Календар геноцида
Наредни догађаји
Злочин у мјесту Жутица код Милића 21. маја 1992.
21. маја 1992. године, припадници паравојних муслиманских снага пресрели су у мјесту Жутица, на регионалном путу Милићи - Сребреница, камион којим су се превозили радници предузећа "Боксит" и мјештани села Подравање и из засједе убили осморо цивила, међу којима и двије жене.
Више на:
ЗЛОЧИН НА БОРАК БРДУ БЕЗ КАЗНЕ
На Борак Брду код Новог Горажда, 22. маја 1992. године, на кућном прагу припадници тзв. Армије БиХ убили су петеро Срба.
СЈЕТИМО СЕ БРАДИНЕ
25/Мај - 27/МајЗлочин у Брадини био плански, што најбоље говори о карактеру рата у БиХ, као и намјери муслиманских фанатика да изврше агресију на вјековну српску имовину с циљем да се Срби са тих простора протјерају за сва времена. Из МУП-а Републике Српске раније је потврђено да је поднесено шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина. Убијено је најмање 38 идентификованих српских жртава, пет жена је силовано, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће. Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени. Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се тих страшних дана, када су се "саплитали о лешеве својих најмилијих", као и да је команда хрватске и бошњачке паравојске "платила неке Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села".
За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, у ту јаму бачено је 26 тијела. Трагични биланс износи: 54 мртва за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још трага. Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника. Данас у брадини нема Срба.
БРАДИНА: СРПСКЕ РАНЕ КРВАРЕ И НАКОН 21 ГОДИНЕ
НАТО ЗЛОЧИН У ВАРВАРИНУ
На данашњи дан 1999. године авиони НАТО су код Варварина с четири пројектила, испаљена за мање од пет минута, срушили мост преко Велике Мораве и убили најмање 11 цивила, међу којима Сању Миленковић (16), једног од најталентованијих младих математичара у свету.
Напад је отпочео у 13.25 часова, при ведром времену, а мост је због пијачног дана у Варварину био пун људи. У истом нападу убијен је и протојереј ставрофор Миливој Ћирић, прва жртва НАТО агресије међу свештенством Српске православне цркве, који је усмрћен на прагу оближњег храма Успења Пресвете Богородице.
Истог дана је у нападу НАТО авијације на конвој британских, италијанских и португалских новинара на путу Призрен-Брезовица убијен возач Небојша Радојевић, а двоје људи је рањено.
Злочин у Сврачковом селу код Подлапаче
Сврачково Село, Подлапача. Усташе заклале и спалиле 18. jуна 1944. 41 Србина: жене, мушкарце и дјецу
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
2013 - МАСОВНА УБИСТВА И ПЉАЧКА У СРЕБРЕНИЧКОМ КРАЈУ
МАСОВНА УБИСТВА И ПЉАЧКА У СРЕБРЕНИЧКОМ КРАЈУ
У сребреничком селу Ратковићи 21. јуна 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице убиле су на свиреп начин 24-оро Срба, већином цивила. Упали су у Ратковиће и убијали, пљачкали и палили све што су затекли у, углавном, старачким домаћинствима...
Приредила: Јасна ВЕЈЗОВИЋ-ТАДИЋ
БИЈЕЉИНА, 26. ЈУНА /СРНА/ - У селу Чемерно, у општини Илијаш, 10. јуна 1992. године припадници муслиманских снага свирепо су убили 32 српска цивила.
Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су село Чемерно рано ујутро 10. јуна 1992. године. Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, ранили су троје сељака и сравнили село са земљом.
Од 10. јуна 1992. године у селу Чемерно више нико не живи.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске 8. марта 2007. године поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака, осумњичених за ове злочине.
На локалитету Буна 15. јуна 1992. године погинуло је 18 српских бораца и цивила - тог дана почео је егзодус Срба из Мостара и околине. За три дана на Буни је нестало 28 Срба, а од тог броја још шест војника и три цивила воде се као нестали.
