fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Зоран Станковић: Губитници зову на рат и отцепљење

Председник Координационог тела за југ централне Србије Зоран Станковић о ситуацији у овом делу наше земље: У Прешеву, Бујановцу и Медвеђи неће бити сукоба.

Зоран Станковић, председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу Фото Д. Миловановић

УГУ централне Србије не прети никакав оружани сукоб. Наше безбедносне структуре веома добро обављају своје дужности, и упркос томе што се нон-стоп најављује рат на том простору, категорички тврдим да се то неће догодити.

Овако Зоран Станковић, председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу, коментарише ситуацију и подизање тензија у јавности, после вести да су представници Албанаца из ове три општине затражили да скупштина у Приштини усвоји резолуцију којом би подржала њихов захтев за припајање Косову. Он, у интервјуу за „Новости“ каже да неки потенцирају приче о припајању, позивају се на нелегални референдум из 1992. године, али да су они који то говоре изгубили изборе у све три општине на југу:

– Народ им је показао шта мисли о томе. А та несигурност, која се потенцира и у медијима, доноси штету јер спречава долазак инвеститора, који траже политичку и безбедносну стабилност.

* Али, Хашим Тачи и неки представници Албанаца са југа централне Србије, поново говоре о издвајању тзв. прешевске долине из Србије?

– Термин „прешевска долина“ је, пре свега, политички. У географском, административном или било ком другом смислу, тај термин не постоји. Општине Прешево и Бујановац припадају Пчињском округу, а Медвеђа Јабланичком. Албанци су за овај део Србије прво користили термин „источно Косово“, а после оружане побуне 2000/2001. године променили су га у „прешевска долина“. Он се у међувремену одомаћио чак и код људи на државним фукцијама. У време када се одлучује о територији и судбини Србије, морамо да веома добро проучимо термине које употребљавамо.

* И етничка структура у ове три општине предмет је мистификација и често се ствара погрешна слика о чисто албанским срединама?

– У Медвеђи су доминантно становништво Срби, у Прешеву је обрнуто, доминантни су Албанци. Прецизне податке немамо, јер су 2011. Албанци одбили попис. Ми смо са експертима из Америке, Британије и Македоније урадили процену становништва, али не и етничке структуре. Међутим, за нас етничка структура и није кључна. Поента нашег рада је да свим грађанима у овим општинама омогућимо да живе боље и да остваре своја права.

* Мислите ли да је тачна тврдња да Албанци и Срби не могу да живе једни са другима, али да морају једни поред других?

– Откад сам на овој функцији, а ни пре мог мандата, у овом делу земље није било међунационалних инцидената. Тренутно, у све три општине на власти су коалиције српских и албанских странака. Моје искуство је да припадници ова два народа могу да сарађују и знају да буду веома сложни када је реч о заједничким интересима. Проблем је што постоји један број људи који могу да се политички одрже само ако стварају слику да је ситуација сасвим другачија и да постоји нетрпељивост.

* Да ли је реално да се питање ове три општине нађе на преговарачком столу у Бриселу?

– Неки говоре да ће то тражити, али ми знамо да то није, нити ће бити, предмет разговора. То не значи да Србија неће учинити све да се права и обавезе из Устава и закона испуњавају у пуној мери.

БЕОГРАД НАЈВИШЕ УЛАЖЕ

* Какве су везе албанских представника из ове три општине са Приштином и Тираном?

– Албански представници одлазе у Албанију и на КиМ у радне посете. Ми то посматрамо као да они раде у циљу побољшања услова живота и рада у овом крају. Међутим, никаквих улагања са те стране нема. Свега 40.000 евра су обећале Приштина и Тирана, али до данас нису стигле те паре. Сва улагања заправо долазе од државе Србије и једним делом од међународне заједнице.

Аутор: В. Мијатовић

Извор: Вечерње новости

Везане вијести:

Милић: Три брата, три српска срца за Косово пала!

Да се памти: Сјећање на Пеђу Леовца, јунака са Кошара

Бранићу Србију и кад будем мртва: Челични стихови српској хероини која је 1999. дала живот отаџбини

Будите као један, чувајте један другог – Ратни дневник 1999. године

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: