Жртве “Олује“: Поверовали Туђману и спаљени на прагу

Посмртне остатке својих родитеља, Данице (71) и Теодора Самарџије (76), Нада Бодирога покушава да пронађе већ 21 годину. Живот су изгубили у „Олуји“, кад су живи запаљени на кућном прагу, у селу Славско Поље, општина Вргин Мост, на Кордуну. Спаковали су се, каже Нада, да побегну као и сви остали из села, али су поверавали прогласу Фрање Туђмана да онај ко није чинио злочине нема разлога да бежи.

До данас траје Надина потрага за њиховим телима, борба са институцијама да докаже истину и спречи заташкавање.

– На згаришту моје родне куће у Славском Пољу 2010. пронађене су спаљене кости. Понудили су ми да их преузмем и сахраним. Речено ми је да су у лошем стању и да је немогуће упоредити ДНК и утврдити идентитет – прича Нада Бодирога за „Новости“, која је пре „Олује“ дошла да живи у Инђији.

– После ми је Иван Грујић, председник хрватског Повереништва за заточене и нестале, рекао да су остаци животињског порекла и да је то за њега завршена прича, иако никад нису хтели да ми дају папир да је ДНК анализа рађена. Остаци и даље стоје на судској медицини у Загребу.

Она објашњава како се агонија наставила. Позивали су је из Хага, где је случај доспео. У извештају Хелсиншког одбора за људска права у Хрватској документовано је да су живи спаљени заједно са кућом у којој су живели. Онда су почела подметања. У једном од извештаја локалне полиције појавило се наводно сведочење да су се уочи уласка хрватске војске у село чули пуцњи из правца њихове куће.

– То су протумачили као да су се моји родитељи убили. А када сам их упитала где су онда њихови остаци, одговорено ми је да су можда наишле животиње које су их појеле. По селу се причало како су покушали уз принуду да обезбеде исказе да су људи чули пуцње из правца наше куће – огорчена је Нада.

Она каже да после толико година жели само истину и мир, а одавно је престала да се нада да ће злочинце стићи казна.

ЦИПЕЛА ЈЕДИНА УСПОМЕНА

– Када сам недавно отишла да запалим свећу на згаришту наше куће, пронашла сам мамину ципелу испод једног камена. За 16 година део је пропао, али сам остатак понела као једину успомену на родну кућу и родитеље – каже Нада Бодирога, која болује од мултипле склерозе, за коју су јој лекари рекли да је могућа последица великог стреса.

Извор: Банија Онлине

Везане вијести:

Сећања на „Олују”: Још ходамо у колони ужаса

Олтар баке Саве

У Србију стиже Крајина