ПРИЈЕДОР, 27. ЈУНА /СРНА/ – У Музеjу Козаре у Приjедору данас ће бити отворена изложба „Стоjановићи и Сараjевски атентат“ поводом обиљежавања
100 година од почетка Првог свjетског рата, наjавила jе аутор изложбе виши кустос Ведрана Адамовић.
„Причаjући jош jедну причу о Сараjевском атентату, кроз причу о
Стоjановићима, употпуњуjемо стогодишњицу овог догађаjа. Аустроугарска
анексиjа Босне 1908. године била jе велико разочарање и велико искушење
за младе националисте, међу коjима су била дjеца приjедорског свештеника
Симе Стоjановића – Младен, Георгина, Персида и Сретен, одгаjана у духу
родољубља“, рекла jе Адамовићева Срни.
Чланови „Младе Босне“ Младен и Сретен Стоjановић одлазе на школовање у
Тузлу 1907, односно 1909. године. Као организатору штраjка против
професора и управе у петом разреду Гимназиjе Сретену jе савjетовано да
сам напусти школу или ће му бити забрањено школовање у Аустро-Угарскоj
монархиjи. Родитељи га тада пребацуjу у Београд, у Прву београдску
гимназиjу, гдjе се дружи са Гаврилом Принципом и Трифком Грабежом.
„Управо то дружење са младобосанцима довешће Сретена и Младена у
директну везу са атентаторима због написане отворене карте коjу jе
Сретен из Београда послао Младену у Тузлу, молећи га да угости Принципа и
Грабежа на њиховом путу ка Палама“, наводи Адамовић.
Због своjих веза са сараjевским атентаторима и због чланства у „Младоj
Босни“, Таjноj ђачкоj организациjи, Народноj одбрани и организациjи
„Уjедињење или смрт“, те комитском курсу у Прокупљу код чувеног воjводе
Вука, Сретен и Младен тамноваће у Тузли, Бихаћу, Бањалуци и Зеници од
1914. до амнестиjе 1917. године.
„Те године браћу Стоjановић тридесетак суграђана дочекало jе на
жељезничкоj станици у Приjедору, многи су их допратили до куће,
изражаваjући тако солидарност и дивљење овим истакнутим младобосанцима,
борцима и патриотима. Младен се остварио у љекарском позиву и омасовљењу
народног устанка 1941. на Козари, а Сретен jе своj талент за ваjање
усавршио код наjпознатиjих професора у Бечу и Паризу“, подсjетила jе
Адамовићева.
Сестра Георгина jе у Учитељскоj школи у Сараjеву учествовала у
националним организациjама. „Народноj одбрани“ приступила jе 1913.
године.
Послиjе Првог свjетског рата запослила се у „Просвjети“, гдjе ће
упознати и удати се за Васиља Грђића, jедног од водећих српских првака у
БиХ и првооптуженог у бањалучком процесу од 3. новембра 1915. године до
16. марта 1916. године, када jе оптужено 159 Срба, истакнутих jавних и
културних радника, међу коjима и седам народних посланика.
Грђић jе са jош 15 сународника осуђен на смрт као велеиздаjник и
пропагатор уjедињења Босне са Србиjом, а смртне казне га jе спасило
помиловање шпанског краља.
Сестра Персида имала jе неприjатности због писама коjа jе добиjала од
Владимира Гаћиновића из Шваjцарске, коjи jе дуго времена био идеjни вођа
младобосанцима. Оцу Сими било jе забрањено кретање, био jе у кућном
притвору, а претреси куће били су редовна поjава. Попадиjа Јованка
посебно тешко jе подносила ратне године бринући о своjим синовима,
посебно након смрти наjмлађег – Драгутина 1917. године.
Породична кућа Стоjановића у Приjедору данас jе спомен-кућа на ову породицу и у надлежности jе овдашњег Музеjа Козаре.