Бања Лука, Босна и Херцеговина, 24 - 25. јун 2011.

У организацији Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941., те суорганизацији Института за савремену историју из Београда и Академије наука и умјетности Републике Српске, у Вијећници бањалучког Банског двора 24. и 25. јуна 2011. одржана је Прва међународна конференција о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941.
У раду конференције судјеловало је педесетак учесника и судионика из Србије, Хрватске, Израела, Сједињених Америчких Држава, Италије, Њемачке, Русије, Аустрије, Српске и других земаља.

 

• Програм конференције

• Уводна обраћања

• Видео снимак отварања конференције

• Извјештај о конференцији

• Зборник сажетака

• Готови радови

• Слике са конференције

• Везане вијести

 

 

 

Програм конференције

 

Прва међународна конференција о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржана је у Бањалуци, 24–25. јуна 2011. у Bијећници Банског двора.

 

Организатори конференције

 

УГ Јадовно 1941.	Институт за савремену историју	Академија наука и умјетности Р. Српске

 

Научни одбор конференције:

 

Проф. др Момчило Павловић

Институт за савремену историју, Београд

 

Проф. др Никола Б. Поповић

Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука

 

Др Милан Кољанин

Институт за савремену историју, Београд

 

Протосинђел мр Јован Ћулибрк

Одбор за Јасеновац

Светог архијерејског сабора Српске православне цркве

 

Мр Горан Латиновић

 Универзитет у Бањој Луци

 

 

На конференцији ће своје радове изложити учесници из Израела, Русије, Италије, САД, Њемачке, Аустрије, Хрватске, Србије и Српске. 

 

Програм конференције

 

Петак 24. јун 2011. Вијећница Банског двора:

09:00 - поздравна обраћања, отварање конференције

09:30 - уводно излагање:

 

Ђуро Затезало:

ЈАДОВНО - КОМПЛЕКС ХРВАТСКИХ УСТАШКИХ ЛОГОРА-СТРАТИШТА 1941. 

 

10:00 - Пауза, интервјуи, изјаве, медији

10:30 - Прва сесија - СЕЋАЊЕ НИЈЕ ДОВОЉНО - Предсједавајући Јован Ћулибрк

1. Александар Нећак: СЕЋАЊЕ НИЈЕ ДОВОЉНО
2. Иван Черешњеш: СЈЕЋАЊЕ КАО ИДЕОЛОГИЈА У ДРУШТВИМА КОЈА СЕ МИЈЕЊАЈУ -„Никад више“ као парадигма за Сјећање на холокауст-
3. Љиљана Радонић: РАТ СЈЕЋАЊА НА ПОСТ-ЈУГОСЛАВЕНСКОМ ПРОСТОРУ
4. Ефраим Зуроф: ЗНАЧАЈ ПРАВДЕ ПОСЛЕ ХОЛОКАУСТА У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ НАКОН ПАДА КОМУНИЗМА

12:30 - Пауза

13:00 - Друга сесија - ИЗВОРИ, ДОКУМЕНТА И СВЈЕДОЧАНСТВА - Предсједавајући Момчило Павловић

1. Јован Ћулибрк: МЕМОАРИ, АУТОБИОГРАФИЈЕ И БИОГРАФИЈЕ ПРИПАДНИКА САВЕЗНИЧКИХ МИСИЈА У ОКУПИРАНОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ КАО ИЗВОРИ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ 1941. ГОДИНЕ И ЈАДОВНА
2. Мила Михајловић: ИТАЛИЈАНСКИ ИЗВОРИ - ДОКУМЕНТИ О МАСАКРУ СРБА У ДАЛМАЦИЈИ, ЛИЦИ И КНИНСКОЈ КРАЈИНИ (1941- 1943)
3. Драган Шућур: СТРАДАЊЕ СВЕШТЕНСТВА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СИСТЕМУ УСТАШКИХ ЛОГОРА ЈАДОВНО-ГОСПИЋ 1941. ГОДИНЕ

14:30 - Ручак

16:30 - Трећа сесија - КОНТЕКСТ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА - Предсједавајући Никола Поповић

1. Кирил Феферман: НАЦИСТИЧКИ „ДИВИДЕ ЕТ ИМПЕРА“: ПОРЕЂЕЊЕ СОВЈЕТСКОГ И ЈУГОСЛОВЕНСКОГ СЛУЧАЈА 1941. ГОДИНЕ
2. Филипо Петрући: ИТАЛИЈАНСКА ОКУПАЦИЈА ТУНИСА И ЈУГОСЛАВИЈЕ: РАЗЛИКЕ И СЛИЧНОСТИ У ОДНОСУ ПРЕМА ЈЕВРЕЈИМА
3. Рафаел Исраели: ИСЛАМ НА БАЛКАНУ ПОД ЊЕМАЧКОМ ОКУПАЦИЈОМ

18:00 - Пауза

18:30 - Четврта сесија - ЈАДОВНО У ПОЛИТИЦИ И ИДЕОЛОГИЈИ НДХ - Предсједавајући  Иван Черешњеш

1. Милан Кољанин: ЛОГОР ГОСПИЋ У ХРВАТСКОЈ НАЦИОНАЛНО-РАСНОЈ ПОЛИТИЦИ 1941. ГОДИНЕ
2. Младенка Иванковић: ЈАДОВНО - „АРИЈАНИЗАЦИЈА КУЛТУРНОГ ОЗРАЧЈА“ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ -  Јеврејски интелектуалци и студентска омладина међу првим жртвама масовних егзекуција

19:30 - Завршетак првог радног дана конференције

20:15 - Заједничка вечера

 

Субота 25. јун 2011. Вијећница Банског двора:

09:00 - Пета сесија - КАЛЕИДОСКОП УВИДА - Предсједавајући Филипо Петрући

1. Никола Жутић: ЛИЧКО КРВАВО ЉЕТО 1941: РИМОКАТОЛИЧКИ ИНСПИРАТОРИ И ИЗВРШИОЦИ ГЕНОЦИДА
2. Мелита Швоб: ЖИДОВИ СТРАДАЛИ У ЈАДОВНОМ
3. Дани Новак: ПРЕЖИВЈЕЛО ДИЈЕТЕ ЛОГОРАШ – ЛИЧНО СЈЕЋАЊЕ И ПРЕНЕСЕНО ИСКУСТВО
4. Владимир Умељић: СОЦИЈАЛНО-ПСИХОЛОШКИ АСПЕКТИ ФЕНОМЕНА ГЕНОЦИДА У СВЕТЛУ „ТЕОРИЈЕ ДЕФИНИЦИОНИЗМА“
5. Јован Мирковић: ЖРТВЕ РАТА 1941-1945. РОЂЕНЕ НА ПОДРУЧЈУ БОСАНСКЕ КРАЈИНЕ ПРЕМА ДО САДА ИЗВРШЕНОЈ РЕВИЗИЈИ ПОПИСА ИЗ 1964. ГОДИНЕ С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА СТРАДАЊЕ СТАРИЈИХ ЛИЦА И СТРАДАЊЕ У ЛОГОРУ ЈАДОВНО

11:00 - затварање конференције, захвала организатора, најава промоције књига и сутрашњег обиљежавања "Дана сјећања на Јадовно 1941."

