Ваша преузвишености, Већ неколико мjесеци, Удружење
Јасеновац-Доња Градина, основано у Бањалуци приjе седам година, на своjим састанцима разговара о Вашем обраћању jавности у вези са сложеним питањем броjа жртава, српских, jевреjских, ромских и осталих, страдалих у усташком концентрационом логору Јасеновац, у вриjеме Независне Државе Хрватске
1941-1945. године. Ово Удружење, коjе чине истакнути интелектуалци из Репулике
Српске, основано jе управо из потребе и жеље да се дође до истине о злочинима Независне државе Хрватске и jедном за свагда то питање
риjеши коначно, али и да се води брига о спомен комплексу Доња Градина, гдjе
су, углавном, масовне гробнице побиjених логораша.
Основано послиjе овог несрећног грађанског рата, Удружење jе на своjим међународним конференциjама констатовало у више наврата да jе таj посао напросто саботиран у комунистичко вриjеме, из политикантских разлога тадашњег руководства коjему jе на челу био етнички
Хрват, Јосип Броз Тито. Уопште, однос у вриjеме партизанског ратовања и у
послиjератном периоду био jе амбивалентан. С jедне стране, држава jе настоjала
да прикаже пред међународном заjедницом што већи броj воjних и цивилних жртава
током Народно-ослободилачке борбе, али без тачног утврђивања броjа жртава, од
стратишта до стратишта. Разлог jе био управо политика комуниста да се jедан
народ, Хрватски, али и муслимани с простора Независне државе Хрватске, не оптужи за геноцид.
Ако истакнемо само чињеницу да су током усташког терора многа српска села у тадашњоj Независноj држави Хрватскоj стопостотно страдала, да ниjе
остао нити jедан њихов становник коjи би могао дати податке о тим спаљеним
селима и да jе предратна документациjа (родни и матични листови) систематски
уништавана на разне начине, првенствено у вриjеме Независне државе Хрватске, онда можете да сагледате
размjере ове трагедиjе и овог злочина, коjи се с правом може назвати геноцидом.
Нове власти у осамостаљеноj, овоj новоj Независноj држави Хрватскоj, коjу су осамосталили и конситуисали скупа домаћи десно ориjентисани политичари, на челу са Фрањом Туђманом, заговорником континуитета са Независном државом Хрватском и
темељним умањивањем жртава у Јасеновцу, са усташком емиграциjом коjа у
путпуности негира геноцид над Србима, Јевреjима, Ромима и лиjево ориjентисаним
Хрватима. Управо су они, прихватаjући редукционистичко редефинисање поjма
геноцида послиjе овог рата, први прогласили
Србе геноцидним народом, иако грађански рат ниjе имао ни те димензиjе нити ту
ориjентациjу.
Оваj увод био jе потребан, ваша еминенциjо, да бисмо Вам исказали своjе чуђење што ви предлажете, колико смо разумjели, да се Хрвати и Срби око питања броjа жртава договоре. Као да jе у питању пиjачно цjенкање око продаjе и куповине. Као да jе риjеч о конституисању
власти, припадању овоj или оноj европскоj и свjетскоj сили. С jедне стране да
сjедну Срби, „максималисти“, како бисте рекли, с друге Хрвати, „минималисти“ и
да се договоре колико jе било жртава. Изненађени смо да ви, етнички Словенац,
не осjећате колико се тим приjедлогом вриjеђаjу потомци жртава у Јасеновцу,
коjе траже само jедно: Утврђивање тачног броjа жртава и jасно одређење према
том геноциду. Ко га jе починио и зашто?! Ништа више, али ништа ни мање.
Изненађени смо, такође, што Папа, као поглавар Римокатоличке цркве,
приликом неколико посjета Хрватскоj ниjе посjетио Јасеновац и ниjе ни у jедноj
прилици упутио риjечи извињења, поготово што историjска наука биљежи да су међу
наjгорим крвницима били и службеници те цркве. Вjеруjемо да би Ваш утицаj, ако
имате воље, могао прекинути ову мучну ћутњу Ватикана када jе о Јасеновцу риjеч.
Наших пет конференциjа дало jе обиље материjала о свим овим питањима.Слободни смо да Вам пошаљемо нашу Деклерациjу, коjа би, попут jерменске, требало jедном да буде усвоjена на
међународном нивоу.
Без тога, ово болно питање остаjе отворено и не може се риjешити никаквим
„договором“, односно погодбом, него само радом историчара и њима сродних
истраживача и научника.
Надамо се, Ваше еминенциjо, да ћете ово наше писмо примити добронамjерно, jер оно
такво jесте.
Примите изразе нашег поштовања и отворености према нашим могућим будућим
контактима.
Предсjедник Извршног одбора:
Удружења Јасеновац-Доња Градина
проф. др. Владимир Лукић, с.р.
Прилог: