Коњиц 1992. – Злочин чека казну

Петнаестог jуна 1992. године у спортскоj дворани „Младост“ на Мусали у Коњицу од двиjе минобацачке гранате погунило jе 13 заробљених српских цивила коjи су у оваj обjекат доведени након што су припадници муслиманских и хрватских jединица све мушкарце из српских села, Доње Село, Брадина, Брђани и Бjеловчина насилно привели у логоре Челебићи и спортску дворану „Младост“.

Од минобацачких граната, када су Муслимани пуцали из топа у дворану са оближњег брда, док jе у дворани било преко 200 заробљених Срба ,jедан броj логораша jе погинуо на лицу мjеста, док jе jедан дио рањен и пебечен у медицинске установе у Коњицу.

Према свjедочењима , сви су уз страшне муке подлегли ранама, jедан од рањених jе око три дана лежао на ходнику болнице и нико му ниjе смио прићи.

Погинули су:Велимир (Обрен) Ћећез(40),Влатко (Обрен) Ћећез (40) Душан (Перо) Ћећез (39), Милорад (Перо) Ћећез (42), Мирко (Светозар) Ћећез (34), Миро (Радивоjе) Ћећез (23), Перо (Милош) Ћећез (21), Предраг (Недељко) Куљанин (28),Тихомир (Јанко) Куљанин, Мирко (Марко) Нинковић (35) Радомир(Марко) Нинковић (47),Стеван (Марко) Нинковић (30) и Новица (Чедо) Живак (31)

У књизи „ХРОНОЛОГИЈА ДОГАЂАЊА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ КОЊИЦ 1992. и 1993.ГОДИНЕ“ Слободан Праљак, генерал Хрватског виjећа одбране о овом до данас некажњеном злочину пише:

„15.6.-Дошло jе до експлозиjе у Спортскоj Дворани у Коњицу,на Мусали поред градског  гробља у Коњицу. Погинуло jе 13.Срба -заточеника, сви су били групирани,и у вриjеме  гранатирања около ниjе било муслиманских чувара затвора. Наjвjероjатниjе да су муслимани  таj дан отворили МБ (минобацакчку) ватру по Спортскоj Дворани са своjих положаjа у селу Превље .Цjенили смо ово као одмазду муслимана над Србима због неуспjеха на боjишницама око Коњица“, стоjи у поменутоj књизи.

У броjним свjедочењима преживjели логораши, коjи су тог дана били затворени у лгору „Мусала“, истичу да су на неколико минута приjе гранатирања спортске сале, сви стражари напустили дворану иако су приjе тога циjело вриjеме боравили у и испред сале. Такође, само пар минута након гранатирања дошли су  сниматељи локалне телевизиjе, што jе све било веома симптоматично.

Логор у спортскоj слаи у Коњицу отворен jе средином маjа 1992. године довођењем ухапшених Срба из Доњег села. Након напада муслиманско-хрватске коалициjе на Брадин краjем маjа исте године у салу jе доведено jош стотњак цивила из Брадине и Брђани.

Логор у спортскоj Сали на Мусали распуштен jе 6. октобра 1994. године када су посљедњи Срби размjењени у Сараjеву.

Осим логораша коjи су страдали током гранатирања 15.jуна 1992. године у сали jе од батина преминуло jош неколико цивила, међу коjима и Богдан Живак, некадашњи репрезентативац Југославиjе у стрељаштву, коjи jе убиjен 13.jуна 1993. године.

Иначе, на подручjу општине Коњиц приjе 1992. године живjело jе око 7.000 Срба. Након рата и злочина коjи су почињени над коњичким Србима, данас на подручjу ове сjевернохерецеговачке општине живи тек 150-так углавном старих лица српске националности.

М. Драганић

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 11. јуна 2016. године.