Крвави камен херцеговачки: Видовдански покољи
Други талас усташких злочина, испланиран као „видовданска акција“, започео је 22 јуна масовним хапшењем Срба и Јевреја у Мостару, Стоцу, Чапљини, Љубињу, Невесињу, Гацку, Коњицу и другим херцеговачким мјестима.
Командант злогласне Павелићеве тјелесне бојне Мијо Бабић издао је наредбу да се гранични појас према Црној Гори очисти од Срба и тако омогући спровођење „видовданске акције“.
У налету хрватских и муслиманских усташа у селима око Гацка убијено је 140 мушкараца, жена и дјеце. Са колико су свирепости зликовци извршавали задатак, види се и по томе што су сатирали и цијеле породице. Тодору Николићу из Куле бацили су у Чавчију јаму 9 чланова породице, а Пиљу и Шпиру Бољановићу 12 чланова породице су сурвали у понор ријеке Мушнице.
Проти Видаку Вишњевцу полили су зејтином и шпиритусом косу и браду, па онда запалили, да би га на крају полумртвог затрпали у септичку јаму. У селу Врбица, код Гацка, запалили су у кући Вула Бјелогрлића са 19 жена, стараца и дјеце. У невесињском војном логору исмасакрирано је 28 гачана.
Вихор овог, другог таласа сручио се 23. јуна и на Попово поље. Од око 200 људи који су се тог дана нашли на њивама Поповог поља, њих 165 нашло је грозну смрт у јами Јагодњача, у Ржаном долу. Сутрадан, усташе су у селу Завала ухватили 34 Србина, па су и њих по систему „ланца“, везане по десеторицу, суновратиле у ту јаму.
Према подацима Комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, у јаму Јагодњача, у Ржаном долу, бачено је у року рата око 1 200 мушкараца, жена и дјеце.
Ни мачка да не остане
Под вођством усташког натпоручника Фрање Судара посебно свирепо је масакрирано 137 невесињских талаца. Међу њима био је и свештеник Богдан Ђоговић, коме су очи извађене, нос и уши одјечени, златни зуби повађени, брада почупана и натрпана у уста, на грудном кошу прикована коњска потковица, да би био убијен укуцавањем ексера у главу.
У столачком срезу масовна хапшења су почела 22. јуна. Од 22. до 26. јуна похапшени су скоро сви мушкарци српске националности од 16 до 60 година. У том крају усташко гесло је било: „Не треба оставити ни српску мачку, а камоли дијете.“
Управо су у то вријеме у љубињском затвору неким сточанима копане очи. Италијански војници су ту пронашли плехану кутију пуну људских очију, потопљену у млијеко. У пропратном писму усташком поглавару Анти Павелићу је писало: „Увјеравамо те, драги Поглавниче, да ово није дар од мртвих, већ од живих људи“. Ове догађаје потврђује и запис италијанског новинара Курција Малапартеа да је Павелић за рођендан (14 јула) од својих вјерних усташа на поклон добио 20 кг људских очију од херцеговачких срба.
У ноћи између 27 и 28 јуна сви похапшени Срби из Стоца и околине одведени су на Видово поље и тамо поубијани. На Берковићима је тупим предметима убијено 170 стараца, жена и дјеце. Двадесет седмог јуна на Пилети је убијено 39 људи, чији су лешеви бачени у Неретву.
Двадесет деветог јуна 70 мушкараца из села Тријебањ свирепо је убијено и бачено у јаму на Бивољем брду. Стотину четрдесет ухапшених Срба из села Опличићи, Прењ, Речице и локве одвезено је на обалу Неретве и поубијано. Од 105 Срба из Горнјег Храсна, које су усташе 27 јуна повеле да их баце у јаму Гавраница, усљег лоше усташке организације њих 39 спасило се бјежањем.
Скретање погледа Кристових слуга
У Чапљини и околини само у јунском покољу убијено је 526 мушкараца, жена и дјеце. У ноћи између 25 и 26 јуна код Опузена су убијена 294 лица. Из села око Чапљине у злогласни „Силос“ код села Тасовчићи затворено је око 300 Срба, који су одведени на разна стратишта и ликвидирани. Од 22 до 26 јуна у сусједној Габели похапшено је 170 Срба, који су на ријетко свиреп начин ликвидирани на стратиштима код Крижа и Опузена.
Видовдански талас усташког геноцида захватио је и српско становништво љубушког среза. Од свих јама љубушког краја посебно се издваја она на Хумцу, која се налази у огради тамошњег фрањевачког сасмостана. При масакрирању и бацању Срба у ту јаму, у ноћи између 30 јуна и 1 јула, и поред јаукања и запомагања невиних жртава, нико од „Кристових слугу“ из тог самостана није изашао да погледа шта се то дешава, а камоли да помогне.
Масовна хапшења и покољ Срба из града и среза Мостара почела су 24 јуна. Само у граду ухапшено је 480 људи. Они ухапшеници који наредне ноћи нису побијени на Неретви, на Буни и код Ортијешког гробља и на другим стратиштима, одведени су и сурвани у неку од знаних и незнаних херцеговачких јама. Талас усташког геноцида захватио је и српска села око Мостара.У том усташком геноцидном походу убијени су и сви свештеници манастира Житомислић и бачени у јаму Видоње, у близини села Близанци.
Пише Радован Паповић
Извор: frontal