arrow up

Подијелите вијест:

Зашто је устао народ Црне Горе: Млади и стари, православци и муслимани, потомци четника и партизана шаљу слике кротког али непоколебљивог бунта

Последње процене говоре да је у молитвеним протестним литијама и 200.000 грађана Црне Горе.

Саборни храм Христовог Васкрсења – Подгорица

ЦРНОЈ Гори се догодио Бог, а његова жива црква показала се у свој својој моћи и лепоти.

Пише: Раде ДРАГОВИЋ

Овај коментар свештеника Митрополије црногорско-приморске можда на најбољи начин описује библијске сцене са молебна и литија из свих крајева Црне Горе. “Не дамо светиње!” – гесло је које невероватном силом сваког четвртка и недеље повезује хиљаде људи и наводи их да са иконама, црквеним барјацима и крстовима прелазе десетине километара поручујући да у одбрани вере, Цркве и храмова не може бити повлачења нити компромиса.

Национално, идеолошки и политички подељена Црна Гора суочена је последњих месеци са још једном, досад најдубљом и потенцијално најопаснијом поделом – црквеном. То је горки плод контроверзног Закона о слободи вероисповести или уверења о правном положају верских заједница. Не памти се да је иједан пропис икада успео да изазове тектонске поремећаје у Црној Гори и мобилише хиљаде грађана. Став народа је јасан – Закон неће проћи, а храмови и светиње остају ономе коме су одувек и припадали – Српској православној цркви, њеним епархијама и верницима.

Тешко се може разумети упорност и махнита енергија црногорског државног врха да скроји и усвоји пропис који је засад успео само у једном – да уједини верни народ, без обзира на нацију, веру, политичко опредељење. У жељи да изгради нови квазиевропски и наводно демократски поредак, режим је ступио у готово па отворени обрачун са Српском православном црквом, у коју отворено упире прстом као у највећег непријатеља црногорске државе.

Помоћу закона који је неуставан, неутемељен, недоречен, па и непримењив – посегнуло се за црквама и манастирима, храмовима, добрима и имањима. Под ноге законописаца бачени су прошлост, чињенице, историја, па и сам Устав Црне Горе.

На овакав чин без преседана Црква је реаговала онако како јој приличи и како једино уме – молитвом. Митрополија црногорско-приморска, као и епархије Будимљанско-никшићка, Захумско-херцеговачка и Милешевска, позвала је народ на молебне и литије у знак протеста због државног безакоња. Спонтано и ненаметљиво, верници су почели да се окупљају и у тишини дижу свој глас. Најпре у Подгорици, Никшићу, Беранама и Пљевљима, а затим све масовније и готово у сваком месту. Хиљаде људи мирно, али и бескомпромисно и данас ходе и Бијелим Пољем, Будвом, Боком Которском, Андријевицом, Даниловградом, Плужинама…

Последње процене говоре да је у молитвеним протестним литијама и 200.000 грађана Црне Горе. Сви они заједно – млади и стари, православци и муслимани, чланови готово свих странака, потомци четника и партизана, сваког четвртка и недеље у свет шаљу непоновљиве слике кротког али непоколебљивог бунта. И шаљу поруку, кратку и јасну – “Не дамо светиње!”.

Речима песника Матије Бећковића, хиљаде људи у Црној Гори кренуло је пешке – према небу.

Аутор: Раде ДРАГОВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добри мој!

Кажеш „Не желим тамо да идем. Отерали су ме. Нас су отерали. Нећу

Мрачни бездан смрти

Доктор Никола Николић (1896-1986) био jе члан организациjе Млада Босна, активни учесник Октобарске

Велебиту мој..

Велебиту мој… Заплачеш ли мили,икада онако к’о отац. Кад зачујеш кроз твојих јела

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​