Меморијали српским јунацима балканских ратова и Великог рата

Душан Павловић (83), син др Димитриjа Павловића, оснивача Друштва за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе до 1918. године, уступио jе „Политици” неку врсту вишедецениjског дневника у коме подсећа на места погибиjе српских ратника

Француска, Тиjе

Пре 45 година др Димитриjе Павловић (1894) и стари српски ратници балканских ратова и Првог светског рата основали су Друштво за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе до 1918. године. Настоjали су да се сачуваjу од заборава светли догађаjи из историjе српског народа и да се младе генерациjе упознаjу са вековном борбом своjих предака за слободу, са њиховим страдањем, jунаштвом и бескраjном оданошћу отаџбини, каже за „Политику” Душан Павловић (83), син оснивача овог друштва. Господин Павловић уступио jе нашем листу драгоцен архивски материjал, неку врсту вишедецениjског дневника, у коме подсећа на места погибиjе српских ратника.
– Моj отац Димитриjе био jе пуковник, командант артиљериjског пука краљеве гарде. Почетком рата био jе заробљен и депортован у логор Хамербург у Немачкоj. У Београд се вратио тек 1950, jер као високи предратни официр ниjе био пожељан у новом систему. У Немачкоj jе у међувремену и докторирао, али jе тек 1970. године остварио своj сан, да створи друштво за чување споменика и неговање традициjа балканских ратова и Првог светског рата – открива Павловић.
Одмах по оснивању Друштва 1970. године донета jе одлука да се сваке године посете наша воjничка гробља на Зеjтинлику у Солуну и острву Виду на Крфу. Држава Југославиjа jе од почетка помагала рад друштва, као и обични грађани коjима су српске воjничке традициjе на срцу. Држава и данас помаже ово удружење, али у мањем обиму него раниjе, обjашњава Душан Павловић и напомиње да jе могуће да се стање поjединих мемориjала у међувремену делимично променило.
– Путовање jе обавезно обухватало Солун, Крф и Атину, где jе била укључена посета нашоj амбасади у Атини. Наше друштво ниjе раздваjало континуитет ратова Првог и Другог светског рата. Увек смо пре одласка у Грчку посећивали и полагали венце на споменике НОБ-а из Другог светског рата, у Јаjинцима, Крагуjевцу, Краљеву, Горњем Милановцу, Нишу, Боjнику и другим местима. У програм путовања у Грчку, обавезно jе била укључена посета споменику на Зебрњаку код Куманова где смо полагали венце. Споменик jе подигнут српским воjницима из Првог балканског рата 1912, поводом битке код Куманова у коjоj jе погинуло око 22.000 српских воjника. Споменик коjи jе био висок 27 метара проjектовао jе архитекта Коруновић и ту су смештене кости изгинулих српских воjника – започиње Душан Павловић своjу приповест о мемориjалима српских jунака.

ФРАНЦУСКА
На позив Удружења француских ратних ветерана „Мемориjал Источног фронта“, наше друштво сваке године одлази у Париз на свечаност коjа се одржава 11. новембра на дан потписивања примирjа у Првом светском рату. Тада се обавезно одлази на Српско воjничко гробље из Првог светског рата, коjе се налази у Тиjеу, на перифериjи Париза. На овом гробљу налази се 748 умрлих српских ратника поjединачно сахрањених, са надгробним споменицима. После одржаног верског помена, полажу се венци. Том приликом се такође полаже и венац на споменик француским воjницима из Првог светског рата коjи се налази на териториjи општине Тиjе.
У част празника дана примирjа у Првом светском рату 11. новембра, наше друштво полаже венац на гроб Незнаног jунака испод Триjумфалне капиjе у Паризу.
Венац се такође полаже и на Споменик краљу Петру Првом и Александру коjи jе подигнут у Паризу на улазу у Булоњску шуму.
У месту Ст. Мандриjер, код Тулона, налази се француско-италиjанско воjничко гробље. На овом гробљу сахрањена су и 22 српска ратника у посебним гробовима и са надгробним плочама.

АЛЖИР
У месту Дели Ибрахим налази се српско воjничко гробље на коме су сахрањена 324 умрла српска ратника у посебне гробове, са надгробним споменицима. На гробљу jе подигнут и централни споменик на коме су уклесана 337 имена умрлих ратника. Првобитно гробље се налазило у Кап Матифу. На захтев Алжира гробље jе дислоцирано 1982. године.

ТУНИС

Тунис, Мензел Бургиба

Године 1985. наше друштво посећуjе и полаже венац на Српско воjничко гробље из Првог светског рата коjе се налази у месту Мензел Бургиба. На том гробљу сахрањено jе око 1.200 умрлих српских ратника. У месту Бизерти такође се налази гробље српских воjника из Првог светског рата, где jе сахрањено преко 600 умрлих српских ратника.

