Благоjевић jе упитао зашто Џаферовић ниjе наредио да сви заробљени Срби буду пописани и третирани као заробљеници у складу са међународним конвенциjама
Заклана старица из Возуће
Пише: Александар ЛУКИЋ
Некадашњи командант Трећег корпуса такозване Армиjе БиХ Сакиб Махмуљин и начелник Центра служби безбjедности Зеница Шефик Џаферовић наjодговорниjи су за почињене злочине над Србима из Возуће и треба да одговараjу пред правосуђем, рекао jе Срни некадашњи командант Штаба Четврте озренске лаке пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске Зоран Благоjевић.
Благоjевић jе незадовољан радом правосудних органа у вези са почињеним злочинима над Србима у Возући и одсуством покретања кривичних процеса, упркос обимноj документациjи коjа им jе у више наврата уручена.
Због злочина над Србима у Возући, jедино jе осуђен командант Главног штаба такозване Армиjе БиХ Расим Делић. Њега jе Хашки трибунал 15. септембра 2008. године осудио на три и по године затвора по командноj одговорности за злочине на подручjу Озрена и Возуће у току 1995. године.
Према подацима Кенцелариjе за тражење несталих лица Републике Српске, у обручу Возуће приликом извођења операциjа „Ураган“ и „Фарз“ остало jе више од 670 воjника Воjске Републике Српске и цивила, од коjих jе 210 преживjело.
У прољеће 1996. године из муслиманских затвора у Тузли ослобођено jе 140, из Зенице 40, а из Олова 30 заробљених.
Благоjевић jе упитао зашто Џаферовић ниjе наредио да сви заробљени Срби буду пописани и третирани као заробљеници у складу са међународним конвенциjама, подсjећаjући на ситуациjу када jе српска страна заробила Смаjу Буљубашића током извиђања.
„Смаjо Буљубашић jе за вриjеме деjстава задобио прелом поткољенице. Позвао сам санитет да Смаjу, након што jе медицински збринут, одвезе у Добоj, иако вожња траjе четири сата, а другог санитета ниjе било“, рекао jе Благоjевић.
Смаjо Буљубашић, додао jе он, захваљуjући томе и данас jе жив.
„Тако смо то ми радили, а зашто су они чинили звjерства?“, запитао се Благоjевић, подсjетивши на случаj када су инфилтриране муслиманске снаге заклале двиjе старице у Возући – Ковиљку Пашалић и Ранку Павловић, од коjих су jедноj одсjекли доjку.
Благоjевић наводи да су преостали заробљени Срби спроведени у логор Каменица, гдjе су их на наjсвирепиjи начин мучили и убиjали припадници одреда „Ел муџахид“ и домаћи муслимани, без икакве сврхе, осим задовољења нељудских и свирепих нагона.
Третман заробљених у кампу био jе суров, оцjењуjе Благоjевић, указавши на свjедочења Слободанке Јовић, коjа jе успjела да преживи.
По доласку у камп, била jе заjедно са jош двиjе српске жене смjештена у издвоjену просториjу, а муџахедини и домаћи муслимани су их третирали као „сабине“ (курве).
У jедном тренутку у обjекат jе дошао воjник и упитао: „Ко од вас има оца Милоша Јовића?“. Након што се jавила Јовићева, услиjедио jе одговор: „Е више немаш пошто смо га сада убили“.
Благоjевић посjедуjе списак лица према коjем су, по заробљавању у логору Каменица, убиjена 52 српска воjника и цивила, док jе према њих десет сурово поступано у периоду од 17. до 29. септембра 1995. године.
Везане виjести:
Озрен – Возућа – Jadovno 1941.