Bez naricanja, bez mržnje, bez zavisti. Bez da izazivaš sažaljenje, ili posebno – samosažaljenje.
Kada se svaka naša društvena aktivnost svede na gunđanje na Fejsbuku i svakodnevnu priču o “banana državi“, a pritom smo i mladi, to nešto govori i o nama. Nas je zahvatio babski sindrom kukanja. Kao što stara baba kuka što je boli kuk, što joj je niska penzija, što se život skotrljao, što je sama, što su lekovi skupi, što joj smeta promena vremena, i nama su niske stipendije, naši su talenti neprepoznati, država nas ne ceni, a isto tako često nam i samima smeta promena vremena. To je, ipak, za mladog čoveka neprimereno.
Kad si već upisao fakultet, završi ga sa najboljim ocenama. Bez razvlačenja. Bez kukanja o tome kako se “raspadaš“ od učenja. Ne bavi se besmislicama. Ne brini tuđe brige. U slobodnim momentima čitaj nove knjige, idi u pozorište, idi na koncert, vozi bicikl, napiši pesmu, radi trbušnjake – radi ono što te ispunjava. Zaljubi se – detinje iskreno. Veruj. Proputuj. Pevaj. Vikendom otiđi do zavičaja, da se podsetiš ko si ustvari, da se napiješ vode sa izvora. Oreži voćku ili okopaj baštu, da vidiš kako iz tvog rada može nešto da nikne. A kad sve to obaviš, nađi posao, najbolji koji možeš. Iskoristi svoje sposobnosti, ali budi i iskren prema sebi – spoznaj šta znaš a šta ne, šta možeš a šta ne. Ako ti to isprva ne uspe, čekaj svoju šansu. Kad uspeš, pomozi i drugom koji je nesrećan. Tvoje malo njemu će biti mnogo, a tebi će to dobro višestruko da se vrati. Ako sve to ne uspe, nađi sličnomišljenike, iziđi na izbore, ili na ulicu, i obori lošu vladu. Ako i to ne uspe – otisni se negde gde će te ogrejati sunce. Često je neuspeh putokaz, početak nekog novog uspeha. I večito tragaj za svojim smislom života, koji neće narušiti tuđ.
I to je sve. Živi život. Bez naricanja, bez mržnje, bez zavisti. Bez da izazivaš sažaljenje, ili posebno – samosažaljenje. To ti kao mladom ne priliči. Pogotovo ako si muškarac.
Piše: Nemanja Dević
Vezane vijesti: