arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Злочини у Шегестину, Двор на Уни: свједочење Милке Илибашић

Поводом годишњице бестиjалних злочина, Покоља над српским стaновништвом Шегестина 29/30 jануара 1942,  УГ Јадовно 1941. обjављуjе свjедочење Милке Илибашић из књиге „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ Ђуре Затезала. У селу Шегестину на подручjу Двора на Уни усташе су 29/30. jануара 1942. године побиле 189 и одвеле у логор смрти Јасеновац 22 Србина, мушкарца, жене и дjецу.
http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/radio_sam/radio-sam-svoj-seljacki-i-kovacki-posao.jpg

О том злочину свjедочанство jе записала Милка Илибашић, кћерка Анђелиjе и Радована Илибашића коjа jе тада имала 20 година. Она jе 18. маjа 1945. године испричала:

“29. jануара 1942. године из Унчана, Дивуше и осталих хрватских села коjа су уз риjеку Уну, око 300 усташа, домобрана и оружника измиjешаних са цивилима Хрватима под заповjедништвом сатника Бећиревића, родом из села Унчани, опколили су наше село Шегестин. С маjком Анђелиjом, 53 године и братом Николом, 16 година, била сам у кући. Дошла су двоjица непознатих усташа и питали гдjе су нам мужеви, да се не боjимо, а затим отишли.

Опет су дошла двоjица других усташа и испитивали нас. У то jе наишао усташа Драган Кнежић, 40 година, из села Дивуша, водећи собом Деспота Илибашића, 62 године, и одмах га из пушке убио на цести испред наше куће. Кнежић jе дошао до куће Дмитра Илибашића и питао га гдjе jе оружjе. Чула сам када jе Кнежић питао Дмитра воли ли дати оружjе или главу, а Дмитар jе одговорио: “Слободно главу, jа оружjа немам.” На тому jе Кнежић из карабина испалио зрно у главу. Дмитар jе на мjесту остао мртав. Кнежић jе затим дошао у наше двориште.

Маjка и jа стаjале смо на прагу куће. Питао jе маjку гдjе jоj jе човjек, маjка jе одговорила ту негдjе. На то jе изишао моj отац Радован, 61 година, дигао руке пред Кнежићем и рекао: “Предаjем се.” Хаjде са мном, не боj се ништа. У исто вриjеме двоjица непознатих усташа истjерали су маjку и мене из куће. Кад смо пошле, моj брат коjи jе лежао болестан, заплакао jе и рекао маjци да не иде. На то jе маjка рекла мени да jа идем. Још jе отишло пуно жена и дjевоjака из нашег села.

Ја сам излетила ван, пратила су ме двоjица усташа, и док сам облачила капут у дворишту, моj jе отац био далеко од мене 5-6 корака, а уз њега jе стаjао Кнежић. Пустио jе оца испред себе 5 корака и испалио му зрно у главу. Отац jе остао мртав.

Усташе су ме потjерале, jа сам се опирала, а Кнежић jе уперио пушку у мене да ме убиjе.  У том часу наишла jе путем Евица Ножинић, двадесет седам година, са двоjе дjеце, jедно 3 године, jедно 2 године, уплашена пуцњавом у селу. Кнежић jу jе запитао гдjе jоj jе кућа и куда бjежи.

“Моjа jе кућа зидана, бjежим да не погинем”, рекла jе она. Кнежић jоj jе опсовао српску маjку уз риjечи: “Ти храниш четнике, а та твоjа дjеца бит ће четници.” Затим jе испалио на Евицу jедно зрно из пушке. Кад jе пала мртва, дjеца су jако плакала, а Кнежић jе на то испалио у мушко диjете jедно зрно, а у женско три метка и тако их jадне мале убио.

Продужила сам кроз село, а Кнежић jе ушао у кућу Миле Јањића. Нисам видjела шта jе тамо радио, али сам чула плач и запомагање. Мене су усташе отjерале са jош 44 жене и дjеце и 12 мушкараца у Зрин. Путем су нас тукле усташе кундацима, а Софиjу Адамовић, 50 година, када jе пала, газили су ногама. У Зрину су жене и дjецу издвоjили од мушкараца. Мушке су затворили у jедну учионицу у школи, а нас у jедну собу у општини, гдjе су нас чували двоjица усташа.

Прво jутро дошли су к нама двоjица зликоваца крвавих ножева у рукама и шињела. Држали су у рукама jедне чарапе, од jедног Србина коjи jе с нама доведен из Шегестина. Нешто су међусобно шапутали и смиjали се. Један од њих jе рекао: “Кад сам га мазнуо у леђа ножем одмах му jе крв шприцнула, само виче jоj, jоj”. Ту смо били три дана. К нама jе навраћао усташки часник Бећиревић и говорио: “Народе, видите шта сте дочекали да невини страдате ради разних бескућника.” Тада су нас пустили кући.

У Шегестину су тада спалили 22 куће и 15 штала, а сву рогату стоку и живежне намирнице су опљачкали. За 12 људи коjи су с нама дотjерани у Зрин, ниjе нам позната њихова судбина, нити смо касниjе шта чули о њима. Ми смо закључили да су их усташе из Зрина поклале ону ноћ када су сутрадан у jутро, крвавих ножева дошли к нама и дониjели чарапе у рукама. Њих jе нестало заувиjек.

Архив Хрватске, броj ЗК-РЗ Зx 14 998.

Именички попис жртава види Зборник Двор на Уни, Београд, 1991, стр. 376-439.

Везане виjести:

Radio sam svoj seljački i kovački posao – Đuro Zatezalo

Ilibašić – Nenad Menićanin, „Prezimena Banijskog Pounja“  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи свjедок

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​