Зашто ћутиш народе српски?

Зашто ћутиш народе српски? Што нешто не учиниш? Где си себе изгубио? Колико можеш да трпиш? Запитај се!

Варају те, народе. Туже те и твоји и туђи за злочине светске. Кидају те на комаде сатрапи и доушници. Поробљавају те они који никада ни сами нису били ослобођени. Певају ти лепе речи они који су вазда арлаукали и то увек против тебе. Чекаш да ти дођу неки који ти никада нису ни долазили, а твоји одоше негде далеко од тебе. Наређују ти неки туђини који се ништа ни у својој кући не питају, а ти си им, народе српски, дао за право да су велики и важни. Вуку те за уши плаћеници и смеју ти се полуписмени и необразовани странци, док исти такви наши у нашем народу воде главну реч. Ругају ти се народи без главе и удова. Теби, народе српски. Теби који си постојао и пре него што су они натерали неке старије народе да и њих признају као народ. Понижавају те и кажњавају они који су од тебе нижи. Нас историји уче они који су настали јуче, а култури они који и даље ништа не знају, нити шта стварају, осим вишка некултуре.

Не можемо довека бити овакви као сад. Овоме ни име не знам. Ово се мора променити у нешто друго како не бисмо заувек били трећи у такмичењу са још само једним народом. О вери те уче неверници, о правди злочинци, о толеранцији прогонитељи, о уређењу неуређени, о парама они који их од тебе и отимају, о лепоти они који су цео свет наружили, а ти, народе српски, гледаш у њих као у икону. Каква је то икона без лика, без части, без историје? Какви су то ти твоји нови свеци без крста, без чуда, без ореола? Зашто се, народе српски, уместо пред иконом, ти молиш пред туђим заставама, а својом туђину гланцаш ципеле које ће увек хтети тебе да газе и жуде да баш твој врат начепе?

Терају те да језик запоставиш, да писмо промениш, да границе отвориш, да паре предаш, да по њима школе називаш, да децу за њих школујеш, да њихове празнике славиш и њима се дивиш, а тебе убеђују да си олош, стока и слуга. Не служи другима, народе српски, не служи онима који уместо литургије, служе мржњу. Не завиди онима који теби завиде, али неће то да ти признају, него насиљем и контролом над тобом покушавају да лече своју завист и фрустрације.

Нисмо ни ми најважнији за свет, али треба да будемо најважнији себи. Другима нећемо бити важни и други нас могу мрзети и волети колико и како хоће, али нас нико уважавати неће ако сами себе не уважимо. Пусти, народе, шта кажу други о теби. Шта ти, народе српски, мислиш о себи? Шта ти за себе представљаш? Чији си, народе српски? Свој ниси. Да си свој, не би те други својатали и третирали као своју прћију. Дигни главу, народе! Погледај око себе и видећеш докле су те довели сви ти који те понижавају! Зашто се претвараш да не осећаш хладни зид који ти леђа додирује, а до којег су те туђини довели?

Не јури, народе! Само се отворених очију окрени око себе и све ће ти бити јасно. Знаћеш шта ћеш. Видећеш како те муче. Видећеш неке туђе осмехе упућене твојим оковима. Сагледај где си, народе српски, и реагуј. Уради нешто док излаз из овога не ишчезне, јер није много до тога остало. Не дај да ти говоре како ће свака твоја реакција бити санкционисана бомбама. Не може бити горе казне од ове коју сад живиш, а никоме лошије није било када је устао себе да брани и за своје добро да ради.

Вековима постојиш, народе српски, вековима. Нећеш ваљда дозволити да те порази овај свет кукавица који се крије иза атомских бомби и технологије? Много већи јунаци и хероји историје су на тебе насртали и после тога посртали. Хероји са великим мачевима и моћним оружјем су пред српским народом заћутали, па нећеш ваљда дозволити да данашњи зализани метросексуалци са нешто пара у џепу, а нимало мозга у глави којима је цела историја јучерашњи дан, а не векови, и са атомским кофером у крвавим рукама, наређују теби и децу ти одводе? Ако на тај начин зулум сам над собом учиниш, народе српски, нико ти не може помоћи. Лако је другоме на пут стати и победити га, али најтеже је човеку, па тако и народу, да сам себе, за своје добро,  победи.

Аутор: Милан Ружић

Извор: ИСКРА

Везане вијести:

Ко ће те људе памтити ако ми нећемо? | Јадовно 1941.

Вратиће се Шантић! | Јадовно 1941.

Сабор новомученика јасеновачких | Јадовно 1941.

Живимо данас како други кажу! | Јадовно 1941.