 

Добротвори конференције

Организацију Прве међународне конференције о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941., финансијски су помогле сљедеће институције и појединци:

 

Влада Р. Српске, Министарство науке и технологије	Влада Р. Србије, Министарство вера и дијаспоре	Академија наука и умјетности Републике Српске	Град Бања Лука, Административна служба града

 

Бански двор: културни центар, Бања Лука	Менаџер компанија д.о.о. Бања Лука	Елнос д.о.о. Бања Лука

 

- Ланако д.о.о. Бања Лука

- Алф-Ом д.о.о. Бања Лука

- МГ Минд д.о.о. Мркоњић Град

- БЛ дентал, Бања Лука

- Орба д.о.о. Бања Лука

- Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, Београд

- Општина Брод

- Општина Крупа на Уни 

- Град Источно Сарајево

- Општина Модричa

- Општина Шамац

- Општина Калиновик

- Ауди центар, Бања Лука

- Minaqua

- Савез антифашистичких бораца и антифашиста Р. Хрватске

- Господин Арие Ливне

- Господин Дани Новак, САД

- Господа Богдан и Весна Граховац, Шведска

- Госпођа Драгица Шево, Бања Лука

- Господин др Владислав Турнић, Дубровник

- Госпођа Јерина Малешевић, Загреб

- Пензионерска странка Републике Српске

 

 

Предсједник организационог одбора
Др Душан Басташић

 

Уводна обраћања на конференцији

 

Душан Басташић, Oрганизациони одбор конференције 

Господине изасланиче предсједника Републике Српске, господине потпредсједниче Републике Српске, господине изасланиче предсједника Републике Србије, господине предсједниче Академије наука и умјетности Републике Српске, Ваше екселенције, даме и господо, добар вам дан!

Високодостојни архимандрите Јоване, изабрани епископе липљански, изасланиче Светог Синода СПЦ, часни оци, потомци и поштоваоци јадовничких жртава, браћо и сестре, помаже Бог!

Данас је заиста добар дан и ваистину помаже Бог, јер након седамдесет година свједоци смо Првог научног скупа о комплексу усташких логора Госпић - Јадовно 1941.

Поздрављам вас у име Удружења грађана Јадовно 1941. , удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић 1941., иницијатора данашње конференције.

Прву међународну конференцију о комплексу усташких логора Госпић - Јадовно 1941., организовали су Удружење грађана Јадовно 1941., Институт за савремену историју из Београда и Академија наука и умјетности Р. Српске.

Ону прву, значајну материјалну подршку организацији конференције пружило је Министарство вјера и дијаспоре Владе Републике Србије. Министру, господину Срђану Срећковићу, изражавамо дубоку захвалност.

Пресудну материјалну подршку организацији конференције пружила је Влада Републике Српске.

Посебну захвалност за лични ангажман у помоћи око организовања конференције дугујемо сенатору Републике Српске, господину Арију Ливнеу, савјетнику предсједника Републике Српске и господину Винку Богдану, помоћнику министра наука у Министарству науке и технологије Владе Републике Српске.

Организацију конференције помогли су и Административна служба града Бања Лука, Културни центар Бански двор, као и неколико општина у Р. Српској. Хвала им! 

Велики број потомака и поштовалаца јадовничких жртава је својим скромним прилозима помогао ову конференцију. Изражавајући им захвалност, молим их да ми опросте што их поименично нисам поменуо.

Своју несебичну помоћ организацији конференције пружили су радници Менаџер компаније, предузећа које је све своје људске, техничке и просторне капацитете ставило на располагање Удружењу Јадовно 1941. Хвала вам!

У припреми научног и стручног дијела конференције, пресудну помоћ је пружио архимандрит, магистар Јован Ћулибрк, изабрани епископ липљански, члан Научног

одбора конференције. Немјерљив је допринос архимандтрита Јована у интернационализацији истине о јадовничким стратиштима.

Посебну захвалност дугујемо проф. др Момчилу Павловићу, директору Института за савремену историју из Београда, магистру Горану Латиновићу са Универзитета у Бањалуци и госпођи Радмили Михајловић из Рима, која нам је не само отворила врата италијанских архива, него и помогла да се истина о Јадовну чује у италијанском и Европском парламенту.

Удружење грађана Јадовно 1941., не би било основано, а ове конференције данас не би било, да историчар др Ђуро Затезало већи дио свог радног вијека није посветио истраживању јадовничких и госпићких стратишта. У издању Музеја жртава геноцида из Крагујевца,  др Затезало је 2007. године публиковао своје капитално двотомно дјело "Јадовно, комплекс усташких логора 1941." и "Јадовно, зборник докумената". Докторе Затезало, велико хвала за ваш дугогодишњи рад и труд!

Осим сазнања усвојених породичним предањем и искуства одрастања, пред уплаканим очима мајки и бака замотаних у црне мараме, стравична истина ишчитана из Затезалових књига била је пресудна за одлуку да формирамо Удружење Јадовно 1941.

Намјера нам је била, и јесте, да своја сазнања о стратиштима Госпића, Јадовна и острва Пага низом активности ставимо у функцију меморијализације нашег породичног страдања и његовог усвајања у наше трајно памћење.

На наш рад гледамо као на одговоран однос према нашим прецима и наш допринос борби за биолошки опстанак наших потомака.

Господо излагачи, дугујемо вам захвалност за вријеме и труд које сте одвојили да би се истина о јадовничком страдању верификовала на начин примјерен историјској науци.

Ова конференција и ваше учешће на њој представља допринос на путу ка истини, ка затварању једног болног и мрачног поглавља наше историје и учвршћивање у нади да садашњи, али и још нерођени потомци јадовничких жртава неће доживјети њихову судбину.

Даме и господо, браћо и сестре, дозволите ми да у име Организационог одбора конференције, у име потомака и поштовалаца жртава Јадовна, али и у име самих жртава, јер оне гласа немају, прогласим конференцију отвореном ријечима:

"Учимо о Јадовну да се оно никада никоме не би поновило"!

Хвала! 

 

Момчило Павловић, Институт за савремену историју, Београд, Р. Србија

Поштовани учесници конференције, часни оци, уважени гости, даме и господо, не само што је Институту за савремену историју учињена част, него је то  и наша дужност, да подржавамо, одржавамо у свести овакве скупове, а посебно Прву међународну конференцију о комплексу усташких логора Јадовно-Госпић 1941. Зашто смо ми као Институт, подржали ову конференцију и зашто је она уопште важна? Само свест, дакле, о злочину, гарантује да се он неће поновити. Зато што сматрамо да само прецизном реконструкцијом историјских догађаја, укрштањем извора првог и другог реда, злочини, а посебно злочин геноцида над Србима у НДХ се може научно верификовати, зато што ова тема и уопште тема геноцида над Србима у НДХ није темељно истражена, што је другим догађајима релативизована, што је контраверзним подацима направљена конфузија, и што је у делу не само научном шире јавности, посебно међународне јавности, научне јавности, недовољно озбиљно схваћена по нашем мишљењу. Зато што je на крају XX века, у несрећним околностима, српски народ, који је доживео геноцид и који је највише страдао у току II светског  рата,оптужен за геноцид, односно да је геноцидан народ. Зато што Срба у Хрватској, некада носиоца, државне jугословенске политике, па делом и комунистичке идеологије и праксе, у ширим просторима Хрватске једноставно нема, дакле на просторима где је вековима живео, а на другим просторима је сведен на безначајни проценат становништва Хрватске. Хрватска политика, европска политика је у реду, али Срба на тим просторима више нема. Зато што свест о злочинима и размери мржње и бестијалности, треба да буде очувана и развијeна код свих грађана који живе на овим просторима. Зато што је комплекс ових логора, дакле, Госпић-Јадовно, био први логор за елиминацију Срба, Јевреја и других, основан још у првој недељи када је Хитлер напао Југославију, а пре него што је она капитулирала. Зато што је за 132 дана постојања, уморено на свиреп начин, према истраживањима доктора Затезала, преко 40.000 лица, од тога 38.000 Срба, око 2000 Јевреја, 78 Хрвата и 25 осталих. Разуме се, та бројка није коначна. Зато што је поименице пописано око 11.000 страдалих, од тога 71 свештеник српске православне цркве, међу којима и двојица владика. На крају, да време, то историјско решето, како је неко рекао, не прекрије заборавом и жртве и Србе на тим просторима. На крају, сасвим, што је време, кад ми осећамо потребу за стварање једне снажне, модерне, научне институције у Републици Српској пре свега, која би се бавила специфичним питањима историје, историјског наслеђа на овим просторима. Дозволите ми да кажем своје лично мишљење да се свест нити ствара, нити мења посматрањем и катанским наглабањима, него темељним и озбиљним изучавањем. У том смислу, наша подршка овој конференцији је и почетак подршке Института за савремену историју,  институцијама и људима на овом простору да што пре оснујемо једну научну институцију, ма како се она звала, како год хоћете, вођена озбиљном и чврстом руком, по унапред утврђеном плану, да би се све историјске контраверзе и сви догађаји темељно истражили и оставили будућим поколењима. Толико сам имао да вам кажем. Поздрављам учеснике конференције. Mожете рачунати на подршку Института за савремену историју. 

 

Рајко Кузмановић, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука

Поштовани учесници овог изузетног скупа, даме и господо, велико ми је задовољство да могу премијерно обратити се вама, учесницима Прве међународне конференције о комплексу усташких логора Јадовно-Госпић 1941. године. Све вас срдачно поздрављам и желим вам успјешан рад. Већ дужи период наше мисли су усмјерене на вријеме великих страдања невиних људи с почетка 40-их година XX вијека, а посебно ка страдалим у Градини, Јадовну, Јасеновцу и другим мјестима. Та мисао подстицала нас је на одређене активности, па ево окупила нас је и овдје, на овом скупу. Данас су моје мисли и ријечи с великом пажњом усмјерене према вама, ученим и часним људима, посебно моралним и родољубивим, који су ово мутно, трговинско, утилитаристичко вријеме, везали своје снаге, свој ум, енергију за историјску истину и судбине стотине хиљада људи. Ви не очекујете за свој труд било какву материјалну корист, али очекујете, као и сви ми, правду и истину. Зато сам вам захвалан, а биће вам захвални сви родољуби, породице и потомци настрадалих, те сав антифашистички и демократски свијет. Ево, након скоро 70 година, враћамо се времену у коме је смућени, сулуди разум, повампирене фашистичке и усташке идеологије, устао против многих народа, прије свега и прије свих Срба, Јевреја, па чак и Јермена и Рома. У томе ђавољем плану и покрету, на тлу Европе, десили су се геноциди, злочини, гасне коморе, Аушвиц, Матхаузен, Јасеновац, Градишка, Крагујевац, Јајинци и посебно Јадовно. А Јадовно, тада јадом завијено, само за три, четири мјесеца, прогутало је више десетина хиљада мртвих и живих у гротлу Велебитских јама. Страдали су ту, углавном, Срби и Јевреји, као и један број хрватских антифашиста. Усташка монструозност  убијања, надмашила је италијанске фашисте, који су заузели подручје Јадовна, наравно у то вријеме, и онемогућили  даље убијање невиних Срба и других патриота. И данас се многи питају зашто се баш у овом дијелу Балкана морао десити тако сулуд покрет, који је тежио ликвидацији цијелих народа и зашто се питање злочина у бившој НДХ, а посебно у Госпићу и Јадовну, тако дуго и систематски заташкавао. Надам се да ће и ова конференција, барем дјелимично дати одговоре, на ова и многа друга питања. Заиста је тешко на овим просторима пронаћи логичну константу дјеловања и развоја и тако одговорити на многа отворења питања, јер Балкан је одувијек био простор несигурности и нестабилности. Земље и народи Балкана никада нису успјели, осим кратких периода, да успоставе такве позиције и распоред снага и интереса, који би омогућили дужи мирни период развоја. Узроци томе су многобројни, а нарочито вјерске, етничке, националне, политичке, идеолошке и културне разлике, али поред тога и стални интереси и туторство држава изван овог простора. Стране државе и идеологије завађале су ионако сукобљене и супротстављене народе. Фашистичке и нацистичке идеологије драстично су утицале на стварање усташке идеологије и квислиншке, такозване НДХ, чија је монструозна ликвидација Срба, Јевреја и других слободољубивих народа била равна нацистичком геноциду, а у много чему и грозоморнија. По поразу фашизма и његових слугу квислинга, очекивалo се да ће усташки злочини бити кажњени за нечувена злодјела. Међутим, данашња власт је у интересу помирења, умањивала злочине, па се тако десило да су злочини у Госпићу, Јадовну, али и многим другим мјестима занемарени. Зато је данас крајње вријеме да се утврди истина о Јадовну. Пут утврђивања истине је, између осталог, и одржавање научно-истраживачких скупова, конференција и округлих столова, као што је и ова конференција. Ми се данас овдје и на другим сличним мјестима, не окупљамо да бисмо тражили освету и да би распиривали мржњу. Окупљамо се да бисмо утврдили истину о томе шта се дешавало у Госпићу и Јадовну и многим другим мјестима у тзв. НДХ, са жељом да се то никада не заборави и не понови. Тражимо стварну, објективну истину, јер су многе догађаје, па и Јадовно, прекрили фалсификати, прекрајајући датуме и мјеста злочина, умањујући страхоте и ширину злочина. Не смијемо дозволити да се на фалсификатима пише историја. Вјерујем и треба вјеровати да не постоји злочиначки народ. Постоје злочинци, носиоци сулуде идеологије, који имају своје име и презиме. Треба јасно рећи да злочин никад не застарјева и да они који су га починили, морају бити кажњени. Наравно, то није утјеха за жртве, али је поука и порука за будућност, за изградњу мира, за свеопшти напредак. Покушаји преправљања историје, чији смо свједоци, опомињу на неопходност интензивирања истраживања свих аспеката комплекса логора, од Јадовна до Јасеновца. Та истраживања су по својој природи интердисциплинарна, историографска, антрополошка, демографска, форензичка, и обухватају многобројна питања у вези са циљевима, карактерима и функционисањем логора смрти. Свјесни смо чињенице да је то тежак и трајан посао и напор, који се не смије сматрати у овом часу завршеним. Наши напори да се истраже злочини и да се тај проблем интернационализује, не значи да желимо било какве сукобе. Ми само желимо истину о прошлости, а искрено се окрећемо будућности, посвећени миру, толеранцији и са жељом да идемо у корак са европским државама и народима. На крају, дубоко сам увјерен, да ће и ова конференција, у чијем раду учествујете и ви, умни, добронамјерни и хумани људи, истраживачи, бацити више свјетла на истину о злочину у Јадовну, Госпићу и другим стратиштима, на овим немирним балканским просторима. Желим вам пуно успјеха у раду. Хвала.  

 

Јован Ћулибрк, Одбор за Јасеновац  Светог архијерејског сабора Српске православне цркве

Господине предсједниче, поштована господо, часни оци, браћо и сестре, Свети архијерејски Синод Српске православне цркве, на својој сједници, од 16. јуна 2011. године, са особитом пажњом је саслушао извјештај, који је Одбор за Јасеновац поднио том тијелу, као и примио на знање позив господина Душана Басташића, организатора Прве међународне конференције о комплексу усташких логора Јадовно 1941. године и одлучио да конференцију поздрави, да ме упути на њу, као изасланика Светог архијерејског Синода и да ми наложи да конференцију поздравим од Његове светости патријарха српског господина Иринеја, свих чланова Светог Синода, са благословима и жељама да конференција допринесе и донесе нове, непознате, скриване истине о самом почетку српског новог Косова, страдању у II свјетском рату и који је, како кажемо, препознавао највећи догађај који је одредио српски идентитет послије битке 1389. године. Овдје посебно треба поздравити  Александра Нећака, предсједника Савеза јеврејских општина Србије и сенатора Републике Италије, господина Финестру, јер су они људи који представљају заједнице које су најдубље везане с нама у том периоду. Такође, овдје треба поменути неколико имена која су најдубље везана за историју сјећања на Јадовно и наравно за његово проучавање. 1983. године једна група студената Богословског факултета Српске православне цркве дошло је на Јадовно. Предводили су га садашњи митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ бивши захумско-херцеговачки, Атанасије Јевтић. Из те посјете настала је књига "Од Косова до Јадовна", која је у српски рјечник по први пут унијела ријеч Јадовно на начин да су је сви чули. Та књига доживјела је седам издања само током осамдесетих година, осмо се појавило недавно и када је црква у питању, сигурно да се ради о пресудном догађају, који је обликовао наше сјећање на све оно што се збило у II свјетском рату. Посебан поздрав такође заслужују сви они окупљени из земаља као што су Италија, Израел, Русија, САД, Аустрија, који су овдjе окупљени зато што сво сјећање о коме говорим је немогуће без основне истине шта се у Јадовну збило. Често и погубно мијешамо сјећање, политику и науку. Овај скуп овдjе, управо са овом међународном димензијом, управо својим научним квалитетом, је ту да постави ствари своје многе и да покаже да без темељних знања не можемо ништа. У томе, заиста, је Oдбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве уложио труд, помогао колико је могао, али те помоћи не би било да људи који имају огромну жељу да се истина о Јадовну сазна нису уложили ту жртву и такође да немамо пријатеље који су били вољни да дођу, јер не само да су и наши пријатељи, они су пријатељи истине. То је коначно и прилог Српске православне цркве овом скупу. Хвала. 

 

Млађан Ђорђевић, Изасланик председника Републике Србије

Ваше преосвештенство, часни оци, поштовано радно предсједништво, учесници Прве међународне конференције о комплексу усташких логора Госпић и Јадовно, даме и господо, ове године обележавамо 70 година како је светски рат закуцао на врата Југославије. За наш народ то је био почетак до тада недоживљеног страдања, геноцида библијског по свим својим димензијама. По начину на који је ово страдање преобразило наш народ, оно је упоредиво као догађај једино с Косовом и с разлогом се назива српским новим Косовом. Но, ви то најбоље знате, јер ја говорим у граду и у крају који су дали небројено жртава и Јадовна и Јасеновца. У науци тај период је назван периодом варваризације ратовања, не без разлога. Заиста, све што је везано за Јадовно, због кога смо се овде окупили јесте варварско, чињеница да је оно било логор смрти пре нацистичких логора смрти, начин на који су његови краткотрајни заточеници усмрћивани, као и чињеница да је логор основан неколико недеља после проглашења Независне државе Хрватске и пре било каквог отпора НДХ-азије. Но ништа мање варварско је било и оно што је уследило после ослобођења. Као и у случају Јасеновца, трагови логора су брижљиво заметнути, а број жртава је процењен на брзину. Злочинци су убрзо постали апстрактни фашисти, а жртве још апстрактнији антифашисти. Процес верификације првобитних процеса карактера страдања и броја жртава који је у европским земљама трајао неколико деценија, у Југославији није имао ни носеће институције, ни плана, ни континуитета. Резултат је да до неке основне ствари, нарочито кад је у питању идентитет и број жртава, нисмо ни до дан данас дошли и да се данас бавимо њима и полемишемо око њих. Јадовно је ту изузетак, али не захваљујући држави или друштву, него труду једног човека. Др. Ђуро Затезало је као директор Историјског архива у Карловцу деценијама проучавао Јадовно и његову синтезу и 2007. године коначно објавио Музеј жртава геноцида. Али књига Др. Затезала је само почетак и претпоставка даљег рада и истраживања које је предуслов за меморијализацију и за образовање. Стога је Република Србија, препознавши ту неопходност, подржала овај скуп који има висок научни и међународни кредибилитет. Знајући пак важност сећања на Јадовно и његове жртве председник Републике Србије, у чије вас име овде поздрављам, ће се придружити вама и свима онима који ће походити Јадовно у недељу 26. јуна и учествовати на парастосу жртвама усташког геноцида.

На самом крају желим вам успешан дан. 

Арие Ливне, Изасланик Предсједника Републике Српске

Дубоко поштовани учесници ове историјске и важне конференције, даме и господо, имам изузетну част да у име председника Републике Српске, господина Милорада Додика, поздравим ову конференцију. Стојим пред вама дубоко узбуђен. Ја сам, мислим, како видим људе, можда једини преживео човек холокауста, којем је цела породица уништена у холокаусту. Није важно где је то било, сва места, сва стратишта Јасеновац, Аушвиц, Биркенау, Јадовно, свугде су убијали на најзверскији начин, децу, жене, наше родитеље. Ми смо ту, да то никад не заборавимо и никад не опростимо. Моји претходници су рекли, претходник мом говору је рекао да не постоји више страх од геноцида. На жалост, не бих се сложио с тиме. Неонацистичке снаге у свету јачају, држава јеврејског народа, Израел је под сталном претњом уништавања, што значи геноцид и ми сви скупа требамо да се боримо против тога. Неонацизам је опасност као рак, не примећујемо га, а он постаје све јачи и јачи, обратите пажњу шта се дешава у свету. И ми, иако мали, треба да се боримо против тога.

Драги пријатељи, драги поштовани пријатељи, ми живимо у једном периоду историје, где је присутан цинизам и неверовање у било какву идеологију, у једном свету који више у готово ништа не верује, сем можда у  новац. У том свету треба нарочито да поштујемо људе који се сад овде налазе и друге, још много их има који нађу времена и боре се против тог зла, за очување идеала, за очување наших осећаја према онима који нису ту. Ја сам у једном свом говору у Јасеновцу, тачније у Градини рекао: „Нико нема право говорити у име оних који нису ту!“.

Ја можда због својих 90 година и због жртава, јер моја цела породица је уништена, узимам право себи да кажем шта би рекли они који више нису са нама. Мислим да би се сложили с нама да требамо све учинити, али све учинити да се не забораве, да их памтимо, јер ми знамо да човек умире два пута, један пут кад је умро и други пут кад смо га заборавили потпуно. Ми не смемо да дозволимо да заборавимо оне који више нису с нама, оне који су умрли делимично за идеале, делимично само због тога што су били Срби, Јевреји и Роми. Али има и много других нација. Немојмо заборавити 22 милиона жртава које је Совјетски Савез дао у рату. Према томе, част ми је, велика велика част да вас поздравим, да вам зажелим сретан и успешан рад, дуг живот. Посебно желим да нагласим и да поздравим организатора и председника ове конференције, господина Душана Басташића, којег сам упознао пре две или три године, не могу се сетити, који ми је први пут тада изложио свој план о Јадовну. Ја мислим да му следује свака могућа почаст што је успео организовати ову конференцију. Ја му желим да настави са тим својим радом, историјским, који ће му донети на крају његовог живота мир, дубоки душевни мир. Вама свима желим успешан рад и срећу у животу. Живели. 

 

 

Видео снимак отварања конференције

 

 

 

Извјештај о конференцији

 

ИЗВЈЕШТАЈ О КОНФЕРЕНЦИЈИ

У организацији Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941., те суорганизацији Института за савремену историју из Београда и Академије наука и умјетности Републике Српске, у Вијећници бањалучког Банског двора 24. и 25. јуна 2011. одржана је Прва међународна конференција о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941.
У раду конференције судјеловало је педесетак учесника и судионика из Србије, Хрватске, Израела, Сједињених Америчких Држава, Италије, Њемачке, Русије, Аустрије, Српске и других земаља.

 

Конференцију је отворио предсједник организационог Одбора конференције Др Душан Басташић а слиједила су поздравна обраћања представника суорганизатора, Проф. Др Рајка Кузмановића, предсједника Академије наука и умјетности Р. Српске и Проф. др. Момчила Павловића, директора Института за савремену историју из Београда. Учеснике конференције је у име Светог архијерејског сабора СПЦ поздравио изабрани Епископ Липљански архимандрит Јован Ћулибрк. Отац Јован је уједно обавијестио скуп да је одлуком управе Yad Vashema, ова конференција уврштена у први разред важности међународних знанствених скупова о Холокаусту.

Конференцију је поздравио изасланик Предсједника Р. Србије господин Млађан Ђорђевић као и изасланик Предсједника Р. Српске, Сенатор господин Arie Livne.

 

Уводно излагање је поднио Др. Ђуро Затезало, историчар који је добар дио својег радног вијека посветио изучавању трагедије Госпићког система усташких логора, што је резултирало двјема капиталним књигама на ту тему. Учесници скупа су му одали посебно признање за његове напоре у истраживању и описивању јадовничке и пашке трагедије с почетка ИИ. свј. рата на овим просторима. На конференцији је одано признање и захвалност Др Затезалу на свим напорима за незаборав жртава усташког система логора Госпић, првог логора смрти у злочиначкој Независној Држави Хрватској, који је постојао од 11. априла до 21. августа 1941.

 

Слијед систематског масовног убојства недужних људи у ратној Хрватској нема дисконтинуитета и траје до 22. априла 1945. и пробоја посљедњих јасеновачких логораша, јер су последњи преживјели логораши с Пага и Јадовна, уједно и први логораши Јасеновца. Према дугогодишњим истраживањима др. Затезала, за вријеме постојања госпићког система логора смрти у досад евидентиране 33 бездане јаме на Велебиту, од којих је Шаранова јама код Јадовна прогутала највише жртава, те самог логора Госпић (затвор, сабиралиште на жељезничкој станици), логора Овчара покрај Госпића, затим логора код Рисове Главе, логора Слана и логора Метајна, и логора Ступачиново код Башких Оштарија, убијене су укупно 40.123 жртве (38.010 Срба, 1998 Јевреја, 88 Хрвата, 11 Словенаца, девет Муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац).
Конференција се није задржала само на непосредној јадовничкој и пашкој трагедији, већ је та проблематика постала полазиште за разнородна стручна излагања, која су за своју основицу имала памћење, сјећање и проучавање Геноцида, Холокауста, али и историјски ревизионизам, који попут пошасти хара источном Европом, од Балтика до Црног мора, при чему Балкан није изузетак, Хрватска посебно.

Након уводног излагања Др. Ђуре Затезала слиједила је конференцијска сесија под називом „Сјећање није довољно“ под предсједањем изабраног епископа липњанског и патријархова викара владике Јована (Ћулибрка).
У оквиру прве сесије излагали су: предсједник Савеза јеврејских општина Србије Александар Нећак (реферат „Сјећање није довољно“); бивши предсједник Савеза јеврејских општина БиХ и стручни савјетник на Хебрејском универзитету из Јерусалима Иван Черешњеш (реферат „Сјећање као идеологија у друштвима која се мијењају – 'Никад више' као парадигма сјећања на Холокауст'“); предавач с Бечког универзитета политолог др. Љиљана Радонић (реферат „Рат сјећања на постјугославенском простору“), а универзитетски предавач на катедри политичких знаности с Ball University из Сједињених Држава др. Francine Friedman прочитала је писмо Конференцији извршног директора Центра Simon Wiesenthal из Јерузалема др. Efraima Zuroffa (који је требао одржати реферат „Значај правде послије Холокауста у Источној Еуропи након пада комунизма“), након чега је господин Саламон Јазбец са Маргеловог института из Загреба проговорио скупу о Случају Ашнер и значајним друштвеним порукама које одашиља његово некажњавање у Хрватској и Аустрији.

 

Господин Јазбец је говорио о потреби кажњавања ратних злочина из доба Холокауста, те из доба геноцидног страдавања српског народа у злочиначкој Независној Држави Хрватској. Његово излагање је коинцидирало с објавом смрти усташког ратног злочинца Миливоја Ашнера, који је у 99. год. живота некажњен умро у Целовцу, његовом боравишту након бијега од хрватских правосудних власти с почетка јула 2004. године. Излагање је попраћено с великим интересом пуног аудиторија. Као предстојник предстојништва градског редарства у ратној Пожеги, Миливој Ашнер одговоран је и за депортације невиних грађана Пожештине у систем усташких логора Госпић-Јадовно, темељем злочиначког расног законодавства и геноцидне политике усташке НДХ.

Реферат А. Нећака је дао неке поуке које ваља извући из свега што је протеклих десетљећа учињено и неучињено по питању очувања сјећања на Холокауст у Србији и другдје на Балкану, с резимеом – сјећање није довољно. Уз сјећање и обиљежавање, не треба занемарити истраживање и едукацију, посебно у свјетлу чињенице да је већ прошло 66 година од краја II. свј. рата, па младе генерације нису у довољној мјери свјесне свих догађања на овим просторима 1941-45. „Кад једно друштво не едуцира младе, ствара могућност и отвара простор за појаве нетолеранције, ксенофобије, расизма, мржње и антисемитизма“, како је истакао у свом раду. Уз то, у свом реферату др. Zuroff још додаје да је потребно и довођење злочинаца из доба Холокауста пред лице правде, освјешћивање момента колаборације, прихваћање кривице, али и реституција.
Čerešnješ је уз помоћ богате и крајње упечатљиве видеопрезентације настојао објаснити како „премостити хисторију и колективно памћење Јевреја и нејеврејских заједница које постоје у истом окружењу“. То је и конкретно изложио на примјерима (не)очувања јеврејских гробаља и монумената из НОБ-а, односно обиљежјима страдања Јевреја у II. свј. рату на Балкану, као и геноцидних страдања Срба, те других народа.
Вриједан реферат др. Радонић изазвао је реакције и плодну дискусију, реплике и појашњења, што је изнимно корисно и што даје додатну димензију занимљивости оваквим скуповима; карактер Конференције без одређених контроверзи не би био потпун, а облик маркантан. Темељна теза реферата Љиљане Радонић јест да „појединци и колективи сјећање на прошлост користе за сврхе садашњости, памте само оне догађаје које могу уградити у своју слику о себи или властитој групи“, уз финалну запитаност, хоћемо ли се „у 'рату сјећања' успјети удаљити од аргументације да увијек само ОНИ манипулишу прошлошћу, док смо МИ само невине жртве“. За претпоставити је да би њен реферат изазвао исте реакције и да је одржан пред другом публиком у Загребу или Београду или Сарајеву, Љубљани, Скопју, Новом Саду, Подгорици, Приштини...... Из те перспективе схватања проблематике, не треба чудити да се једна „страна“ осјећа погођеном, иако не би требала, јер су све стране на подједнак начин тангиране.

Друга сесија „Извори, документи и свједочанства“ одржана је под предсједањем директора Института за савремену историју из Београда проф. др. Момчила Павловића, а на њој смо имали прилику одслушати реферате: мр. Јована Ћулибрка из Јерусалима („Мемоари, аутобиографије и биографије припадника савезничких мисија у окупираној Југославији као извори за истраживање 1941. године и Јадовна“); талијанска историчарка и уредница ТВ-куће RAI World Мила Михајловић („Талијански извори – Документи о масакру Срба у Далмацији, Лици и Книнској крајини /1941-1943/); те православни свештеник у Армији БиХ Драган Шућур („Страдање свештенства Српске православне цркве у систему усташких логора Јадовно-Госпић 1941. године“).
Докторант на Хебрејском универзитету у Јерусалиму мр. Јован Ћулибрк нагласио је у свом реферату значај рецентних отварања архива који су досад били недоступни, па чак и непознати. Како наводи: „Посебно значајну групу извора чине они чији су аутори или протагонисти Јевреји из Палестине који су учествовали у различитим британским мисијама, најчешће оним које је организовало МИ9, обавјештајно одјељење које је било специјализовано за спашавање оборених пилота. С обзиром да је у њихов задатак улазило и спашавање Јевреја које затекну на територијама на којима су дјеловали, они су обраћали пажњу на стратишта и логоре.“
Реферат Миле Михајловић је био најисцрпнији од свих који су изложени на конференцији, уз уводни реферат др. Затезала. У њему је изнешено изнимно много нових сазнања, између осталих и о Јадовну и стратиштима на Пагу, а до којих је дошла истражујући кроз више година талијанске војне архиве у самој Италији. Њезино обимно истраживање се наставља. Очекујемо нове резултате и резимее у стручним публикацијама које припрема.
Свеобухватан је био и реферат бањалучког свештеника Драгана Шућура о страдању православног свештенства у систему усташких логора Јадовно-Госпић 1941. Према његовим подацима, у неколико мјесеци постојања логорâ, у њима је убијено: два архијереја, пет јеромонаха, 56 свештеника, два ђакона, два калуђера, два богослова и један православни теолог.
Трећа сесија првог радног дана Конференције „Контекст Другог свјетског рата“ одржана је под предсједањем академика Николе Поповића. Реферати: историчар др. Kiril Feferman с Московског Центра за проучавање Холокауста и члан Комисије за додјелу медаља праведника међу народима Yad Vashema („Нацистички 'Divide et impera' – Успоредба совјетског и југославенског случаја 1941. године“); историчар др. Filippo Petrucci с Универзитета у Cagliariju („Талијанска окупација Туниса и Југославије: Разлике и сличности у односу према Јеврејима“); те историчар проф. др. Raphael Israeli с Хебрејског универзитета у Јерусалиму („Ислам на Балкану под њемачком окупацијом“).
Dr. Feferman је изложио занимљив реферат уз пројекцију неколико ексклузивних кратких филмова из руских архива о уласцима нацистичке војске у поједине градове окупиране Европе, па тако и у Загреб и Сарајево.
Dr. Petrucci је такођер имао интересантан реферат о судбини и различитим судбинама појединих јеврејских заједница у Тунису, Алжиру и Југославији, те различит третман двије заједнице у Тунису, аутохтоних тунижанских Јевреја и јеврејске заједнице талијанских Јевреја у Тунису, поријеклом из Ливорна.
Dr. Israeli је изложио трећи занимљив реферат о ставу исламске заједнице у II. свј. рату на Балкану наспрам Срба и Јевреја, те утјецаја јерусалимског муфтије на промјену доминантног става муслиманске заједнице Босне и Херцеговине од критизирања, па и одупирања усташком и нацистичком терору над Србима и Жидовима у Босни и Херцеговини – што је било исказано у резолуцијама појединих муслиманских заједница по градовима – па све до активног учешћа у усташким и нацистичким формацијама које су ишле и на Стаљинград, али и вршиле масовне злочине над Србима и Јеврејима у Босни и Херцеговини (Ханџар-дивизија).
Последња сесија првог радног дана „Јадовно у политици и идеологији НДХ“, под предсједавањем стручњака за политику Источне Еуропе, с нагласком на подручје бивше Југославије, политолога проф. др. Francine Friedman s Ball State University из САД-а, реферате су одржали: историчар др. Милан Кољанин виши стручни сурадник Института за савремену историју из Београда („Логор Госпић у хрватској национално-расној политици 1941. године“); те др. Младенка Иванковић виша стручна сарадница Института за новију историју Србије и савјетник Јеврејског историјског музеја из Београда („Јадовно – 'Аријанизација културног озрачја ' Независне Државе Хрватске – Јеврејски интелектуалци и студентска омладина међу првим жртвама масовних егзекуција“). Одлични Реферати др. Кољанина и др. Иванковић дадоше јасну и широку илустрацију позадине и вишедимензионалности усташке расне и националне политике, односно идеологије непосредно након стварања злочиначке НДХ, али и касније.

Почетна сесија другог радног дана Конференције „Калеидоскоп увида“, под предсједавањем др. Филиппа Петруцција, није имала најављени реферат директорице удружења грађана из Загреба CENDO др. Мелите Швоб („Жидови страдали у Јадовном“), која није присуствовала Конференцији из здравствених разлога а реферат вишег кустоса Музеја жртава геноцида из Београда и Крагујевца др. Јована Мирковића, прочитала је на крају пете сесије други кустос Музеја жртава геноцида из Београда („Жртве рата 1941-1945. рођене на подручју Босанске крајине према до сада извршеној ревизији пописа из 1964. године с посебним освртом на страдање старијих лица и страдање у логору Јадовно“).

 

Пету сесију отворио је врло информативан реферат др. Николе Жутића с Института за новију историју Србије из Београда („ Личко крваво љето 1941: Римокатолички инспиратори и извршитељи геноцида“). Најављено је штампање зборника радова пристиглих на Конференцију по позиву организатора и научног одбора, па ћемо вјеројатно имати прилике упознати се и с рефератом који је требала на скупу изложити др. Швоб. Дјеломично је, међутим, тему већ покрила др. Младенка Иванковић својим изврсним рефератом.
У свом реферату, др. Жутић даје историјски контекст Лике, средине у којој је било могуће с наступом усташке НДХ организовати прве логоре смрти на Балкану. Појашњава разлоге због чега је то тако, односно, због чега је баш у Лици почело с првим масовним убојствима Срба и Јевреја, те организацијом логорског сустема убијања тих народа на нашем дијелу Европе. Освјетљава и улогу Римокатоличке цркве у том геноциду. Истиче да су од Хрвата у злочиначкој НДХ први страдавали „унитарни либерали“ и „југославенски националисти“, а тек затим комунисти.
Иза предавања др. Жутића, на ред је дошло врло емотивно излагање, пуно хуманистичких порука, од стране универзитетског предавача математике проф. др. Дана Новака с Ithaca Collega, New York (Сједињене Државе) о страдању његове породице у Јадовном, у Метајни и код Карлобага 1941, те његовом проласку истим путевима 2005. године, у потрази за истином о тим страшним догађањима која су се збила прије његова рођења 1949. године у Израелу. Уз предавање је била видеопројекција његовог пута на Јадовно и Паг. Кад је након много мука и тражења, напокон пронашао запуштен локалитет Шаранове јаме на Јадовну, Дани је на рубу гротла страшне јаме оставио у знак обиљежја тог мјеста и као спомен на страдање своје обитељи један упаљач с Давидовом звијездом из свог џепа.

Дани је врло дојмљиво изложио муке своје породице која дуго није знала потпуну истину о судбинама својих чланова, па је та мучна тајна притискала свакидашњицу свих чланова породице, све док он сам, не издржавши притисак незнања, двије године након смрти своје мајке рођене Загрепчанке Зденке Новак рођ. Стеинер није одлучио да крене из Америке у истраживачки посјет Хрватској и разјасни гдје су и како страдали његова бака, тетка, брат његова оца и први супруг његове мајке. Иако је рођен послије рата, у знак посебне солидарности са жртвама и кроз трансцендентални момент повезаности и својеврсног племенитог поистовјећивања с њима и њиховим страдањем, Дани Новак је своје излагање насловио „Преживјело дијете логораш – Особно сјећање и пренесено искуство“. На крају реферата др. Новак поручује: „Вријеме је да истина изађе на видјело, да се залијечимо и опростимо. Историја се не мора поновити.“ Било би добро кад би свијет чуо и усвојио ријечи тог племенитог појединца.
Иза др. Новака, надахнуто и значајно предавање одржао је члан Међународне комисије за истину о Јасеновцу др. Владимир Умељић из Mainaschaffa, Њемачка („ Социјално-психолошки аспекти феномена геноцида у свјетлу теорије дефиниционизма“). Др. Умељић закључује: „Статистички гледано, већина починиоца једног геноцида су 'нормални' људи и тешко да ће један нормалан човјек пожељети или учинити зло својој мајци, брату, сину или супрузи. Довести једног 'нормалног' човјека, дакле, дотле да у својој беспомоћној жртви у тренутку властитог тешког криминалног и неморалног акта (мучење, убиство) не види своју мајку или своје дијете, свог брата или своју сестру, подразумијева један висок ступањ психагогичног успјеха редефинирања дотичне жртве – то жртвено биће за починитеља у том тренутку није људско биће, те његова властита радња за њега није ни криминална ни грешна.“

Конференција је закључена у суботу, 25. јуна поподне, а у вечерњим сатима истог дана одржана је промоција двије мемоарске књиге талијанског сенатора и дугогодишњег градоначелника Латине 90-годишњег Аимонеа Финестре.

 

На Конференцији су судјеловали бројни новинари и уредници дневних и недељних новина, те неколико издавача из Босне и Херцеговине и Њемачке, књижевници и публицисти, а међу слушаоцима су били у значајном броју кроз оба радна дана студенти Филозофског факултета Универзитета у Бања Луци, што је посебно важно за едукацију младих у локалној заједници о Геноциду и Холокаусту, те угледни појединци и активисти из регије, од којих издвајамо:
Др. Милана Басташића, аутора монографије Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.; представницу организације Jasenovac Research Institute из New Yorka за подручје бивше Југославије Наду Љубић из Београда; предсједницу Јеврејске општине Ниш Јасну Ћирић; сенатора и савјетника предсједника Републике Српске Арие Ливнеа; потпредсједника Републике Српске проф. др. Емила Влајкија; изасланика српског предсједника Тадића Млађана Ђорђевића; предсједника Академије наука и уметности Републике Српске академика Рајка Кузмановића; академика Владимира Лукића из Међународне комисије за истину о Јасеновцу и Удружења Јасеновац-Доња Градина; помоћницу гл. уредника магазина „Печат“ из Београда Наташу Јовановић; тајника Одбора за Јасеновац СПЦ-а презвитера Драгослава Тополца; предавачицу с Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Сању Савић; Јанка Велимировића из Комисије за истраживање ратних злочина и евидентирање жртава рата Р. Српске; предсједника Удружења логораша из Другог свјетског рата Гојка Кнежевића; пјесника Гаврила Стевића; бившег уредника Тањуга и публицисту Јована Бабића, те бројне свештенике из бањалучке епархије.
Посебно истичем да су Конференцији присуствовали и преживјели заточеници усташких концлогора.
У недјељу, 26. јуна 2011. судионици Конференције заједно су присуствовали парастосу и кадишу те обиљежавању Дана сјећања на Јадовно, над Шарановом јамом, с откривањем обновљеног монумента на том мјесту.
Било би неправедно посебно издвајати било који реферат од оних који су изложени током Прве међународне конференције о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941, јер су сви били на свој начин вриједни и значајни, те су пажљивом слушачу могли рећи много и о јадовничко-пашкој трагедији у усташкој НДХ, али и о другим проблемима и темама повезанима с том великом темом.

Предсједник организационог одбора                                           Саламон Јазбец

Др Душан Басташић                                                                 Маргелов Институт

УГ Јадовно 1941.                                                                      Загреб, Р. Хрватска

 

 

Зборник сажетака- садржај

 

 

Издавач: Удружење грађана Јадовно 1941.
За издавача: Др Душан Басташић
Главни уредник: Протосинђел мр Јован Ћулибрк
Извршни уредник: Мр Горан Латиновић
Преводилац: Небојша Божић
Техничка припрема: Менаџер kомпанија д.о.о.
Штампа: БИНА д.о.о.
За штампарију: Младен Спасојевић
Тираж: 300

 

 

Зборник радова - садржај

 

 

 

Слике са конференције

 

Погледајте остале фотографије са конференције

 

 

Везане вијести