Истог дана гранатиран је и запаљен најљепши православни храм на овим просторима - Саборна црква Свете Тројице у Мостару, која је недуго потом и минирана.
У селу Колошићи, код Високог, 20. јуна 1992. године на родном огњишту убијено је шесторо чланова породице Вуковић - Бошко /1927/, његова супруга Драгиња /1924/, њихов син Рајко /1948/, унук Миодраг /син Рајков/ и рођаци Здравко и Јеленко. Познате су убице, а казне за злочин - нема.
У сребреничком селу Ратковићи 21. јуна 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице убиле су на свиреп начин 24-оро Срба, већином цивила. Упали су у Ратковиће и убијали, пљачкали и палили све што су затекли у, углавном, старачким домаћинствима.
Свирепо су убијали жене, старце, чак и слијепа и глувонијема лица, а потом су их палили у њиховим кућама. Међу убијеним било је и шест старица. Ни за овај, као и за све остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу, још нико није правоснажно осуђен.
На Петровдан, 12. јула 1992. године, припадници такозване Армије РБиХ напали су чисто српска села Сасе и Залазје која припадају општини Сребреница и убили 69 цивила. Залазје је уништено до темеља. У више породица /Јеремић, Вујадиновић, Ракић.../ у одбрани села изгинули су готово сви мушкарци.
Шездесет девет становника буквичког краја, у тадашњој општини Брчко, 14. септембра 1992. године убили су припадници паравојних хрватско-муслиманских јединица.
Тог дана више од 130 кућа је попаљено, а заробљено око 1.500 Срба и одведено у један од 21 логора, колико их је било на подручју тадашње општине Брчко.
У селу Сердаре код Котор-Вароша 17. септембра 1992. године припадници хрватско-муслиманских снага убили су 16 Срба - најмлађа жртва злочина у Сердарима имала је четири године, а најстарија 60 година.
У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра убијени су Бранко /60/, Босиљка /53/, Јеленко /31/, Радмила /21/, Славко /60/, Данка /54/, Драго /47/, Мирко /31/, Славиша /22/ и Споменка Сердар /19/, Љубица /40/, Слободанка /12/ и Сњежана Tепић /4/, Никола Дукић /40/, те Славко /55/ и Славојка Бенцуз /21/.
За овај злочин пред Судом БиХ у току је суђење некадашњим припадницима Територијалне одбране Котор-Вароша Фикрету Планинчићу, Расиму Лишанчићу, Сеаду Мензилу и Мирсаду Ватрачу.
У Папратној њиви код Фоче припадници "Зелених беретки" убили су 20. септембра 1992. године 32 српска цивила и 10 војника. Породице настрадалих тврде да су позната имена починалаца, међу којима су и њихове комшије.
Припадници "Зелених беретки" из засједе су запуцали на камион у којем су била 42 Србина који су путовали из Калиновика према Фочи. Међу страдалима су били жене, дјеца и старци.
У Подравању код Сребренице 24. септембра 1992. године убијено је 21 лице - српски војници и цивили. Јаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе, синхронизованом акцијом, опколиле су ово планинско српско село и пресјекле једину путну комуникацију према Милићима.
У Бјеловцу и сусједним селима Сикирић и Лозничка Ријека 14. децембра 1992. године убијено је 109 Срба.
У логор у Сребреницу одведене су жене, цивили Достана и Мира Филиповић, те седмомјесечни Немања и трогодишња Оливера Филиповић, као и деветогодишњи Брано Вучетић - коме су тога дана убијени отац Радован и брат Миленко, док је мајку изгубио три мјесеца раније.
Они су одведени у Сребреницу, гдје су злостављани и гладовали два мјесеца док нису размијењени. Старица Божана Остојић још се води као нестала. Најмлађа жртва био је 15-годишњи Слободан Петровић, а најстарије 88-годишња Достана Матић и 81-годишња Злата Јовановић, које су убијене на кућном прагу.
Тужилаштво БиХ још није подигло оптужницу за убиства и масакрирања цивила у Бјеловцу иако су му на располагању документација и бројна свједочења. /