Zašto Hrvatska podmeće Srbiji raketiranje Banskih dvora

Datum objave: nedelja, 24 jula, 2016
Objavljeno u Ostalo, Otadžbinski rat
Veličina slova: A- A+

Predstavljati Hrvatsku kao suverenu državu, a u tom trenutku je bila samo jedna od jugoslovenskih republika sa separatističkim rukovodstvom, koja se navodno branila od velikosrpske agresije jeste politička konstrukcija, kaže Momčilo Pavlović

Momčilo Pavlović - Prva međunarodna konferencija o kompleksu ustaških logora Jadovno – Gospić 1941. Banja Luka, Bosna i Hercegovina, 24 - 25. jun 2011.
Momčilo Pavlović

Ni godinu i po dana posle presude Međunarodnog suda pravde (MSP), koji je abolirao Beograd za sva dešavanja na teritoriji bivše Jugoslavije počinjena pre 27. aprila 1992, kada je nastala SRJ, zvanični Zagreb ne odustaje od pokušaja da Srbiju poveže sa navodnim zločinima koje je JNA počinila 1991. godine.

Tokom spora pred sudom u Hagu 2014. godine Hrvatska je insistirala na tome da je Srbija odgovorna za zločine prema civilima u Vukovaru 1991. godine, što je MSP odbacio, a sada ministar spoljnih poslova Miro Kovač pita Beograd zašto, „umesto skandaloznog najavljivanja istraga protiv hrvatskih branitelja, Srbija, recimo, ne procesuira one koji su odgovorni za raketiranje Banskih dvora i pokušaj atentata na hrvatsko državno vođstvo i predsednika Franju Tuđmana 7. oktobra 1991 godine”.

U novom istupu hrvatskih političara direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović vidi političku konstrukciju Zagreba koja ne doprinosi smirivanju tenzija. On objašnjava da u vreme granatiranja Banskih dvora ni Srbija ni Hrvatska nisu bile države, u međunarodnom smislu te reči, niti su oružani sukobi u Jugoslaviji bili rat sa stanovišta međunarodnog prava.

„Jedini međunarodno priznati državnopravni subjekt bila je Jugoslavija, u dubokoj krizi, a na čelu ključnih institucija Jugoslavije nalazili su se Hrvati. Predstavljati Hrvatsku kao državu, a u tom trenutku je bila samo jedna od jugoslovenskih republika sa separatističkim rukovodstvom koje donosi političke odluke direktno protiv svojih građana srpske nacionalnosti, kao suverenu državu koja se navodno branila od velikosrpske agresije jeste politička konstrukcija”, kaže Pavlović.

Prema njegovim rečima, očigledno je da pobednički nacionalizam u Hrvatskoj ne dozvoljava nikakvu drugu istinu niti suprotstavljeno gledište.

„Ovaj kontroverzni događaj svakako treba rasvetliti, ali teško ga je razumeti u kontekstu političkih odnosa Srbije i Hrvatske danas, posebno u sklopu evropskog puta Srbije, na koji Hrvatska zlovoljno gleda i pokušava, i tek će pokušavati, da na svaki mogući način uspori put Srbije ka EU”, objašnjava Pavlović.

Tog 7. oktobra 1991, kada je ratno vazduhoplovstvo SFRJ gađalo Banske dvore, tu je održavan sastanak hrvatskog predsednika Franje Tuđmana sa tadašnjim predsednikom Predsedništva SFRJ Stjepanom Mesićem i predsednikom Saveznoga izvršnog veća Ante Markovićem.

Politički analitičar iz Zagreba Davor Đenero uverava da ne bi trebalo previše ozbiljno shvatati Kovačeve poruke jer su one namenjene, pre svega, unutrašnjoj upotrebi: „Evidentno je da se on dosta slabo snalazi u svojoj ulozi i da ne vidi kakve će posledice u međunarodnoj areni imati njegove unutarpolitičke izjave.

Danas je potpuno irelevantno govoriti o tome šta se dešavalo pre 25 godina”, kaže Đenero, ali dodaje i da „Srbija ima ozbiljne probleme sa shvatanjem tog razdoblja”.

„Kovač sada spasava svoju kožu u svom biračkom telu. Osim njega i njegovih birača, nikoga drugog ne bi trebalo ovo da zanima. Uostalom, nikakvog međunarodnog spora ili procesa oko da li je Srbija bila agresor na Hrvatsku neće biti. Poslednja prilika koju je Hrvatska imala jeste spor pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu koji se vodio po tužbi Hrvatske”, ocenjuje Đenero.

Da je ipak granatiranje Banskih dvora tema koja tišti Zagreb i koje se neće lako odreći, svedoči i činjenica da je prilikom posete britanskog kraljevskog para Hrvatskoj u martu ove godine jedno od mesta na koje je premijer Tihomir Orešković poveo princa Čarlsa i vojvotkinju Kamilu bilo tamo gde su „Martićeve rakete” pogodile sedište hrvatske vlade.

Trebalo bi, međutim, podsetiti da je Milan Martić pred Haškim tribunalom optužen i osuđen na 35 godina zatvora, između ostalog i zbog granatiranja centra Zagreba, ali 1995. godine, i da nema nikakve veze sa događajem iz 1991. godine. Njegov advokat Predrag Milovančević kaže da, pošto je Hrvatska bila deo teritorije Jugoslavije i važio je Ustav SFRJ, JNA nikako ne može biti agresor.

„Zahtev da Srbija istraži i osudi bombardovanje Zagreba u stvari je kamuflirani zahtev da Srbija prizna agresiju na Hrvatsku. Ako Kovač želi da neko odgovara, treba  da se obrati onima koji su bili u tadašnjim organima države koju su Hrvati nasilnom secesijom razbili”, kaže Milovančević za naš list.

Autor: Jelena Cerovina

Izvor: Politika

 

Vezane vijesti:

Prva međunarodna konferencija o kompleksu ustaških logora Jadovno – Gospić 1941.

Momčilo Pavlović: Srbi treba da se ponose ulogom u borbi …

Srbima nametnuto ili da ginu ili da budu izdajice | Jadovno …

 


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top