ГРЧКА

Грчка, Зеjтинлик у Солуну

Острво Видо. На Крфу на острву Видо, где се налази Маузолеj у коме почива у уграђеним касетама 1.232 српска воjника, а у врећама су кости 1.532 воjника, коjе су узидане у бочне пирамиде, у присуству наjвиших црквених, цивилних и воjних власти града Крфа, уз почасни вод грчке морнарице и оркестра града Крфа, полажу се венци.
Такође се спуштаjу венци са ферибота у Јонско море између острва Вида и града Крфа у „Плаву гробницу“ уз звуке бродске сирене и рецитовање истоимене Боjићеве песме. Претпоставља се да jе овде поринуто у море – сахрањено око 10.000 умрлих српских воjника.
У току боравка на Крфу, обавезно се посећуjе село Гувиjа (Говино), место где се 1916. године искрцавала српска воjска са повлачења из Србиjе преко Албаниjе у зиму 1915. године. На овом месту наше Друштво jе поставило плочу са натписом на српском и грчком jезику, коjа jе свечано откривена уз присуство достa старих српских ратника и бораца из Другог светског рата и многоброjних потомака тих ратника 1975. године.
У програму jе била предвиђена и посета дворцу „Ахилеон“, где jе приликом боравка наше воjске на Крфу 1916. године била смештена болница за српске официре.
Зеjтинлик – Солун. Српско воjничко гробље на Зеjтинлику изграђено jе по идеjним скицама арх. Александра Васића, коjе jе разрадио арх. Николаj Краснов. Сви радови на израдњи маузолеjа и уређена гробља извођени су под руководством арх. Будимира Христодула. Зеjтинлик обухвата површину од 7.000 м2. Радови су обављани од 1933. до 1936. године, када jе 11. новембра, на Дан примирjа у Првом светском рату, обављено свечано освећење Маузолеjа са капелом и костурницом. Маузолеj jе грађен у српско-византиjском стилу и заjедно са костурницом и криптом заузима површину од 600 м2.
Зидови у капели обележени су натписима свих jединица коjе су учествовале у пробоjу Солунског фронта. Крипта са костурницом налази се испод капеле. Степеницама се улази у подземну просториjу из коjе се рачваjу ходници са бетонским преградама у коjима су смештени ковчежићи са остацима палих ратника. Они су ексхумирани са 250 гробаља широм ратних попришта од 1916. до 1918. године. У крипти jе сахрањено 5.580, а напољу у 10 парцела сахрањено jе 1.735 српских ратника.
Материjал за изградњу маузолеjа и гробља донет jе из Југославиjе (за крстаче – Момин камен код Џепа, гранит за плоче из Кадине луке, а цемент из Беочина). Чемпреси су донети са Хиландара.
Иза Маузолеjа налази се популарно названо „Партизанско гробље“, где jе у две заjедничке гробнице сахрањено 126 интернираца умрлих и побиjених у логорима близу Солуна у Другом светском рату. На Зеjтинлику се налазе и савезничка воjна гробља, и то: француско, руско, енглеско и италиjанско.
Полагање венаца на Маузолеj на Зеjтинлику врши се уз све воjне почасти са интонирањем химни. Полагању венаца поред црквених, грађанских и воjних власти града Солуна, присуствуjу и представници савезничких земаља. Наше Друштво обавезно полаже венац и на Партизанско гробље. Одмах по полагању венаца на Зеjтинлику одлази се на полагање венаца на споменик изгинулим грчким ратницима из Балканског и Првог светског рата, коjи се налази у кругу jедне воjне jединице у Солуну.
Споменик на Поликастрону. На главном путу од Солуна према Југославиjи (Србиjи), код села Поликастрона, близу границе, подигнут jе петоугаони споменик свих земаља савезника из Првог светског рата, коjи су учествовали у пробоjу Солунског фронта. Споменик као обелиск свечано jе отворен 1977. године. На свакоj страни постоjи натпис на српском, грчком, француском, енглеском и италиjанском jезику, где jе исписано због коjих догађаjа jе подигнут оваj споменик.
На травнатом узвишењу, одмах до споменика, подигнуте су спомен бисте Елефтериху Венизелосу, председнику владе, коjи jе Грчку увео у Први светски рат на страни савезника и Николе Пашића, председника српске владе из тог периода.
И овде као и у Солуну, на Зеjтинлику, сваке године уз све црквене, грађанске и воjне почасти, уз интонирање химни свих земаља учесника пробоjа Солунског фронта, поред нашег Друштва, венце полажу делегациjе свих савезничких земаља.

АУСТРИЈА

Аустриjа, Матхаузен

Ашах. Српско воjничко гробље на коме jе сахрањено 5.360 воjника.

Маутхаузен. Воjничко гробље на коме jе сахрањено преко 6.500 умрлих српских ратника из Првог светског рата. На гробљу, поред поjединачних гробова, на посебноj парцели постоjи и пет хумки обележених каменим громадама са уклесаним текстом, као и спомен-капела и централни споменик.
Нежидер. Спомен-пирамида на гробљу посвећена умрлим ратницима заробљеницима у Првом светском рату. Од 10.000 српских логораша, умрло jе око 6.000, коjи су били сахрањени на гробљу коjе jе после Другог светског рата преорано и уништено. Споменик jе подигнут 1955. године од стране преживелих бивших интернираца из нежидерског логора.
Поред ова три места коjа су посећена и у месту Болдогасоњ (Фреуенкирхен) постоjи гробље у коjе jе сахрањено преко 6.000 заробљеника умрлих у логору у Првом светском рату.

МАЂАРСКА

Секешфехервар, на Православном српском гробљу налазе се гробови 76 умрлих наших ратника из Првог светског рата.
Поред овог места, наша воjничка гробља ратних заробљеника постоjе у местима коjе нисмо посетили: Сегедин (на православноj парцели градског гробља у поjединачним гробовима сахрањено jе 560 умрлих воjника), Шапронбанфалва (50 надгробних споменика на Савезничком воjничком гробљу), Шиклош (на Православном гробљу сахрањено jе 30 умрлих српских ратника).

ЧЕШКА
Оломоуц, српско воjничко гробље где су сахрањени посмртни остаци 1.350 наших ратника коjи су помрли по логорима у Моравскоj и Шлескоj.
Тренчин, спомен-костурница у коjоj су сахрањени посмртни остаци 264 српска заробљеника.
Такође смо постили и тврђаву у Терезину, где jе после Сараjевског атентата на принца Фердинанда доведен атентатор Гаврило Принцип. У jедноj од затворских ћелиjе мучен jе и уморен. У малоj ћелиjи тада jе био пано са постављеним сликама и ланци коjима jе био окован Гаврило Принцип. После полагања венаца, код свих присутних остаће у траjном сећању спонтани и надахнути говор коjи jе одржао стари српски ратник – наредник митраљезац Дринске дивизиjе Живоjин Лазић из села Санковић код Мионице.
У месту Јиндриховице, коjе нисмо посетили, постоjи спомен-костурница у коjоj jе у посебним дрвеним сандуцима сахрањено 7.100 (посмртних остатака) српских ратних заробљеника умрлих у Првом светском рату.

РУМУНИЈА
Место Меџидиjе. Спомен-костурница палим ратницима Прве српске добровољачке дивизиjе у борбама од 25. августа до 19. септембра 1916. против аустроугарске воjске. Рачуна се да jе у костурници сахрањено око 8.000 ратника.
Арад. Споменик и гробови умрлих наших воjника за време Првог светског рата на Православном гробљу. У Араду и околини за време Првог светског рата налазио се заробљенички логор. У њему jе од тифуса и других болести умрло преко 2.000 ратних заробљеника. На арадскоj тврђави такође су сахрањивани умрли заробљеници.
Фагараш. Гробови деветорице воjника у пет гробова, палих у Првом светском рату. Стање ових гробова jош jе непознато.
Сату Маре. Заjедничка гробница 316 палих воjника у Првом светском рату. Стање непознато.

СЛОВАЧКА

Словачка, Чалово (Нађмеђер)

Чалово (Нађмеђер) налази се гробље на коме jе сахрањено 7.000 умрлих српских и црногорских заробљеника из Првог светског рата. Само мањи део гробља на коме се налази капела jе ограђен. Остали део jе запуштен и неуређен.

АЛБАНИЈА
Воjничка гробља из балканских ратова и Првог светског рата било jе у многим местима ове суседне земље. Од њих су значаjниjа гробља у Скадру, Тирани (заjедничка костурница у коjоj jе сахрањено 400 палих ратника у Балканском и Првом светском рату), Корчи (гробље из оба светска рата), Леши, Куваjи, Драчу, а у Арти (село код Валоне) налазила се заjедничка гробница умрлих у прихватном логору пре одласка наших ратника за Крф (jануар–март 1916. године). Изнад ове гробнице била jе плоча са текстом. Да ли су наведени споменици сачувани и у каквом се стању, налазе нема података.

БУГАРСКА
Спомен-костурница палим српским воjницима и заробљеницима у балканским ратовима и Првом светском рату. У костурници jе сахрањено неколико стотина палих и умрлих српских ратника. Костурница се налази на гробљу у Софиjи на ограђеноj парцели.

НЕМАЧКА
У jужном делу на путу између Минхена и Штутгарта налази се место Улм. На гробљу у Улму подигнут jе Споменик српским воjницима, логорашима из Првог светског рата. Ту jе сахрањено 136 ратника заробљеника.

Извор: ПОЛИТИКА

Везане виjести:

Манастирец, злочин коjи траjе и данас

Зеjтинлик: Легенде о jунаштву српских ратника настављаjу да живе

Вардиште: Гланцаjу споменик jунацима

Први Свjетски рат – Јадовно 1941.