Све остало време били су привезак Беча и Берлина и, наравно, Ватикана, ког су беспоговорно слушали и слушају све до дана данашњег.

Захваљујући новоствореној држави Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, која их је прихватила 1. децембра 1918. године, иако су током целог рата били под палицом Аустроугарске царевине и цара Фрање Јосифа, самим тим жестоки противници Србије и српства, а онда од 1945. године и примљени уз опрост невиђених ратних злочина, као пуноправни члан ФНРЈ и осталих назива југословенске државе, иако су од 10. априла 1941. године и оснивања усташке државе били поклоници Трећег рајха и фирера Адолфа Хитлера.

Никад захвални својим спасиоцима, захваљујући понајвише здушној подршци западних држава, пре свега Немачке, према којој су у знак захвалности Хрвати испевали и химну „Данке Дојчланд“, а онда под вођством некадашњег југословенског генерала Фрање Туђмана 1991. прогласили такозвану независност, а касније извршили погром Срба, до тада конститутивног народа у Хрватској.

Вазда, дакле, под туђим утицајем и контролом моћника са западних страна и, наравно, Ватикана, сад су, уласком у Европску унију и НАТО савез, нашли новог господара.

Окуражени, по ко зна који пут у својој (х)историји новим заштитницима, последњих недеља поготово, машу, спортски речено, некаквим жутим картончићима Србији и српском народу да малтене, од њих зависи евентуални пријем наше државе у европску заједницу народа!

Требало би да Хрватска коначно схвати и прихвати за њу непријатну и неумитну чињеницу, како су и као „новоевропљани“ независни само утолико што од њих ништа, ама баш ништа, не зависи, већ од искључиве воље њихових последњих наредбодаваца!

Аутор: Борислав Комад

Извор: НОВОСТИ