Пjер Анри Бинел
Некадашњи француски маjор Пjер Анри Бинел познат по томе што jе нашоj воjсци предао планове НАТО бомбардовања и тиме одложио почетак агресиjе, упутио jе jавно писмо српском народу. Бинел jе пред судом осуђен на 5 година затвора, а како jе рекао он се не каjе и то би урадио опет. Погледаjте шта jе Француз поручио нашем грађанима Србиjе поводом НАТО Роуз-Рот семинара Парламентарне скупштине НАТО-акоjи се од 31. марта до 2. априла одржава у Београду.
Пре шеснаест година почела jе Нато агресиjа против jедног поносног и слободног народа, српског народа. Саучесници ове драме налазили су се и у великом делу jавног мњења злоупотребљеног пропагандом НАТО-а и његових сателита.
Будући да сам учествовао у покушаjу да ово зло спречим, све те догађаjе коjи ће запечатити кривце за будућност и историjу, био сам приморан да пратим из мог француског затвора. А када jе таj злочин био наjављен, jа сам осетио стид помешан са поносом и чашћу.
Наjпре, стид jер сам видео своjу земљу како добровољно улази у издаjство. Било jе то у ствари издаjство самога себе, jер разлози за бомбардовање нису постоjали, jер учешће у таквом безчашћу ниjе могло да служи француском народу, и , наjзад, оно наjгоре, наши политичари тиме су издали традиционално приjатељство исковано историjским наслеђем.
Тако су „савезници“ бомбардуjући Београд, као некада, у другом светском рату нацисти, сами себе оцрнили у будућности.
Али, jа сам осетио и понос. Још за време мог ангажовања у Босни и Херцеговини, почео сам да упознаjем српски народ. Иако jе стање Срба у Босни и Херцеговини било jако тешко, Срби су увек држали реч када би нешто рекли, чак и према тим окупационим снагама . То ниjе била сарадња, него, просто, поштовање дате речи онога што jе потписано Деjтонским диктатом. У ово неславно време НАТО-а и његових саучесника, jедино су Срби показивали храброст и часност.
Служећи казну у париском затвору, све време сам осећао приjатељство према неправедно бомбардованим Србима. Бомбардовани сте зато што сте хтели да браните своjе постоjање, своjу културу и своjу слободу. Углавном, зато што сте бранили своjа основна права. Био сам поносан гледаjући како се ваши родољуби под бомбама окупљаjу на мостовима , као живе мете коjе желе да спасу отаџбину коjу воле.
У току мог робиjања, добио сам много поздрава од Срба из Француске, али и из Србиjе. У моjоj радноj соби, jа чувам jедну разгледницу на коjоj су српски и француски воjници из времена ратова на Балкану 1918.године. На њоj на српском jезику пише: српски и француски официри у првом светском рату, а на француском jе додато: „Хвала моj команданте Пjер Анри Бинел ! Србиjа се моли за тебе овог марта 1999.“ То jе разгледница броj 188, франкофилско издање 1999., са потписом проф. Бранка Васиљевића. Где год сам се селио, носио сам ту разгледницу са собом.
Када сам, наjзад, тог 29. августа 1999. изашао из затвора, ви сте већ били однели победу. Ударци ваших неприjатеља нису вам сломили отпор, нису се више чули, ни америчка секретарка, нити брбљиви Холбрук. Сви ти брбљивци уступили су тада место jедном финском преговарачу. Наравно, моjоj драгоj Србиjи причињена jе огромна штета, али ви тада нисте били устукнули и чували сте jош увек вашег председника.
Када су ме 2003. позвали моjи приjатељи Мила Алечковић и Ив Батаj, а затим и издавачка кућа „Гутембергова Галаксиjа“ (и њен директор Миле Баврлић) коjи jе прихватио да на српском jезику штампа моjу књигу „Злочини Нато“, наjзад ми се пружила прилика да посетим земљу коjу сам толико волео и да сретнем хероjе коjи су издржали под убилачким бомбама. Прешао сам Ибар у Косовскоj Митровици под погледима Албанаца готово пуним мржње, али и под заштитом Срба са северне обале. Тада сам тек схватио колико jе моj родни краj Ариjеж, у планинама jужне Француске, сличан тоj jужноj српскоj покраjини. Сличан по планинама, сличан по народу коjи jе исто тако навикнут на тежак рад на планинскоj земљи и на оштре зиме. И народ из мог родног краjа такође jе морао да се бори против осваjача коjи су долазили са севера и за нас , пореклом са Пиринеjа, високи Монсегур исто jе што и Косово Поље за српски народ.
Али, политичка злоупотреба се наставила, као и признање независности српског Косова и Метохиjе од стране вашингтонских сателита.
Француска jе, такође, пролазила кроз мрачне периоде своjе историjе. И њоj jе био отет Алзас и Мозел од стране немачких хорди. Од 1940.до 1945. и она jе била поробљена. На краjу смо из тога ипак изашли. Наравно, и данас се може рећи да смо пред опасношћу. Али, и Францускоj, као и Србиjи, остаjе нада. Исте оне снаге коjе су довеле до сакаћења Србиjе и коjе су довеле до сакаћења Француске, довешће и до устанка наша два народа.
Зато jе потребно да српска и француска омладина одоле лукавствима и чарима потрошачког друштва. Народи коjи немаjу историjу, немаjу будућност. Насупрот томе, они коjи знаjу да сачуваjу своjу традициjу, узевши из модернизма оно што jе добро, они коjи знаjу да очуваjу свест о томе ко су, о томе како су их стварали њихови очеви, ти народи имаjу будућност.
Развоj нашег човечанства показуjе да су узори коjе шире наши неприjатељи у ствари крхки, jер почиваjу на млитавости и лењости. У свету коjи настаjе, будућност припада онима коjи су вични тешкоћама и коjи не траже много. Дужност нас одраслих jе да нашоj деци покажемо прав пут. Вођени нашим светим очевима и нашом личном снагом, на нама jе, зато, да преузмемо узде сопствене судбине.
Срби су храбри. То су показали током историjе, барем од времена Косовске битке, наовамо. И , наjзад, ви нисте сами , чак и ако су ваша будућа браћа по борби, тренутно jош увек осуђена на тишину. Вера у бога, вера у своjу земљу и у своjу традициjу jе извор ваше славе у будућности.
На ову шеснаестогодишњицу несреће коjа ће се jедном завршити, желео сам да свима вама кажем да за вас, у себи носим приjатељство и љубав.
Нека jе слава и дуг живот српском народу ! Ваш приjатељ и ваш брат:
Пjер Анри Бинел.
Пише: Драган Пилиповић
Извор: СРБИ НА ОКУП
Везане виjести:
КАКО САМ ОДЛОЖИО АГРЕСИЈУ – Jadovno 1941.
СЈЕЋАЊЕ НА ДАН ПОЧЕТКА АГРЕСИЈЕ НАТО-а НА СР …
НИКАДА СЕ НЕ СМИЈЕ ЗАБОРАВИТИ НАТО АГРЕСИЈА …