Затвор после борбе за кућни праг

Хрватска полициjа на граничном прелазу Баjаково ухапсила брачни пар

Томашевић, пензионере Мирjану и Момчила. Више од две децениjе покушаваjу
да врате отету кућу у Водицама код Шибеника

Запањени су били Мирjана и Момчило Томашевић када их jе пре два
дана зауставила хрватска полициjа на граничном прелазу Баjаково. Ту их
jе задржала неколико сати, док ниjе стигла марица и, одатле, поново су
их сатима возили, назад, до Шибеника, где су их затворили. А да ово
двоjе старих људи (обоjе пензионери) нису ни знали зашто су задржани на
граници. И зашто су, данас, у затвору.

Њихов син Ален Томашевић, коjи jе вест о хапшењу
родитеља сазнао од сестре са коjом су се Мирjана и Момчило враћали из
некадашњег завичаjа у Далмациjи – нема дилему…

– Све су нам узели, сад желе и животе – каже нам.

–
Моjи родитељи су стари, одавно у пензиjи коjу су зарадили као просветни
радници. Страхуjем за њих. Могу ли поднети ово, ко зна коjе
малтретирање по реду због чега су и оболели.

Ален
Томашевић подсећа да су његови родитељи више од 20 дана боравили у
Далмациjи. Тамо су, у Водицама код Шибеника, покушавали да распитаjу
„шта jош могу да учине како би вратили отету имовину“. Да после 23
године безуспешног доказивања пред хрватским судовима, поново ставе до
знања да им jе ускраћено основно људско право – право на имовину. Али,
„зарадили“ су затвор.

– Нема сумње да су надлежни
знали за боравак моjих родитеља у Хрватскоj, али им jе, очигледно, било
потребно спектакуларно хапшење на граници… Исто тако да их врате у
Шибеник, у марици, упркос молби сестре да ће их она аутомобилом вратити.

Томашевићи су полициjи понудили да на Баjакову оставе и пасоше, док се у Шибенику не разjасни зашто их и по ком решењу хапсе.

–
Не. Чекао се полициjски комби из Шибеника, да се двоjе старих људи
стрпа у возило и пред очима ћерке и унука возе сатима до затвора… Тамо
су им рекли, а они су у jедном дозвољеном телефонском разговору са
ћерком, пренели да су „осуђени у одсуству“.

Ален
Томашевић не зна колико jе траjање затворске казне, а могући одговор
налази у прошлогодишњоj посети родитеља Водицама. Тада су заjедно
наjавили и дошли у отету кућу. Ален jе изашао на терасу и викао:
„Комшиjе вратио сам се своjоj кући“.

– И тада су нас
сво троjе привели, али убрзо и пустили. Рекао сам у полициjскоj
станици: доћи ћемо опет. И долазићемо све док нам не вратите отето. И
борићемо се до последње трунке снаге. Изгледа да су сада ударили и на
ту, последњу трунку.

НЕЋУ ОДУСТАТИ

–
Веруjем да и мене чека судбина родитеља уколико се поново упутим у
Водице. Ја тамо не тражим туђе. Тражим наше. Кућу. Плац. Успомене. Али,
jа нећу одустати. Ићи ћу до краjа.

ПОРУКА СВИМ СРБИМА

–
Хапшење моjих старих родитеља ниjе опомена само нама Томашевићима –
каже син Мирjане и Момчила. – Ово jе опомена и другима. Србима коjи се
боре да у Хрватскоj врате узурпирану имовину.

Извор: Вечерње Новости