ШВЕНДИМЕН САКРИО ДОКАЗЕ О ЗЛОЧИНУ?

Приредио: Боро ТЕОФИЛОВИЋ БРОД, 14.АВГУСТА (СРНА) – Предсjедник Удружења за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода Марко Грабовац поново jе доставио Тужилаштву БиХ кривичну приjаву за ратне злочине почињене над бродским Србима 1992. године, пошто у овом суду желе да их процесуираjу, али тврде да „немаjу доказе“?!

„Позвала ме Весна Будимир, коjа након одласка раниjег тужиоца Деjвида Шендимена, обавља дужност главног тужиоца Тужилаштва у Сараjеву, и тражила да jоj доставим тужбу коjу смо jош раниjе доставили Хашком тужилаштву“ – обjаснио jе Грабовац за Срну.

Будимирова jе навела да Тужилаштво жели да процесуира злочин у Броду, али да „немаjу никаквог трага о томе“?!

Грабовац подсjећа да jе Удружење за тражење несталих заjедно са Удружењем логораша из овог града jош 2002. године Хашком тужилаштву доставило обиман материjал са доказима о злочинима над Србима у Броду 1992.године.

„Касниjе jе Хашки суд оваj материjал уступио Суду БиХ за ратне злочине .Након тврдње да у Суд БиХ никада ниjе стигао таj предмет,копиjу смо 2006. у Бањалуци на његов лични захтиjев предали тадашњем замjенику тужиоца Деjвиду Швендимену коjи jе обећао да ће `предмет Брод` бити приоритетно процесуиран, али нас jе преварио“, истиче Грабовац.

Сада у Суду БиХ тврде да Швендимен уопште ниjе донио у суд материjал коjи му jе дат?!

Ради се о крађи – истиче Грабовац, коjи jе увjерен да се Швендимен уплашио предмета када га jе прочитао, па га jе jедноставно сакрио.

Грабовац jе био изненађен када му jе у Тужилаштву БиХ речено да предмет Брод „уопште не постоjи“.

„Заjедно са Јанком Велемировићем, руководиоцем тима за истраживање ратних злочина, и Гораном Крчмаром, руководиоцем оперативног тима за тражење несталих Републике Српске, Весни Будимир сам предао два примjерка копиjе тужбе“, каже Грабовац.

Он jе увjерен да jе фактор страних сила наjвећи кривац за непроцесуирање овог злочина. „Они су одиграли значаjну улогу на самом почетку рата у БиХ. Процесурањем злочина у Броду не видjело би изашла умjешаност Хрватске, што многима ниjе одговарало“, истиче Грабовац и наглашава да се злочини у Броду нису десили случаjно.

Он потсjећа да jе Брод био на важноj комуникациjи коjом су хрватске снаге намjеравале да напредуjу према Дервенти и унутрашност БиХ.

Према Грабовчевим риjечима Тужилаштву jе достављен обиман материjал да доказим о ратном злочину.

„Знаjу се починиоци злочина и њихови наредбодавци.Шта jе jош потребно па да започне процесуирање“, пита Грабовац.

Припадници регуларне воjске Хрватске, заjедно са припадницима паравоjних хрватско-муслиманских jединица, починили су у Броду 1992. године ратне злочине над Србима.

Први злочин, коjи jе уjедно и први ратни злочин у БиХ, почињен jе 26. марта 1992. године у приградском насељу Сиjековац када jе само у jедном дану на наjбруталниjи начин убиjено 19 Срба.

У Броду jе постоjало десет логора кроз коjе jе прошло око двиjе хиљаде српских цивила.

Грабовац каже да jе бар половина убиjена, а њихова тиjела су касниjе закопавана у масовне гробнице и бачена у Саву.

Извор: