноj генерациjи младих с обе стране Дрине“.
„Ономад, пре 100 година, као и у данашња смутна времена, слуђена младеж била jе малодушна у погледу могућности да се било шта мења, посебно да се с трона скине свемогући владар и свемоћна царевина и успостави слободна, национална држава слободних, мислећих људи. Атентат у Сараjеву показао jе, међутим, да се осим знањем, свемоћ апсолутизма може оборити на плећа и директном борбом, ма колико она изгледала као борба Давида и Голиjата“, рекао jе Фаjгељ.
Он jе додао да jе у Сараjевском атентату – „чеоном судару“ групице младих, слободоумних и образованих људи из БиХ и свемоћне Аустроугарске царевине, заувиjек срушен ретроградни феудални систем.
„Четири године после атентата показало се да jе победио Давид, жеља за слободом младих људи у тадашњоj Босни, jер jе нестало свемоћне Аустроугарске царевине, а jужнословенски народи добили Краљевину у коjоj су Срби, Хрвати, Словенци, као и други народи тих простора добили право да сами кроjе своjу судбину у своjоj држави“, констатовао jе Фаjгељ.
Аутор изложбе Стоjнић назвао jе пуким политиканством поjедине данашње историjске тезе да jе план атентата у Сараjеву био скован у Београду.
„Од 1914. године до данас ниjе пронађен ниjедан историjски документ коjи би био доказ о умиjешаности краља, владе или неке политичке странке из Србиjе у Сараjевски атентат. Једноставно треба прихватити реалност да jе атентат у Сараjеву као сам чин био историjски споредан догађаj, jер би Великог рата свакако било“, рекао jе Стоjнић.
Још наказниjе звуче тезе из поjединих научних или публицистичких кругова, каже Стоjнић, да су Гаврило Принцип и остали учесници Сараjевског атентата били терористи.
„Атентат су извели ђаци и студенти окупљени у организациjи `Млада Босна`, младићи жељни слободе и ослобађања од децениjског аустроуграског jарма над БиХ. Пуцањ у Сараjеву ниjе био терористички чин групице терориста него звоно за почетак велике буржоаске револуциjе, коjа jе завршила потпуним сломом пропале феудалне монархиjе каква jе била Аустроугарска“, рекао jе Стоjнић.
Директор Архива Републике Српске Душан Поповић захвалио jе организатору Изложбе – Културном центру Нови Сад што jе препознао њен велики историjски значаj, како за данашње, тако и будуће генерациjе.
Изложба у Новом Саду организована jе поводом 100 година од почетка Првог свjетског рата чиjи jе повод био атентат у Сараjеву коjи jе извршио Гаврило Принцип над аустроугарским престолонасљедником Францом Фердинандом.
Подиjељена jе у пет тематских цjелина у коjим су изложени документи, не само Архива Републике Српске, него и они из Архива БиХ, Историjског архива града Сараjева и библиотека из држава окружења.
Изложба „Млада Босна и Сараjевски атентат“ траjаће у Новом Саду 10 дана, послиjе чега сели у Сомбор, Сенту, Суботицу и друге градове Србиjе.
За наредну годину предвиђено jе да Изложба буде постављена у Македониjи и Црноj Гори.
Везане виjести:
СУТРА ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ „СВЕТЛОСТ У МРАКУ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА“