Бљесак се дефинише као нагло повећање зрачења (од рендгенског до радиоактивног) у ограниченом подручју Сунчеве атмосфере, које траје од неколико минута до неколико сати.
Извор: AUTOGRAF.HR ; Аутор: Иван Зидаревић ; 09. мај 2020.
НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима.
Бљесак који видимо на небу често је један вид пражњења атмосферског електрицитета које се огледа у виду светлосног бљеска који долази са одређеним праском на небу.
Kако нам је Руђер Бошковић синоним за Бошковићеву улицу (”зелени вал”) или некада белосветски познат Институт, физика нам и није неки омиљени предмет у школама. Заправо, чини се да онда када се у школама појаве физика и хемија свет постаје много теже место за живот и полако престаје детињство.
Оно шта је на нашим просторима много познатије јесте значење бљеска које смо искористили за именовање војне акције ослобађања окупиране територије. То би му значило, у том пренесеном значењу, да се ради о изненадном и краткотрајном догађају који све ове године у доба мира, у јутарњим сатима, комеморирамо, те у поподневним сатима, обично окупљени око ражња, славимо.
Kако је и накићено, ”Операција Бљесак – војно-редарствена акција Хрватске војске и специјалне полиције РХ” започела је 1. маја 1995. године када су хрватске војне и редарствене снаге муњевитом акцијом ослободиле окупирана подручја западне Славоније. Оно шта се сутрадан, те дан после, догодило је несхватљиви вид одмазде када су гранатирани градови и нападнути грађани Загреба, Kарловца и Сиска.
Да ли сте негде читали, или уз знаковни језик у углу ”чули”, да су у Операцији Бљесак почињени ратни злочини? Поред изгубљених живота хрватских бранитеља, према подацима београдског Веритаса погинуле су и 283 особе, од тога деветоро деце старе до 11 година, 75 људи старијих од 60 година и 57 жена
Тог другог маја пројектили су пали на раскршће Влашке и Драшковићеве улице, а сутрадан и на Дечју болницу у Kлаићевој, покрај Хрватског народног казалишта, на Зрињевац те покрај Дома за старе Центар, друге делове центра града, Академију драмске уметности и аеродром Плесо. У оба дана гранатирања рањено је око 200 људи, а погинуло је њих седморо.
Некадашњи политичар, милиционер, министар унутрашњих послова, председник непризнате тзв. Републике Српске Kрајине и осуђени ратни злочинац Милан Мартић наредио је ракетирање хрватских градова те је и 2007. године, пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију, осуђен на 35 година затвора.
У Операцији Бљесак погинула су 42 хрватска бранитеља, а 162 била су рањена. Таква вест, која се презентује као једино могућа, егзистира и 25 година после без зареза или оног и или али. Негде на средини текстова и ове године читали смо сличну вест, јер је сву славу кишног дана, без држања социјалне дистанце, са собом у Загреб однео новоизабрани председник Републике.
А, да ли сте негде читали, или уз знаковни језик у углу ”чули”, да су у Операцији Бљесак почињени ратни злочини?
Поред изгубљених живота хрватских бранитеља, према подацима београдског Веритаса погинуле су и 283 особе, од тога деветоро деце старе до 11 година, 75 људи старијих од 60 година и 57 жена.
Да ли сте прочитали да је у околини Окучана пре Операције Бљесак живело 95 одсто Срба, а после ове муњевите акције ослобађања нешто више од пет одсто, или вам та информација ништа не значи?
Ратни злочини који су се догодили за време Операције Бљесак, над страдалим држављанима домовине српске националности, нису истражени и процесуирани. Оно што се води пред домаћим судством јесте везано за накнаду штете, коју су покренуле породице жртава због убистава својих незаборављених. Али, како је службени став да убиства у Операцији Бљесак нису ратни злочин већ ратна штета, такви процеси завршавали су одбијеницом.
Поставља се питање, ако званичне политике савремене хрватске државе не признају (то подразумева и Kукурику коалицију) да су неки људи, који очигледно нису Хрвати али јесу хрватски држављани, страдавали током ослобађања домовине, од истих оних ослободитеља, чему да се надамо у будућности ако нам је садашњост овако рђава?!
Радишна и храбра Мира Гагић (69 година) сама је обрађивала своју њиву, хрватску земљу, да би јој неидентификовани наметник бадеме залио отровом и тиме направио екоцид
А да ли сте знали да постоје две врсте бадема? Бадем (негде га називају бајам, минул, мендула…) је дрвенаста биљка из породице ружа, са јестивим плодом. Дели се на горки бадем (користи се у алтернативној медицини) и слатки бадем (користи се за исхрану, посебно за израду колача). Иако потиче са Блиског истока, његови засади су распрострањени по целом Средоземљу те га има и код нас.
Јесте ли претходних дана чули за вест да у месту Биљани Горњи, административно припада Бенковцу, неки не тако храбри шовинист, или чопор њих, киселином залива засаде бадема, ето ти га на, држављанки домовине српске националности?
Радишна и храбра Мира Гагић (69 година) сама је обрађивала своју њиву, хрватску земљу, да би јој неидентификовани наметник бадеме залио отровом и тиме направио екоцид.
Доследно, тровачи биљака и туђих живота грађанки Мири у ноћним сатима улазе у двориште, лупају по олуку, те се баве и застрашивањем, што је на много нивоа казнено дело.
Ради онога што се назива јавним здрављем, важно је написати да се овакве особе, које одликује антисоцијални поремећај личности (емоционална хладноћа и удаљеност од других), са мањком осећаја кривице, кајања и искривљених моралних уверења, именују социопатима.
Дефинишу се као импулсивни, без могућности да контролишу своје агресивне испаде, без осећаја за оно шта је право а шта криво, немају самоконтролу, не поштују законе и окривљују друге за властита недела.
На крају, или почетку, није срамота бити болестан у главу али јесте срамота бити шовиниста.