ОДГОВОРНОСТ

 

            За најстрашнији и највећи злочин окупатора на Балкану за систематско свирепо уништавање око милион мученика по јасеновачким логорима, за перфидно мучење и убијање народа, за нечувена мучења и убијања стотине хиљада деце, за реке просутих суза ојађених мајки и беспомоћних родитеља, за страховита клања и убијања маљевима, за нечувено мучење од 1337 дана и ноћи, за злочин, кога историја до сада није забележила крив је и одговара читав један криминални систем садржан у појму нацизам.

            На криминални нацистички програм наслонио се у нашој, још гори, хрватски народно - ослободилачки усташки покрет.

            Јасеновачки злочин је последица ова два удружена система.

            Баш зато, у примерима мучења, у  бескрајно дугим и тешким страдањима, у огромним размерама уништавања и људских живота и привредних добара, логор Јасеновац превазилази сва мучилишта, стратишта и све логоре у поробљеној Европи. 

            Носиоци и физички представници и једног и другог покрета - и нацисти и усташе - деле одговорност за овај страховити злочин.

            И само формирање усташке НДХ на окупираној територији Краљевине Југославије, а за време док рат још траје, и проглашење једног дела Краљевине Југославије земљом - савезницом нациста, те преношење окупаторске власти и још више, криминалне тираније, на усташе злочин је, који терети нацистичко водство и стоји у потпуној супротности са међународним законским прописима садржаним у Хашким конвенцијама од 1899. и

1907. године.

            У још већој мери одговарају злочинци окупљени у усташкој организацији, који покрај свих оних злодела, што их чине и нацисти, одговарају и као терористи у Краљевини Југославији. Исто тако одговарају као терористи и домаћи Немци, који су као и усташе пљунули на своју земљу, у којој су се родили, постали издајници и још више прогласили се окупаторима. Постали су окупатори свога рођеног краја и народа.

            У Срему су усташе и сремски фолксдојчери постали џелати староседеоцима - Србима, и као што су на један необичан начин у тај положај доспели, још необичнијим, управо криминалним путем, сваки су за свој рачун настојали да истребе Србе, Јевреје и Цигане из Срема и да створе себи свој животни простор: Немци део "Донаушвабенланда", а усташе да учврсте "Неприкосновеност хрватског државног подручја".

            За масовно, уништавање читавих народа употребљавау удружени фашисти и овде систем логора. Незаконитим и недозвољеним путем донешена "Законска одредба CXXIX - 2101 - 3 - 1941". О оснивању "радних и одгојних" логора и " Законска одредба CCIX - 1779 - 3 - 42".

о сузбијању наслних кажњивих чинова против државе, појединим особама или имовини, јесу само изговори и форме масовних злочина.

            Под изговором одгоја и преваспитавања лишавају се слободе, па одводе у логоре сви "непоћудни", како их одредба назива. Купе се и одводе сви Јевреји и Цигани широм Срема. Исто тако се блокирају поједина српска села и целокупно српско становништво одводи у логоре. На другим местима се одводи прво један део српског становништва, да се касније покупи и онај други део.

            А и усташе и фолксдојчери знају да казна лишења слободе и заточење у логору значи систематско мучење и мученичку смрт отераних. Тако се и дају разумети претње логором "непоћуднима". Они су знали да пресуда на заточење у логору од 3 године значи сигурну и брзу смрт у најстрашнијим мукама. Знало се да заточње на имању временску казну и заточење као припадника "непоћудних" (без пресуде и као притворених у логору) значи такође сигурну смрт, нешто касније.

            Зато су за неизрецива страдања јасеновачких мученика и за живот око 10.000 сремских мученика у Јасеновцу криви не само они који су створили систем уништавања помоћу логора (водство нациста и усташа; - садисте из галерије јасеновачких злковца), него и сви они који су се полакомили на пљичку, имовине својих суседа и староседелаца Срема. Истовремено, из расних и економских разлога подигли су се да очисте Срем од Срба, Јевреја и Цигана.

Недвојбено је да су и есесовачки и усташки злочинци приступали у своје организације добровољно.

            Кроз програме и рад тих организација очекивали су своју економску ситуираност и лепшу будућност. Знали су за терористичке и криминалне задатке својих фаланги. Морали су знати, да сваки Немац - земљорадник у Срему не може добити по десетине јутара земље, а да се та земља некоме не отме.

Знали су да се те њихове организације служе криминалним средствима и да се уништавање народа може реализовати само злочиначким поступцима. Сваки је од њих улазио у организацију добровољно, и са жељом да осигура себи, односно своме народу "животни простор". А морао је знати, да се то осигурање може постићи само силом терористичких и криминалних активности, у којима ће се просути потоци крви стотине хиљада невиних живота.

Сваки је дакле од њих, када је приступао у ту организацију знао и морао знати, да ће за постизање обећаних награда морати чинити злочине и то организоване и масовне, и да се обећани циљеви и награде чланству могу досегнути само кроз незаконита средства.

            Зато се ниједан усташа, ни немачки добровољац из Војводине не може послужити изговором, да му је криминално дело, које је учинио, наређено и не може пребацивати одговорност на вишу дистанцу и на наредбодавца.           

            За систематску пљачку материјалних добара јасеновачких мученика носе пуну одговорност тзв. "Понове" и побочници, за колонизацију у свим усташким логорима, те сви функционери одбора културбунда, усташких табора и логора, као и "повереници" усташких табора и логора, те културбунда у предузећима, трговинама и на имањима у логоре отераних Срба, Цигана и Јевреја. Сви су они чинили систематску пљачку и нема међу њима ниједнога, који се може изговорити, да су му извесне функције у тој пљачки наметнуте и да се није могао из ове криминалне радње извући.

            За масовно уништење свих Цигана широм Срема криви су и одговарају у првом реду нацистички и усташки виши форуми који су донели основне законе и одредбе о уништењу овог народа, но исто тако, одговорни су и сви они управни чиновници у жупанији Вука у Вуковару на челу са великим жупаном, те сви котарски претстојници и шефови усташких полиција у Срему, који су наредили и спровели пописе Цигана, осим котарског предстојника земунског, те сви претседници општина, установа усташког покрета и културбунда, који су састављали спискове Цигана, те су у те спискове убацивали покрај Цигана и многе, многе Србе.

            За хајку на Цигане и све оне који су као Цигани уврштени, за хапшење и спровођење у логоре носе пуну одговорност све усташе и чланови дојчеманшафта, који су за две ноћи широм Срема (осим среза земунског), похапсили и у Јасеновац спровели неколико хиљада Цигана.

            Исто тако за масовно хапшење, мучење и уништавање Јевреја у логорима настањених у Срему, одговарају и сносе пуну одговорност законодавци и наредбодавци из виших нацистичких и усташких фоума, па претставници управних власти у Срему од великог жупана па до последњег председника општине - у којој су Јевреји становали; затим чланови усташких установа и културбунда појединих јеврејских места, те усташе и чланови дојчеманшафта који су практиковали хапшења, мучења и спровођења Јевреја у логоре. У случају масовног злочина почињеног над Јеврејима у Срему одговарају и претставници вермахта "на пролазу" кроз Срем.

            За проказивање, за мучење, хапшење и терање у логоре чланова породица и симпатизера антифашистичког покрета, као и за хапшење и одвођење у логоре маса српског народа из Срема, одговарају и носе пуну одговорност чланови одбора културбунда по појединим местима са орслајтерима и крајслајтерима, те водством немачког фолксдојчерског покрета, и сви таборници, логорници са побочницима и свима функционерима установа усташког покрета широм целог Срема, а у местима из којих су појединци и скупине лишаване слободе и протериване у логоре.

            Посебна одговорност лежи на носиоцу усташког покрета поглавнику

др Анти Павелићу, те свима његовим министрима унутрашњих послова и то:

др Андрији Артуковићу, др Младену Лорковићу, др Анти Никшићу и Мати Фрковићу.

            Пуну одговорност за страховити јасеновачки злочин носе и сви Павелићеви "министри" других ресора, односно читава усташка влада, а што се посебице Срема тиче, одговорност посебно носи и за жртве Срема одговара Живан Кувеждић једини усташки Министар у Павелићевој влади са територије Срема, родом из Илаче у Срему.

            Истовремено одговорни су и сви Павелићеви "доглавници" и "државни вијећници", те усташки повереник за источну Славонију др Марко Ламешић и правни саветник за Срем и велики жупан при претседништву усташке владе

др Петар Гвоздић бивши адвокат из Сремске Митровице.

            Надаље одговорни су и сви Павелићеви равнатељи "главног равнатељства" за јавни ред и сугурност и шефови усташке надзорне службе као: Томић Виктор, Кватерник Еуген, Лисак Ерих, др Црвенковић Филип, Вагнер Карло, Бенак др Александар, Туркаљ Бранко, Цинперман др Људевит, Церовски Божидар, Лучић Фрањо, Фарио Фабијан, Павер Вјекослав, Гржета Никола, Томљеновић Стјепан, Јурчић Милутин, Томашевић Иван.

            Затим шефови усташког жупског редарства Жупе Вуке к њихови помоћници и агенти: др Бранимир Ђиковић, Мајцан Драгутин,

др Трговчевић Матија, Стјепан Блажековић, Отмар Шилд, Сељан Јанко,

Омрченовић Анте, Барановић Никола, Штос Миливој, Ходак Иван, Жуљевић Анте, Поњевић Божо, Месић Марко, Грубишић Никола.

            Котарски претстојници и котарски пристави:

            у Вуковару: Шипуш Владимир, кот. предстојник, Мајцан Драгутин,

            у Винковцима: Тољ Иван, котарски предстојник и шеф полиције,

            у Шиду: Илић Никола и Вуковић Иван, котарски предстојник, те

                          Чивић Бранко, пристав,

            у Илоку: Микуланди Фрања, котарски предстојник, Гргоковић Гашпар,                            котарски предстојник,

            у Сремској Митровици: Јежић Здравко, котарски предстојник,

            у Руми: Хондл Фридрих, котарски предстојник, Гебауер Артур котарски                         предстојник,

            у Иригу: Бардић Драгутин, котарски предстојник и Гргоковић Гашпар,

            у Сремским Карловцима: Оскар Бањац, котарски предстојник,

            у Старој Пазови: Ромеч Адам, котарски предстојник,

            из Немачке националне мањинске групе др Сеп Јанко, вођа свих Немаца у Краљевини Југославији, др Бранимир Алтгајер, вођа Немаца са подручја НДХ, др Јакоб Еликер, велики Жупан Жупе Вуке (Срем), Антон Бауер, шеф свих немачких полиција из Руме, немачки генерали из Рајха Камерхофер, Јилски и барон фон Кнебл, крајслајтери Риг Алекдсандер из Руме, Фолвајтер Андрија крајслајтер из Шидских Бановаца. Келер Вилим, ортслајтер из Илока, Мор Михајло, ландесбауер фирер и председник Аграрије у Новом Саду, те потпредседник Културбунда у Товарнику, Петар Лауфер, мл.ортслајтер у Шиду. Јосип Келер, ортслајтер у Моровићу, Јохан Штуц, ортслајтер у Бапској, Јозеф Абт, ортслајтер у Илачи - Иванци, Матијас Енг, ортслајтер у Шидским Бановцима, Хенрих Хофман ортслајтер за Бановце - Ђелетовце, Франц Пол, ортслајтер у Ердевику, Фердинанд Книзл, крајслајтер у Илоку, Алојз Злох, ортслајтер за Старе и Нове Јанковце, Фрања Гиндер, ортслајтер у Вишњићеву, Фирст Виктор, ортслајтер у Руми, Мерц Конрад, ортслајтер у Крчедину, Арас Франц, председник општине у Обрежу, Бурбахер Франц, председник опшитине у Новим Карловцима, Бриндл Фрања, градски начелник у Сремској Митровици, Сорг Штефан, председник општине у Бечмену, Енглфат Нера, председник општине у Босуту, Шенг Филип, ортслајтер у Обрежу, Швертфугер Михајло, ортслајтер у Беочину, Вајтман Филип, ортслајтер у Купинову. Јакоб Хамедер, ортслајтер и инжењер, Ото Шубенфол, гаулајтер за Вуковар. Шефови испостава жупског редарства у Сремској Митровици, Сремским Карловцима, Земуну и Петроварадину; Еуген Ђурић, Рудолф Ретл, Карло Вагнер, Иваниш Крунослав, Вајицотнер Лудвиг, Стјепан Иваниш, Габриел Багадур, Фран Грегурек, Фелгер Рудолф, те Брантнер Имро, Горета Вилко.

            Усташки логорници: Мајурџић Стјепан у Вуковару, са побочником Валдман Фрањом, Вујић др Ђуро, логорник у Шиду, Сушић др Бранимир и Филиповић Влатко, логорници у Илоку, Штиглић Томислав и Делос Никола, логорници у Иригу, Марас Карло, логорник у Сремским Карловцима, Крзмановић Андрија логорник у Сремској Митровици, Гец Маријан, логорник у Старој Пазови, Црљен Ђуро у Руми, таборници, Ивица Матковић у Илоку, Шук Јосип у Шиду; Ципријановић Мато у Сремској Митровици, инжењер Фунтак Фрањо у Вуковару, Крупински Мартин у Старој Пазови, Петрила Иван у Иригу, Берта Никола у Старим Бановцима, Смолчић Иван и Сајферт Андрија у Новом Сланкамену, Кризманић Никола у Старом Сланкамену, Гојевић Лука у Чалми, Заводски Паја у Дивошу, Бача Пишта и Кафка Драгутин у Нештину, Бутина Јосип у Платичеву, Бертић Петар у Оролику, Хладни Матија у Иригу, Лакатош Ђура у Купинову, Мочилац Иван у Платичеву, Опић Бранко у Чаковци, Петраковић Миша у Бешки, Вранчић Вјекослав у Товарнику, Звонимир Плешко у Ердевику, Бингули и Љуби, Пера Цингл и Пера Звонаревић у Ђипши, Филаковић Иван и Мацановић Стјепан у Новим Јанковцима, Живан Шундровић и Јосип Адашевић у Малој Вашици, Адам Павић у Адашевцима, Јакоћ Теткић, Фрања Пејакић и инжењер Фрања Кошћак и инжењер, 3олушки у Моровићу - Грку, Јакша Матаковић, Андрија Дикшић, Остонић Вилим из Јамене, Никола Кузмановић из Батроваца, Мирко Петричевић у Привиној Глави, Пурић Јоца у Голубинцима.

            Истакнуте усташе: Влатко Мађаревић, Стјепан Шкрлин, Фрања Томић, Ивица Плетикапић и Ивица Бедић, те Мирко Ковачић усташки официри из Илока, домобрански капетан Ђерђа у Јамени, усташки сатник Никола Томљеновић у Шиду и околини.

            Жандармеријски официри: Гари, мајор у Вуковару, капетан, Маринко Карловић у Шиду, Грчевић Владислав, мајор у Вуковару, Меркаш Јурај, жандармеријски наредник у Вуковару, Виндакијевић Стјепан, жандармеријски потпуконик у Вуковару.

            Усташки агенти: Ракичић Рудолф, Јанко Фаркаш, Живан Никшић, Руда Шепец, Стипе Мустапић, Перица Гојевић, Иван Пезер.

            Председници општина: Пера Звонаревић у Ђипши, Михајло Гаугес у Ердевику, Стјепан Бача у Нештину, Јоза Бухбиндер у Моловину, Никола Алексић у Јамени, Фрања Репергер у Сремској Рачи, Фрања Пејакић у Моровићу, Антун Габрић у Шиду, Штрока Фрања у Адашевцима, Узелац Фрањо у Мирковцима, Јарабек Јосип у Илоку, Црљен Андрија у Голубинцима, Цимер Јакоб у Беочину итд.

            Немачки "домаћи" полицајци: Бауер Антун у Руми, Бауер Филип у Бечмену, Ходина Влим у Руми, Мор Јакоб у Путинцима, Бернер Петар у Ердевику, Кетнбах Ото у Шидским Бановцима.