Злочин у личком селу Комић 01. августа 1941. године

Пише: Јадовно 1941.

Усташки терор над српским народом на териториjи удбинског котара достигао jе кулминациjу пред краj jула и првим данима августа 1941. године, када jе поклана већа група невиних људи из села Комић.

Црква Св. Николе (1778.) у Комићу. Запаљена од стране усташа и срушена послиjе рата.

У ово село смjештено на jужном рубу котара, удбинске усташе нису уопште долазиле, нити jе неко од успостављања усташке власти био ухапшен и одведен у затвор.

Овом покољу претходио jе говор Миле Будака, Павелићевог доглавника, у његовом родом селу Свети Рок, коjи jе хушкаjући усташе на Србе том приликом поред осталог, рекао да ниjе довољно стабло посjећи, већ да му треба и кориjен ишчупати.

Непосредно послиjе овога услиjедио jе покољ Гњатовића у селу Расоjа, поред Ловинца, затим у Плочи, па у Комићу. Ове злочине извршиле су ловиначке усташе.

Подстакнуте говором Миле Будака усташе из Ловинца кренуле су 31. jула 1941. године, према Комићу и то преко Чатрње и комићких ливада с намjером да изненада упадну у село и покољу што више народа. Стража коjа jе постављена према Ловинцу уочила jе усташе и испалила метак упозорења. Злочинци су се зауставили и вратили натраг плашећи се напада. Тиме су усташе биле сприjечене да jош у току ноћи упадну у село и на спавању похватаjу људе.

Уjутро, 01. августа 1941. године, око 70 усташа и око 30 цивила спустило се у село. Будући да су се у то вриjеме преносиле разне информациjе о устанку и борбама диjелова Динарске дивизиjе jугословенске воjске против усташа, под командом неког пуковника Брке, комићани су кад су се усташе поjавиле, помислили у први мах да jе то та воjска пуковника Брке.

Међутим, кад су видjели да су то усташе било jе касно да се било шта предузме. Усташе су позвале народ преко поjединих људи да се из збjегова врати своjим кућама, под изговором да су они дошли на “измирење”.

Тако су помоћу лукавства успjеле прикупити око 50 људи, жена и дjеце. Из овог броjа издвоjили су 19 људи и одвели их у jедну долину близу Плочанског кланца, гдjе су их истог дана побили. Већину су поклали ножевима, док су неке поjединце задавили тако што су им сипали и набиjали земљу у уста, при чему су их боли ножевима. Жртве су закопали на самом мjесту покоља преживjели мjештани. Тога дана звjерски jе заклано 20 Срба.

У заjедничку гробницу покопани су: Пилип Ружић, Томо Лаврнић, Мане Угарковић, Спасениjе Угарковић, Душан Павлица, Станиша Босић, Јово Босић Ћана, Томо Босић, Дмитар Момчиловић, Јаков Момчиловић, Марко Момчиловић, Илиjа Момчиловић, Буде Момчиловић, Петар Момчиловић Пеjо (посљедња троjица су рођена браћа), затим Раде Босић, Илиjа Босић Ицо, Петар Павлица Пеjица, Дане Павлица Дацика и Раде Павлица Филипинов из засеока Пољице. Двадесета жртва усташког ножа био jе Дане Кљаjић из Курjака коjи jе туда наишао па су и њега усташе заклале.

Извор:

Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социjалистичкоj изградњи, Хисториjски архив, Карловац 1979., стр. 265-266.

Гоjко Везмар, Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945, Музеj жртава геноцида, Удружење Срба из Хрватске, Београд 2004., стр. 95-96.

Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005., на стр. 356.

Страхиња Курдулиjа, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историjски институт САНУ, Београд 1993., стр. 39-40.

Мирко Рапаић, Личка трагедиjа, Српска реч, Београд 1999., стр. 145.

Приредио:

Теолог Предраг Цупаћ

Архив Јадовно 1941.

Везане виjести:

Скривање истине не убија хероине – Милица Мика Павлица

Wikipedia

Злочин у личком селу Штикада 1941. године

Покољ Срба у личком селу Расоjа-Гњатовићи

Mirko Rapaić: ZAVJERA HRVATSKIH KOMUNISTA PROTIV SRBA …

Др. РУДОЛФ ХОРВАТ: ЛИКА И КРБАВА – Jadovno 1941.

Сjетимо се данас жртава из Мекињара – Jadovno 1941.