Басташић: У Хрватској на дјелу прикривање злочина

ЈАДОВНО, 26. ЈУНА (СРНА) – Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић изјавио је данас да је у Хрватској на дјелу отворено прикривање злочина почињених на подручју некадашњег комплекса усташких логора Госпић из 1941. године, гдје је за само 132 дана побијено не мање од 40 123 жртве, од чега је 38 010 Срба.

„Не улазећи у то да ли је Република Хрватска правни сљедбеник Независне државе Хрватске /НДХ/, непорециво је да се на њеној територији налазе мјеста масовног злочина, да су жртве злочина неексхумиране, неидентификоване и несахрањене, а да је занемариво мали број злочинаца именован или процесуиран“, рекао је Басташић.

У обраћању код Шаранове јаме у Јадовном, гдје је данас служен парастос жртвама усташког логора смрти Јадовно и одржан скуп поводом обиљежавања Дана сјећања на овај логор и седам деценија од страдања, Басташић је рекао да је запрепашћујујуће то што се игнорише инсистирање српских и јеврејских организација на законом прописаном односу према мјесту и жртвама злочина.

„Шта више, мјеста масовних злочина, нека од њих чак регистрована Споменичка мјеста, годинама се вјешто прикривају и препуштају зубу времена и природним процесима пропадања. На подручју Споменичког мјеста логора Слана на острву Пагу на којем су италијански војници септембра 1941. ексхумирали, спалили и у камењар сахранили пепео 793 тијела жртава, међу њима тијела 293 жене и 91 дјетета од пет до 14 година старости, туристи уживају у сунцу и мору, не знајући шта се на том мјесту догодило“, рекао је Басташић.

Он је подсјетио да је једна Спомен плоча, која је свједочила о мученичкој смрти не мање од 8 020 жртава побијених на и око рта Слана, нестала два дана након што је прошле године обновљена, да починиоци нису пронађени, као и да плоча није обновљена.

„Упорно се избјегавају комеморације на регистрованом Споменичком мјесту логора Јадовно, око четири километра далеко одавде. У протеклом рату порушено је овдје и оно мало споменика подигнутих до 1991. године. Да се деведесетих година догодио, како кажу, праведан наставак антифашистичке борбе из Другог свјетског рата, да ли би ови споменици били рушени?“, запитао је Басташић.

Он је истакао да данас на цијелом подручју некадашњег комплекса усташких логора Госпић, осим Спомен плоче код Шаранове јаме, обновљене прошле године, и данас откривеног обновљеног споменика, нема никаквог другог спомена да се ту љета 1941. договорио стравичан злочин.

„Како другачије тумачити овакав однос него као отворено прикривање злочина? Легитимно је право нас потомака жртава да тражимо од власти Хрватске достојан и законом предвиђен однос према мјестима злочина и жртвама злочина, члановима наших породица“, истакао је Басташић и поручио да нема мјеста говору о међусобном помирењу, а посебно о развијању пријатељских односа, све док је тај однос такав какав је у данашње вријеме.

Говорећи о злочинима на подручју комплекса усташких логора Госпић из 1941. године, Басташић је подсјетио да су резултати дугогодишњег истраживања професора доктора Ђуре Затезала показала да је на том подручју у само 132 дана побијено не мање од 40 123 жртве, од чега 38 010 Срба, 1 998 Јевреја, 88 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха и по један Рус, Ром и Црногорац, међу којима 73 свештена лица Српске православне цркве.

„Подсјетићу да се налазимо поред Шаранове јаме, једне од 33 регистроване бездане јаме Велебита и велебитског подгорја у које су усташе 1941. године бацале још живе или полуживе жртве. Пред те крашке бездане и усјеке, дугим пјешачењем и батинама измрцварене жртве, довођене су руку везаних жицом, поређане у двореде. Прву двојицу или четворицу усташе би удариле чекићем или маљем у главу и сурвали у јаму, а они би својим тијелима повлачили за собом остале несрећнике“, испричао је Басташић.

Он је додао да би се у то страшно вријеме данима из јама чуло јечање и запомагање, да је само неколицина успјела да се извуче жива из бездана, а да су крашке јаме само један дио некадашњег ликвидационог центра, комплекса усташких логора чији је центар био у тадашњој казнионици Окружног суда у Госпићу – „Герихту“.

„Поред ‘Герихта’, комплекс су чинили сабиралиште на жељезничкој станици, логор Максимовића штале, такозвана Овчара, логор Ступачиново код Башких оштарија, логор за Србе и Јевреје у ували Слана на острву Пагу и логор за жене и дјецу у мјесту Метајна на Пагу, који је био први логор за жене и дјецу у Другом свјетском рату“, рекао је Басташић.

Он је подсјетио да су у мору подвелебитског канала и Пашких врата жртве убијане тако што им је жицом везан камен око врата, након чега су их крвници ударили ногом у врат или груди, те распорили стомак да тијело не би испливало и суновратили их у плаву гробницу.

„Људи побијени овдје 1941. нису жртве антифашистичке борбе. Они су покупљени са својих вијековних огњишта, мучени и побијени само зато што су били православни Срби, Јевреји или за НДХ неприхватљиви елементи“, истакао је Басташић.

Код Шаранове јаме у Јадовном, у Хрватској, данас је служен парастос жртвама усташког логора смрти Јадовно и одржан скуп поводом обиљежавања Дана сјећања на овај логор и седам деценија од страдања. Парастосу жртвама усташких логора Јадовно – Госпић, у име предсједника Републике Српске Милорада Додика присуствовао је шеф кабинета Драшко Милиновић.

Организатори окупљања су Одбор за Јадовно Горњокарловачке епархије Српске православне цркве, Српско народно вијеће из Хрватске, Удружење грађана „Јадовно 1941. Бањалука“ и Координација јеврејских општина Хрватске.

Извор: