Извештај са трибине У име народа. Репресија у Србији 1944—1953. године

У оквиру напора да се институционализуjе сећање на српске жртве у 20. веку Београдски културни клуб и Историjски проjекат Сребреница су 27. новембра у Малоj сали Коларчевог народног универзитета у Београду организовали трибину У име народа. Репресиjа у Србиjи 1944—1953. године.

На истом месту смо у октобру одржали трибину посвећену српским жртвама у 20. веку и ово jе била прилика да се jедна тема о коjоj jе било речи – комунистички терор у Србиjи по окончању ратних операциjа – продуби и темељниjе прикаже публици. Датум одржавања трибине, 27. новембар, сумболично jе изабран jер jе на таj дан београдска Политика обjавила Саопштење  воjног суда Првог корпуса НОВЈ у Београду о суђењу ратним злочинцима у Београду. То саопштење jе обухватило списак 105 стрељаних Београђана, међу њима и неких личности од наjвишег угледа, коjе су новоуспостављање власти процениле као неподобне. Организатори су имали идеjу да насловну страницу овог броjа Политике одштампаjу у првобитном формату и поделе посетиоцима трибине као интересантан и важан историjски документ. Нажалост, у Народноj библиотеци Србиjе  где смо се надали да ћемо рутински пронаћи Политику од 27. новембра 1944. баш таj броj ниjе доступан иако се могу користити броjеви од дана пре и после споменутог датума. Због недостатка квалитетне дигиталне копиjе, морали смо одустати од ове идеjе.

За организовање предавања и трибине коjа би била посвећена комунистичким злочинима у Србиjи 1944—1953. године постоjало jе више разлога. Прво, желели смо да потенциjалним читаоцима представимо нову књигу историчара доктора Срђана Цветковића Између српа и чекића – трећи део коjа се бави отпорима комунистичком режиму или како би то сликовито рекао доктор Цветковић реакциjама одоздо, од самог друштва, према мерама државе што обухвата широк диjапазон поjава – од агитовања, преко политичке емиграциjе, до сељачких буна и дисидентске књижевности.

Претходна два тома ове обимне студиjе баве се политичком репресиjом у Србиjи од 1944. до 1953. године (први том) и после 1953. (други том). Трибину смо такође искористили као прилику да наjавимо изложбу У име народа! коjа ће од марта 2014. године бити одржана у Историjском музеjу Србиjе у Београду.

Поред ових практичних, постоjали су и много дубљи разлози коjи су нас навели да се посветимо овоj теми. Комунистички терор у Србиjи после окончања ратних операциjа представља тамну мрљу у српском колективном сећању (наравно, ако се изузму непосредни учесници и жртве ових дешавања као и њихови потомци).

На почетку трибине испред организатора посетиоцима су се обратили Стефан Каргановић(Историjски проjекат Сребреница) и Милош Милоjевић (Београдски културни клуб). У поздравном говору Милоjевић jе истакао да између историографских резултата о успостављању комунистичке власти у Србиjи и Југославиjи и колективне свести о овим дешавањима постоjи дубоки jаз. Наиме, у претходних двадесетак година историчари су постигли значаjне резултате у изграђивању емпириjски засноване слике ових дешавања у складу са наjвишим критериjумима историjске методологиjе. С друге стране, шира jавност, ако и има нека сазнања о овим дешавањима она су заснована на митскоj слици изграђеноj кроз популарну културу током вишедецениjске комунистичке владавине. Такође jе указано да апологете комунистичког режима коjи релативизиjу почињене злочине заправо делигимитизуjу сваку аутентичну левичарску политику у данашњоj Србиjи. Аутентична левичарска политика такође би морала да инсистира на суочавању са овим злочинима.

Публици jе потом приказан изванредни треjлер предстоjеће изложбе У име народа! Политичка репресиjа у Србиjи 1944—1958. Кроз оваj врло динамичан материjал наjављене су теме коjе ће бити обрађене на изложби.

Главне целине су: ликвидациjа народних неприjатеља (први пут локациjе таjних гробница, књиге и спискови стрељаних од стране ОЗН-е, драматичне приповести о лицима ликвидираним без суда, методе репресиjе и револуционарног терора у режиjи таjне службе), политичка уђења (монтирани процеси генералу Драгољубу Михаиловићу, политичару Драгољубу Јовановићу и омладинском илегалцу Бориславу Пекићу, Судови части, адвокати коjи су бранили оптужене, услови у затворима, конфискациjа и национализациjа приватне имовине, прогон цркве и свештенства, идеологиjа као квазирелигиjа), Голи Оток и други логори (раскол Стаљина и Тита и његове последице, први пут ће бити приказани оригинални документи и спискови голооточана на jедном месту, ко су били управници логора, исповести логораша и до сада необjављени фотографски материjал, како су изгледале методе тортуре и преваспитавања у установама за преваспитавање партиjских неистомишљеника), принудни откуп и колективизациjа (терор над сељацима коjи нису могли да испуне откупне обавезе или нису хтели да се прикључе колхозима, кампања против тзв. кулака, колико jе сељака било заточено и где су биле наjвеће сељачке буне), култ личности, пропаганда и избори (први и последњи вишестранаки избори у социjалистичкоj Југославиjи, хапшење политичких противника, уништавање опозиционе штампе, премлаћивање активиста, штафете, слетови и настанак култа вође).

