„Знаковито“ гостовање Месића и Јосиповића на београдским телевизијама

Уместо медиjског или политичког мелема на српске ране, какав jе могао да се очекуjе после пуштања Готовине и Маркача, заштитници хрватских интереса отворили су нову етапу у односима Србиjе и Хрватске, наговештаваjући нова понижења и уступке службеног Београда

Не постоjи у новиjоj историjи Европе држава коjу су велике силе толико понижавале као што већ годинама Немачка, Америка и Енглеска понижаваjу Србиjу. Ову jадну земљу исмеjаваjу и народи чиjа jе историjа саздана од злочина, лажи, фалсификата; Србиjа пролази кроз шпалир „топлог зеца“, ћути и прима ударце и од оних коjи данас не би постоjали да им у прошлости ниjе било Србиjе. Београд jе прећутно прихватио кривицу за све што се догодило деведесетих на гробном месту званом Југославиjа и зато jе Србима овако како им jе. Неће се ту мењати ништа набоље, напротив. И службени Београд и сви ми знамо шта долази, знамо за нове услове, ултиматуме, понижења коjе ће „међународни партнери Србиjе“ приредити овоj држави у покушаjу. Да, Србиjа, ниjе држава у пуном смислу те речи, државе се не понашаjу тако како се ево већ пуних 12 година, без прекида, понаша Србиjа, њени бивши и садашњи властодршци. Срби као народ jош увек чекаjу стварање државе коjа ће бити њихова права кућа; ово што сада имаjу нити jе њихово, нити jе кућа. Нигде линиjе преко коjе се не иде, нигде jасно утврђеног циља, националног интереса, вредности коjе се ни под коjим условима не дираjу…

ПОГРЕШНА ПРОЦЕНА

Србиjа испуњава све што се од ње тражи, буквално све. Хашкоj немани изручени су председници Србиjе, начелници Генералштаба српске воjске, генерали, пуковници… и кад се очекивала награда уследили су косовски услови. И ту jе испуњен први сет захтева, али jе, ево пре неки дан, уместо награде дошло ново понижење:„Датум отпочињања преговора добићете кад успоставите пуну сарадњу са Косовом“. Кад се и таj захтев испуни, а хоће, немоjте око тога да гаjите илузиjе, на ред долази Воjводина. Немачка ће, под маском Европске униjе, тражити од Београда да Воjводини врати надлежности коjе jе та српска покраjина имала по одредбама Устава из 1974. године. Увелико се ради на томе.
Неки су у Београду очекивали да ће међународне кабадахиjе, после ослобађаjуће пресуде за Готовину, Маркача и „Олуjу“, у име неке компензациjе, бар утехе, притегнути Хрватску да Србе коjе jе протерала делимично обештети. Или да бар нешто обећа. Погрешна процена. У ситуациjи кад нови режим у Београду о Србима у Хрватскоj и не размишља, приjатељи Загреба (Немачка и Америка) отвараjу нову фазу у односима Србиjе и Хрватске, а то подразумева даљња позиционирања хрватских економских интереса у Србиjи, са нагласком на Воjводину. Док у Хрватскоj расте антисрпска хистериjа, потхрањена случаjем Готовина, неко jе негде одлучио да Србиjу ваља додатно понизити и то у самоj Србиjи. Зато jе Стипе Месић неки дан гостовао на „Првоj“, а Јосиповић на Б92.
Они коjи су љути на ТВ забављача Ивана Ивановића, због довођења у госте Стjепана Месића, требало би да имаjу на уму да jе Иван крив само утолико што jе пристао да игра лакрдиjаша у том трагикомичном скечу. Не мислите ваљда да jе он одлучио да Месић после 22 године дође у Београд и Србима на главу изручи нову гомилу лажи и фалсификата. Ивановић нема поjма ни ко jе Стjепан Месић, ни каква jе била његова стварна улога у догађаjима почетком деведесетих. Ивановић се око тога информисао на „Гуглу“, пуних 20 минута.
Месић jе неколико година потхрањивао и ширио мржњу према Србима и Србиjи; у време снажног Месићевог политичког утицаjа у Хрватскоj, Срби у тоj држави пролазе кроз пакао, убиjани су, протеривани, обесправљени; Месић jе био оснивач ХДЗ-а, први Туђманов председник Владе, председник Сабора Хрватске. Без обзира на то што знамо стварне разлоге Месићевог поjављивања на трећоj по гледаности телевизиjи у Србиjи, не бих ни против тога дигао глас да jе Стипе са друге стране стола, уместо Ивановића, имао достоjног противника, познаваоца његове биографиjе, историjе и догађаjа са почетка распада Југославиjе. Свашта jе ту могло да се извуче. Стварне чињенице су такве да би у судару са њима Месић пољубио патос. Али, ниjе он ради тога доведен у Београд.

ПОДЛЕ ОПСЕРВАЦИЈЕ И ЛАЖИ

Што се тиче Јосиповића, он jе имао мање приjатан разговор за Б92, пошто jе Југослав Ћосић озбиљан новинар, а интервjу jе водио без додворавања, без жеље да се допадне хрватскоj страни. Кад jе однос према Загребу у питању била jе то лекциjа српским новинарима. Ипак, упркос врло доброj припреми, Ћосић ниjе дубински познавалац српско-хрватских односа, чак ни ових савремених, па jе неколико Јосиповићевих подлих опсервациjа и отворених лажи остало без реакциjе.

