Злочин на Троврху

НОВО ГОРАЖДЕ – На 21-ву годишњицу злочима муслиманских снага из Горажда, сврстаних у такозвану Армију БиХ, над заробљеним српским стражарима на бившем РТВ репетитору Троврх, на овом планинском превоју изнад Новог Горажда, 20. августа је откривено спомен обиљежје и одржан помен парастос, кога је служио парох Гораждански Новица Ћебић.

Спомен обиљежје са именима осам заробљених српских стражара, као и двојицом српских војника који су убијени у офанзиви муслиманских снага око Троврха, открили су чланови њихових породица Миља Вуковић и Горан Ћехо.

А на мермерној плочи на знање поколењима записана су имена заробљених и убијених српских бораца који су чували РТВ репетитор Троврх: Бошко Ласица и његов син Ђоко, Ратомир Клачар, Његош Ћеха, Којо Вуковић, Будимир и Бранислав Тодоровић и Тијослав Радовић, као и Миодраг Гојковић и Радисав Радовић, српски борци који су тих ратних дана убијени у рејону Троврха.

Комеморативном скупу на Троврху, поред бројних чланова породица и потомака српских бораца присуствовао је Народни посланик Скупштине Републике Српске Мирослав Којић, делегација БОРС-а, коју је предводио Дражан Перендија, предсједник Предсједништва ове организације, делегација МУП-а Републике Српске, затим општине Ново Горажде, на челу са начелником Далибором Нешковићем, делегације општинских Борачких организација Ново Горажде и Вишеград, те Удружења логораша Вишеград.

ПОЛУМРТВЕ БАЦИЛИ У ДРИНУ

Обраћајући се присутнима, Момо Лорић, предсједник Општинске Борачке организације Ново Горажде је рекао да је након заробљавања и стравичног мучења над осморицом српских стражара извршен злочин против свих закона и обичаја ратовања.

-Звјерска мучења ових српских јунака почињу од заробљавања, 20. августа 1992. године. Прво су затворени у силос у Копачима, гдје је ликвидиран Рато Клачар, а затим су остали пребачени у логор, који је био у згради МУП-а у Горажду. Након додатних мучења и вишедневне глади, практично полумртве су их одвели до Лађеве Стијене испод Копача и бацили у Дрину, рекао је Лорић.

Он је подсјетио да су се сумње о овом злочину и њиховом бацању у Дрину потврдиле 2011. године када су у језеру Перућац пронађене кости двојице српских мученика са Трвоврха: Тијосава Радовића и Будимира Тодоровића.

-Зато основано сумњамо да је масовна гробница за преостала 92 српска цивила и борца из Горажда, за којима се још увијек трага, у дубини Дринских језера, рекао је Лорић.

Упозоравајући на сталне опструкције Бошњачких званичника Лорић је рекао да је породица Будимира Тодоровића, приликом преузимања његових посмртних остатака из Високог, доживјела велика понижења, када су им предочени документи издати од МУП-а Горажде у којима је писало да су сви српски стражари „погинули у борбама око Троврха“!

-Тек је мала нада и утјеха да је против извршилаца ових звјерских злочина покренут кривични поступак. Надамо се да ће правда побједити, а злочинци добити заслужену казну, поручио је Лорић у свом обраћању на Троврху.

ОБИЉЕЖИТИ СВА МЈЕСТА СТРАДАЊА СРПСКИХ БОРАЦА

Поздрављајући присутне у име Борачке организације Старе Херцеговине и Републике Српске, предсједник Предсједништва БОРС-а Дражан Перендија је подсјетио на велике борбе које су одређивале судбину српског опстанка на овим теренима.

-На овом и другим подручјима имамо доста необиљежених хумки и мјеста страдања српских бораца. Уз нашу добру вољу и слогу надам се да ни једно од тих мјесте неће остати необиљежено, поручио је Перендија, изражавајући наду „да су ове свете српске жртве посљедње које су дате за очување вјере и отаџбине“.

ШЕСТ СТРАЖАРА СЕ УСПЈЕЛО ИЗВУЋИ ИЗ ОБРУЧА

Ратне 1992. године РТВ репетитор Троврх чувало је 14 српских стражара, од којих су шесторица успјела да се конопцима спусте и избјегну заробљавање. Међу њима је био и Зоран Станишић, који је дошао на Троврх да ода почаст својим саборцима.

-Нерадо се присјећам тих ратних дана и паклених борби када су нас јаке муслиманске снаге окружиле и изнуравале, како би им се предали. Нас шесторица, који смо били на другом спрату објекта, у затишју између сталних напада, негдје око 14 часова успјели смо се неопажено конопима спустити низ зидине и замаћи обижњим литицама у густу шуму. Остали саборци, на жалост, нису имали прилику да то учине. Одатле смо се, након вишечасовног лутања успјели провући кроз непријатељски обруч и стићи до српских положаја, присјећа се Станишић.

Он наглашава да су српски стражари на овом објекту били вишедневна посада која није активно учествовала у борбама, са јединим задатком да чувају овај важан телевизијски и радио-релејни објекат.

Извор: 058.ба