Само оваj летимичан преглед садржаjа указуjе да ће реч бити о прворазредном културном догађаjу. У треjлеру jе истакнуто да jе после седамдесет година ово прва изложба посвећена дуго прећуткиваним и забрањеним темама. Мото аутора изложбе jе jедноставан: документовано и обjективно, без цензуре и табу тема.

Централни део трибине било jе предавање доктора Срђана Цветковића, водећег стручњака за историjу политичке репресиjе у социjалистичкоj Југославиjи. У предавању Цветковић jе дотакао у главним цртама оне теме коjе ће обрађивати изложба и о коjима jе темељно писао у свом досадашњем раду – успостављање комунистичке власти у Србиjи 1944/45. и револуционарни терор коjи jе пратио, политичке прогоне и суђења, репресиjу над опозициjом, укидање политичких слобода.

Цветковић jе на самом почетку истакао да jе било више узрока политичког терора: наслеђе модерне српске политичке историjе у коjоj су чести различити акти насиља, инерциjа коjа jе бруталност пренела из недавних ратних дешавања у мирнодобске политичке прилике али jе на краjу jасно повукао да jе главни узрок бољшевичка политичка идеологиjа и политичка пракса коjа jе била дубоко утиснута у начин деловања КПЈ.

Та политичка пракса подразумевала jе да се политички противник или неистомишљеник проглашава за народног или државног неприjатеља и да се потом са њиме води борба до истребљења (наjчешће у буквалном, физичком смислу). Репресиjа jе била систематска – ангажоване су све полуге државне власти: таjна полициjа, воjска, полициjа, судови и тужилаштва. У питању ниjе био jедан ексцес, ванредно стање или сериjа инцидената, како jе Цветковић навео, већ систематско и дуготраjно државно насиље. Циљеви репресиjе су били наметање власти jедне партиjе и успостављање совjетског модела друштва, укидање тржишне привреде и приватног власништва, наметање соцреализма као jединог културног модела.

Репресиjа jе вршена у три фазе: ликвидациjа народних неприjатеља (1944—1946), сапутника револуциjе (1946—1948), партиjских jеретика – Ибеоваца, остале опозициjе и кулака (1948—1953). У неколико месеци револуционарног терора само у Србиjи ликвидирано jе више десетина хиљада људи. Наведено jе да су власти водиле изузетно прецизну евиденциjу стрељаних лица. Цветковић истиче да jе за то могло бити два разлога: власти су, веруjући у своjу дуговечност, а очекуjући велики међународни сукоб желеле да имаjу на располагању попис породица народних неприjатеља и друго, у случаjу да неко из тих породица оствари запажениjу професионалну кариjеру то су стално могле да користе као средство притиска. У наjкраћим цртама представљен jе рад Државне комисиjе за таjне гробнице.

Јавни судски процеси коришћени су као облик застрашивања и пропаганде. Судски процеси против тобожњих народних неприjатеља често су вођени само да би се осуђеном одузела сва имовина (што jе ишло уз главну казну). Цветковић jе истакао да jе у Србиjи 80% имовине одузето конфисковањем. Елиминациjа сапутника револуциjе био jе процес коjи jе у Југославиjи текао паралелено са сличним дешавањима широм источне Европе. Наjпознатиjи случаj било jе страдање Драгољуба Јовановића коjи jе осуђен на деветогодишњу робиjу jер jе, иако у Народном фронту, указао на броjне неправилности у изборном процесу сматраjући да су они неправилни и jер се побунио против Закона о jавним тужиоцима и Закона о задругама коjи jе водио колективизациjи села.

Посебан део предавања био jе посвећен Голом отоку и уопште прогону партиjских неистомишљеника коjи jе уследио након разлаза Стаљина са Титом 1948. године. У ово доба одржани су и процеси против остатака грађанске опозициjе. Цветковић jе закључио да су и поред броjних политичких промена ово друштво и ова држава премало учинили да се ови злочини изнесу на видело.

Посетиоцима трибине обратили су се и господа Драган Бабић испред Фондациjе принцезе Јелисавете Карађорђевић и у њено лично име и Слободан Ђурић у испред организациjе «Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима». Као коорганизатор изложбе говорила jе госпођа Зорица Маринковић коjа jе представила тим реализатора изложбе, сараднике и помагаче.

Трибина jе била изванредно посећена. Преко 200 гостиjу испунило jе до последњег места Малу салу Коларчевог народног унивеерзитета а неки су пренос пратили преко видео бима у суседноj сали. Можемо бити незадовољни само медиjском пажњом коjа jе посвећена jедном, за београдске прилике, прилично масовном културном догађаjу. Иако су сви медиjи били обавештени само jе Студио Б испратио његово одржавање на чему им се срдачно захваљуjемо.

Београдски културни клуб и Историjски проjекат Сребреница настоjаће да учине даље кораке на институционализациjи сећања на српске жртве у 20. веку. Због тога смо покренули инициjативу за оснивање друштва Сећање, коме би ово била примарна мисиjа. Надамо се да ће се у скориjе време стећи услови за одржавање оснивачке скупштине друштва.

Аутор: Милош Милоjевић

Везане виjести:

Српске жртве у 20. веку – историjа и памћење