Пре свега, актуелни шеф хрватске државе драстично jе смањио броj Срба убиjених у „Олуjи“, чак за неколико стотина, убеђуjући Ћосића да jе његов податак валидан, а посебно jе значаjно било Јосиповићево чуђење због чега се људи у Србиjи не запитаjу „зашто су воjници из Србиjе, тенкови и авиони долазили у Хрватску“. Ево нас опет на оноj теми од коjе се моjа маленкост – кад jе рат у Хрватскоj у питању – не одваjа; дефинициjа рата. Јосиповић, као и сви Хрвати, прескаче време и догађаjе, одваjа узроке од последица, па на основу такве лакрдиjе дефинише рат као српску агресиjу на Хрватску. Та поставка jе за хрватску политику, власт и опозициjу, друштвену и културну jавност, све Хрвате, исто што и jеванђеља за хришћане. Добро, то може да се разуме, то jе са хрватског становишта наjбоља могућа исприка за почињене злочине, етничко чишћење Срба, то звучи као оправдање, али не може да се разуме српско вишегодишње ћутање пред оваквим лажима.
Узимам себи слободу, свестан свих могућих приговора, да кажем – jедино колега Мирослав Лазански и моjа маленкост, на српскоj страни, овде у Београду, у континуитету, упорно, потежемо ово питање и подсећамо како jе заиста почео рат у Хрватскоj. Српска политика о томе ћути; од покоjног Ђинђића, па све, ево, до Николића. Српски медиjи, они коjе контролише Влада Србиjе, ову тему и не додируjу. Случаjно?
Немам разуман одговор зашто jе тако. Остаjе само тумачење да jе негде, таjно, добровољно или под притиском, свеjедно jе, договорено да Београд прихвати сву кривицу за рат. Са свим последицама коjе из тога проистичу, разуме се. Шта jе тада обећано Београду, не знам (пракса казуjе – ништа), али ово што се догађа већ годинама наводи на закључак да jе такав „пакт“ трасирао српски пут у пакао.
Све што нам се као народу догађа за последњих петнаестак година изведено jе из дефинициjе рата вођеног на рушевинама Југославиjе. Понављам ово по не знам коjи пут и чинићу то и даље, са ризиком да се огадим некима коjи ме читаjу. Ово jедноставно мора да се ради.

ЧЕКАЈУЋИ ГОТОВИНУ

Јосиповићево „подсећање“ да су српски воjници, тенкови и авиони из Србиjе дошли у Хрватску – увреда jе за разум. Ни сличног доласка почетком деведесетих ниjе било. Оружана сила на коjу Јосиповић указуjе боравила jе у Хрватскоj од 1945. године. Звала се Југословенска народна армиjа. Рат jе почео нападима паравоjних хрватских снага на касарне ЈНА. Тако jе почела – и на ово би требало стално подсећати – и операциjа „Вуковар“. Нису тенкови из Београда ишли у Вуковар зато што jе Милошевић хтео да прави велику Србиjу, већ зато што jе касарна у Вуковару била под блокадом Мерчепове неоусташке бригаде, са неколико мртвих младића у њоj, ликвидираних снаjперима, и зато што jе и Устав jош увек постоjеће и међународно признате државе Југославиjе налагао оружану интервенциjу.
Јосиповић, као што знате, представља хрватску левицу, долази из бивше Рачанове партиjе, отворено негуjе сећање на партизански покрет, декларативно се залаже за права Срба у Хрватскоj, чак се у вези са тим питањем jавно свађао са Милорадом Пуповцем, наводно штитећи Србе, али кад се ова реторика спусти на ниво праксе Јосиповића видимо у истом строjу са Месићем, Шексом, Карамарком, Томцем, Ђапићем…
Хрватска ће се у наредном периоду, кроз разне облике, jош више поjављивати у српским медиjима. У том смислу не искључуjем скорашњи интервjу са генералом Готовином, као што могу да замислим посету неке овдашње телевизиjске екипе (ТВ „Воjводина“, на пример) Марку Перковићу Томпсону. У Загребу или Чавоглавама. И опет ће са друге стране, условно речено новинарске, бити неки Ивановић. Разговараће о глазби.
Иначе, у Воjводини jе већ оформљен медиjски и политички лоби са задатком да ради у неколико праваца; пре свега на снажењу регионално-етничког одређења Воjвођанин (уместо Србин), на анатемисању свега што има српски предзнак и суштину, те на jачању хрватских позициjа и утицаjа у северноj српскоj покраjини. Главни центри деловања, ни то ниjе посебна таjна, налазе се у Телевизиjи „Воjводине“, Независном удружењу новинара Воjводине, ЛСВ-у, тзв. воjвођанскоj Академиjи наука и у редакциjама неколико саjтова чиjи би уредници, да jе државе, већ одговарали због ширења националне и верске нетрпељивости. Према Србима, православцима, наравно. Али, наставиће они да раде поверене им послове без икаквог страха, jер знаjу да Србиjа ниjе српска држава и да Србе нема ко да брани.

Пише: Ратко Дмитровић

Извор: ПЕЧАТ