U izradi novi nastavni plan i program za učenike pripadnike nacionalnih manjina u našoj zemlji
Albanski đaci u Preševu, Bujanovcu i Medveđi često dođu i do srednje škole, a da ne znaju ni reč srpskog da izgovore. Situacija nije bolja ni sa mađarskim učenicima na severu zemlje. Iako u prvom, drugom i osmom razredu uče srpski po dva časa nedeljno, a u ostalim razredima po tri časa, ne znaju ni da se sporazumeju na srpskom.
Ovako alarmantna situacija pokazala je i da nastavni planovi i programi po kojima uče srpski kao nematernji nisu ispunili nijedan od zacrtanih ciljeva, te da se nešto hitno mora menjati. Zbog toga je oformljena radna grupa koja izrađuje novi nastavni plan i program za učenike, pripadnike nacionalnih manjina, koji srpski uče kao nematernji.
– Do sada su na isti način srpski jezik učili svi – i đaci hrvatske i bošnjačke nacionalnosti, kao i pripadnici albanske ili mađarske nacionalne manjine. Sada pravimo dva programa, jedan za one koji ne govore slovenske jezike, mađarski i albanski, i drugi, napredniji, za govornike slovenskih jezika. Po naprednijem programu učiće i deca rumunske nacionalnosti koja su dobro integrisana u zajednicu, pa je njihovo znanje dosta veće – objašnjava za „Novosti“ Dejana Milijić Subić iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koja je uključena u izradu novih planova i programa. – Nacionalno testiranje koje je rađeno pre dve godine u Bujanovcu, Preševu i Medveđi pokazalo je veoma nizak nivo poznavanja srpskog jezika kod učenika kojima on nije maternji. Uprkos veoma velikom fondu časova, oni i do srednje škole dođu, a da ne znaju da se sporazumeju na srpskom, da ne znaju ni dve-tri reči da kažu. To ih kasnije sprečava da ostvare svoja građanska prava, da se zaposle u državoj upravi, da popune bilo koji formular van svoje opštine, da nastave školovanje.
Naša sagovornica kaže da se znanje srpskog jezika, među manjinama koje žive u izolovanim sredinama, značajno pogoršalo od raspada SFRJ i sukoba koji su usledili.
O dramatičnom nepoznavanju srpskog jezika na severu i jugu Srbije govorio je na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta prof. dr Aleksandar Jerkov, koji je takođe član radne grupe. On smatra da su država, kao i istorijske prilike u kojima živimo najviše krivi za ovaj problem.
– Tragično je njihovo nepoznavanje srpskog jezika. Ovi đaci kada uđu u razred ne znaju ni reč, nastavnika razumeju kao što bi ga razumeo Kinez – kaže prof. Jerkov. – Oni moraju da uče sve iz početka, a plan je da u petom razredu nauče 150 novih reči, što je u skladu sa međunarodnim standardima učenja jezika.
Prof. Jerkov najavljuje da će, posle skeniranja situacije na jugu Srbije, radna grupa ići na sever, u pretežno mađarske sredine, gde situacija nije ništa bolja.
NASTAVNICI PROBLEM
OSIM nastavnih planova i programa, za nepoznavanje srpskog jezika kriv je i loš nastavni kadar – objašnjava Dejana Milijić Subić. – Srpski jezik predaju nastavnici drugih predmeta, uglavnom da bi dopunili fond časova. Često su to ljudi koji uopšte ne govore srpski ili, ako znaju srpski, ne znaju jezik sredine u kojoj su. A zakon propisuje da moraju da znaju bar 30 odsto jezika nacionalne manjine kojoj predaju.